Домаћег рокенрола не би било да на почетку није био Никола Караклајић. Увео је рокенрол у наш медијски завичај. Иза њега остаје највеће освајање шездесетих: „Музички аутомат”, „Састанак у девет и пет” и „Вече уз радио” на Радио Београду, „Џубокс” као први музички месечник, не Југославије већ Европе, и „Концерт за млади луди свет”, прва светска ТВ емисија за коју су снимани посебни филмови, баш за сваку песму. То ће се осам година касније назвати видео спот.
Његово место и све заслуге тек ће морати да буду процењене, али су свакако много значајније него што стоји у званичној верзији.
Диск-џокеји били су ти чаробњаци који су нас преводили преко огромног звезданог моста, од стварности ка сну. Они су се кретали у галаксијама, међу Ленонима, Џегерима, Диланима, Адамоима и Хендриксима, командовали незнаним метеорима, стално осећали њихов сјај, а нама се обраћали, један на један, разумљивим језиком. Они с оне, а ми с ове стране старог радио-апарата.