Јуче и данас

Припремни радови за почетак обнове цркве Свете Тројице у насељу Бјелушине у Мостару потпуно срушене у рату 1992. године, биће завршени у току фебруара када треба да почне обнова светиње која је била украс и симбол града на Неретви.
Према саопштењу Епархије захумско- херцеговачке и приморске, обављена су геодетска и геолошка истраживања, рушевине су рашчишћене и разврстан је камен са порушене цркве који се може искористити.
Владика захумско-херцеговачки Григорије је, како се наводи, истакао да је почетак радова омогућила Влада Републике Српске обезбедивши 700 хиљада конвертибилних марака и да је још око пет милиона сакупљено на донаторској вечери у манастиру Житомислић и у акцији „Обновимо храм, обновимо Мостар” који због финансијске кризе још нису уплаћени.
Донације су стигле, како је рекао, од појединаца који су на овај начин доказали да црква припада Мостару и да Мостар припада једнако свим његовим житељима.
„Обнова мостарског саборног храма Свете Тројице је круна духовне обнове у Херцеговини”, истакао је епископ Григорије и додао да ускоро почиње обнова порушене православне цркве у Благају.

Дело „Историја Србије од 19. до 21. века” Холма Зундхаусена у издању „Clio” и преводу Томислава Бекића несумњиво је провокативна књига и, према мишљењу многих историчара, тренутак да се у српској историографији сучеле мишљења о погледу на нашу историју новијег времена. Ово је јуче, у сусрету са новинарима у просторијама издавача, рекла Смиља Марјановић Душанић, универзитетски професор и уредница библиотеке „Полис” у којој је ово дело објављено, додавши да се то посебно односи на сагледавање пресека мишљења српских историчара средње генерације и њихово виђење српске прошлости.
О „Историји Србије од 19. до 21. века” Холма Зундхаусена, о којој смо писали и о којој ћемо наредних недеља на нашим страницама објавити ставове наших стручњака, говорио је и историчар Милан Ристовић, напоменувши да је за хвалу што се оваква књига објављује на српском. „Нама је потребан поглед са стране на нашу историју, а Зундхаусеново виђење је и једна врста коректива наших ставова”, рекао је Ристовић, додавши да Зундхаусен добро познаје овај простор, поготову период 19. и 20. века. Без обзира на нека неслагања, дело треба узети за озбиљно, казао је Милан Ристовић, сматрајући да оно показује да нашој историографији недостаје сучељавање са другим мишљењем и да је баш прави повод за то.

Патријарх Кирил, нови поглавар Руске православне цркве, за време свог претходника Алексија Другог, као „шеф дипломатије РПЦ” долазио је у Србију и разговарао са српским државницима, јавно упозоравао на трагичне последице проглашавања независности Косова и Метохије и изражавао солидарност са српским народом и црквом.
Непуне две године пре него што је Приштина једнострано прогласила независност, 30. марта 2006, тадашњи митрополит Кирил је упозорио да би евентуална независност Космета изазвала вишедеценијске негативне последице по Европу и „створила потпуно нову ситуацију” око такозваних непризнатих држава на постсовјетском простору.
Нови патријарх је у више наврата указивао да ће „последице бити трагичне у случају да Косово добије независност”, јер ће на том простору остати потенцијал за непријатељство и мржњу, другим речима конфликт.
Као пример, он је навео је вишедеценијски блискоисточни сукоб, који представља сталну претњу по стабилност у том региону.
Кирил је изразио сагласност са онима „који сматрају да би давање независности КиМ створило и потпуно нову ситуацију око такозваних 'непризнатих држава' на постсовјетском простору”.

Поводом Међународног Дана сећања на жртве холокауста, полагањем венаца и одавањем поште страдалима код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату на Старом сајмишту обележен Међународни Дан сећања на жртве холокауста.
Венце су положили представници Савеза јеврејских општина Србије, Министарства просвете, Скупштине града Београда, амбасадор Израела Артур Кол као и представници Музеја жртава геноцида.
Министар просвете Жарко Обрадовић изјавио је да је "нацистичко зло" уништило милионе жртава и да данас те жртве обавезују да "тековине антифашистичке борбе чувамо, преузимајући на себе одговорност да се никада такво зло не понови".
"Морамо се борити против сваког вида антисемитизма и дискриминације. У Србији градимо такав систем вредности, школства, културе, у коме антифашизам заузима посебно место. Са поносом истичемо да у Србији нема антиемитизма и да се у школама негује сећање на жртве холкауста", рекао је Обрадовић на централној комеморацији на Старом сајмишту.
Обрадовић је рекао да је Србија пружила велики допринос у борби против фашизма и да се никада у историји није двоумила у погледу вредности за које се "вреди борити, па и жртвовати".
Подсетио је да су само у Србији нацисти спроводили своје правило да за једног убијеног немачког војника буде стрељано 100 цивила, а за рањеног 50.

Четрдесет четворо погинулих и више од 200 повређених, међу којима је и 32 деце, биланс је железничке несреће која се догодила у понедељак 23. јануара 2006. године после подне у месту Биоче, недалеко од Подгорице.
Трагедија се догодила када је електромоторни воз, који је саобраћао од Бијелог Поља до Подгорице и Бара, на изласку из тунела у близини места Биоче исклизнуо из шина и сва четири вагона се сурвала у провалију.
Представници невладине организације ''Воз непребола-Биоче 2006'' окупиће се испред зграде Врховног суда Црне Горе, незадовољни односом надлежних државних органа према трагедији и њеним актерима.
Ова организација је у знак обележавања годишњице трагедије на Биочу донирала недостајућу опрему Ургентном центру Клиничког центра Црне Горе - за медицински информациони систем.
"Воз-непребола-Биоче 2006"

Никаква „Косовска православна црква“ није могућа на Косову и Метохији. Ова територија са нашим древним светињама је колевка наше духовности и културе и на тако нешто наша Црква никада неће пристати!“
Овим речима су у СПЦ прокоментарисали јучерашње упозорење Срђе Трифковића, спољнополитичког уредника магазина Крониклс са Института за међународне односе Рокфорд у САД, о наредном редоследу потеза које ће Србија и СПЦ предузети у вези Косова и Метохије.
Упозорење
Он је у интервјуу нашем листу, подсетимо, нагласио да ће Влада Србије до краја 2011. године признати лажну државу Косово и Метохија, прихватити нормализацију односа са свим суседима, а затим ће бити успостављена „Косовска православна црква“. Ово суморно упозорење Трифковић образлаже речима да ће у признавање косовске државности бити увучена и СПЦ и да је власт у Србији, али и Републици Српској, већ почела да бира подобног наследника патријарха Павла који ће ради „опстанка Срба на Косову“ пристати на успостављање „Косовске православне цркве“.
- Све и ако би држава пристала на сценарио да зарад „европских интеграција“ призна Косово и Метохију, у шта сумњамо, Црква то никада не би урадила - речено нам је у СПЦ.
У београдској патријаршији кажу да би, теоретски, Албанска православна црква могла да покуша да прошири своју јурисдикцију на део Косова и Метохије, али и да би то могла да уради само тамо где нема Срба.

На захтев ћерки Љубице Кнежевић и Иване Кнежевић-Давидсон, које данас живе у Сијетлу у САД, Окружни суд у Београду донео је решење о рехабилитацији њиховог оца Живана Кнежевића (1906–1984), мајора Војске Краљевине Југославије, једног од организатора војног пуча 27. марта 1941. године када је са власти збачено намесништво принца Павла Карађорђевића. Тиме је, како је Љубица изјавила за „Политику”, исправљена неправда из 1946. године када је комунистичка власт њеном оцу конфисковала целокупну имовину, одузела држављанство и у одсуству га осудила на 20 година робије уз принудни рад.
– Кад нам је адвокат Слободан Мавреновић јавио да је наш отац рехабилитован, нисмо могле да сакријемо сузе. Биле смо врло узбуђене, емоције су наврле, плакале смо од среће – каже Љубица.
Овај дан, како истичу, чекале су више од шездесет година. До пре две године нису биле сигурне у исход судског процеса. Али сада су се увериле да су њихове сумње биле без икаквог основа.
– Понадале смо се да ће се све добро завршити тек онда када је судија Окружног суда у Београду који је водио процес рехабилитације преко нашег адвоката тражио додатну документацију и неке фотографије из живота нашег оца – објашњавају Љубица и Ивана.

Традиција задужбинарства у Србији траје вековима и поклапа се са стварањем српске државе још из доба Немањића. Прва задужбина је манастир Студеница, који је саградио Стефан Немања 1183. године. После ослобођења Србије од турске окупације и реафирмисања њене државности, након петовековног застоја, српско задужбинарство се обнавља упоредо са развојем државних, привредних, верских, научних и других институција. После тога долази до опадања институције задужбинарства због промене друштвених односа, да би седамдесетих година прошлог века та институција била обновљена уз доношење неколико закона који су је регулисали.
Тренутно је у овој области још на снази Закон из 1989. године, а у току је јавна расправа о преднацрту новог закона о задужбинама, фондацијама и фондовима. О задужбинарству за радио говоре председник Управног одбора Асоцијације задужбина, фондација и фондова Србије, др. Коста Андрејевић и члан радне групе за израду новог Закона о задужбинама проф. др Владимир Водинелић. У Србији има око 110 задужбина, од којих је пола готово неактивна, због проблема око невраћене имовине одузете протеклих година, посебно после Другог светског рата, навео је Андрејевић. Он истиче да су задужбине најорганизованији и најстабилнији део општенародног доброчинства и указује да прављење новог закона, без враћања имовине и поштовања постојећих постулата значајних за развој задужбинарства, представља узалудан посао.

Поводом годишњице рођења нашег познатог сликара Саве Шумановића (1896-1942), 22. и 29. јануара организоваће се филмске вечери посвећене овом уметнику.
На дан уметниковог рођења 22. јануара биће приказан дугометражни документарни филм назван по уметнику који је уједно и запажено остварење редитеља и сценаристе Жике Митровића, продукцијске куће "Центарфилм Београд".
Друга пројекција планирана за 29. јануар, биће прилика да публика погледа још један филмски рад о нашем славном уметнику, дело редитеља Мике Милошевића, а по сценарију Лазара Трифуновића, у продукцији Телевизије Београд.
Шумановићеви пејзажи и женски актови
Посетиоци ће имати и прилику да се упознају са девет ремек-дела из колекције Павла Бељанског једног од највећих уметника 20. века.
Школовање Шумановића, као и живот у Земуну, Загребу, Паризу и Шиду, уградили су се у његово стваралаштво, наглашавајући природну истанчаност његовог препознатљивог сликарског сензибилитета.
Базирајући своја интересовања пре свега на уметности Сезана и Ван Гога, он гради свој лични израз формирајући се у правцу синтезе кубистичких и конструктивистичких начела са елементима својеврсног експресионизма израженог кроз интензиван колорит и густу, пастозну материју.

Вађењем Часног крста из ледених река и језера у више градова и места широм Србије јуче је обележен велики хришћански празник – Богојављење. Свега пет степени изнад нуле и вода чија је температура била два степена Целзијуса нису представљали препреку смелим учесницима у традиционалном пливању за богојављенски крстна београдској Ади Циганлији. Њих 39, међу којима је било грађана, припадника Војске Србије и Жандармерије и чланова организације Свибор пливало је 33 метра у леденој води Савског језера. До Часног крста по трећи пут први је стигао Марко Томашевић, припадник Жандармерије.
Ове године је и петнаестогодишња Бојана Дедић из Сомбора смело одлучила да учествује у трци, а седамдесетшестогодишњи Александар Даничић, професор физичке културе, био је најстарији такмичар. Сестра и брат, седмогодишња Александра и деветогодишњи Момир Радуловић, били су најмлађи међу онима који су се осмелили да скоче у ледену воду Савског језера.
Око 50 пливача јуче је на Земунском кеју учествовало у вађењу Часног крста из леденог Дунава, а Игор Цицовић, припадник Жандармерије, први је допливао до крста.
Ове године није било скакања у реку, већ су се пливачи поређали у плићаку и на знак Цвјетка Стевановића, главног старешине Свебор савеза Србије – једног од организатора такмичења, запливали према чамцу из којег је свештеник Николајевске цркве из Земуна бацио крст у воду.