Део новосадске јавности сматра да ово питање није било ни примерено покренути, и то само после две године откако је Скупштина донела одлуку да Ђурђиц буде градска слава. Међутим, има и оних који сматрају да нема ниједног разлога да се као градска слава обележава баш Ђурђиц, питајући треба ли Новом Саду уопште градска слава, која нема традицију у овој средини.
О овом питању, градоначелник Новог Сада Игор Павличић за „Политику“каже:
– Ми смо ово питање и покренули на захтев грађана, а видећемо за шта ће се определити већина. Странке које чине садашњу коалициону власт у Новом Саду, приликом доношења одлуке прошле године, док су биле у опозицији, биле су против одлуке о градској слави. Наш став није заснован на опредељењу да ли је неко верујући или атеиста, већ нам још тада није било јасно, а искрено речено није ни сада, зашто баш Ђурђиц треба да буде градска слава. Зато смо изашли у сусрет грађанима и одлучили да одлуку преиспитамо.
Павличић каже да је у редовима актуелне власти зато и била дилема да ли ове године обележити славу, али преовладало је мишљење да треба (што је и учињено), а да истовремено „треба питати и народ“.
Доскорашњи председник Скупштине Новог Сада Зоран Вучевић (у међувремену напустио СРС) за „Политику“ први пут открива како је дошло до установљења градске славе.
– Сви у тадашњој власти сматрали су да Нови Сад, због свог укупног друштвеног значаја, треба да установи своју славу, по угледу на друге градове. Било је много предлога коју бисмо славу „узели“, почев од Три јерарха, али то је слава радикала и били бисмо додатно оптужени да СРС намеће граду своју славу. Отишао сам код Његовог преосвештенства епископа бачког Иринеја и замолио за савет, а онда смо дошли до заједничког става да би најпогоднија слава била Ђурђиц, који се слави и у католичком и у православном свету. Садашња тесна коалициона већина очито мисли да доласком сваке нове власти треба мењати или укидати градску славу – указује Вучевић.
Славољуб Живковић