Јуче и данас

Фасада Пећке патријаршије омалтерисана је и обојена у црвено, упркос забрани Републичког завода за заштиту споменика културе и Министарства културе Србије, преноси Б92. 
Бројни стручњаци који се баве споменицима културе упозоравају да је нанета трајна штета. Архитекта Марија Јовин, један од руководилаца радова на обнови Пећке патријаршије, тврди да је обнова фасаде била неопходна како би се живопис сачувао од пропадања.
Она је у емисији "Полиграф" рекла да је позив за завршетак радова 2006. добила од митрополита црногорско-приморског Амфилохија:
“Ја сам добила и налог и позив митрополита црногорског господина Амфилохија, који је председник Савета за очување цркава и баштине, добила сам позив да одем да завршим посао који сам започела још 2003-4. године, када сам припремала пројекат са мојим колегама и када сам, на крају 2006, почела те радове“, рекла је Јовинова.
Она каже да је за реконструкцију коришћен новац из државног буџета.

Концертом у Народном позоришту Филхармонија младих "Борислав Пашћан" обележава се 50 година од смрти композитора, диригента и директора националне Опере и балета, Стевана Христића.
Концертом филхармоније младих биће обележена 50 годишњица од смрти  најистакнутијег композитор у Србији у првој половини 20. века, Стевана Христића. Филхармонија младих истиче да ће то бити њихов најзначајнији концерт у овој сезони, у којој се навршава 31 година континуираног рада. Филхармонији ће дириговати Ђорђе Павловић. На програму су наjвећа Христићева дела, а специјални гости примадона Јадранка Јовановић и пијаниста Јасмина Јанковић.
Pођен је у Београду 1885. године.
Стеван Христић се школовао на чувеном Леипзишком конзерваторију. Пре Првог светског рата боравио је и у Москви, Паризу и Риму.
Упознат са музичко-стилским тенденцијама тадашње Европе и ослањајући се на традицију српског музичког романтизма и националне боје, створио је посебан музички језик који је био мешавина фолклорних, касноромантичарских, импресионистичких елемената, због чега је његова музика била и блиска широкој публици.

У Сремској Митровици отворена изложба под називом "Шта се стварно догодило". Посетиоци могу да погледају огласе пропагандног Независне Државе Хрватске и кратки документарни филм о усташком злочину.
На изложби "Шта се стварно догодило", која је у музеју "Срем" организована поводом Дана града Сремске Митровице и Слободарских свечаности, приказан је троминутни филм који сведочи о првом усташком стрељању 1942. године.
Стрељање је извршено у северном делу Православног гробља у Сремској Митровици, када се Покретни суд први пут појавио у такозваној мартиначкој афери, у народу знаном догађају као "Мартиначка буна".
Том приликом убијено је 11 особа. Стрељање је снимио усташки официр.
На изложби доминирају огласи, настали у кратком историјском периоду током лета 1942. године.
Њихов издавач била је Независна Држава Хрватска, односно локални представници тог режима, "специјални редарствени повереник Велике жупе Вука" Виктор Томић, председник Покретног суда Иван Видњевић и остали високи усташки функционери.

Највиша научна установа у Србији, Српска академија наука и уметности данас обележава 122 године од оснивања.
САНУ, која ове године трећи пут обележева Дан Академије у знак сећања на датум оснивања Друштва српске словесности 1841. године, из кога је потекла, последњих година је, по оцени њеног председника, академика Николе Хајдина, посебно бележила добре резултате у области међународне сарадње.
Данас сарађује са више од 20 академија, са којима је остварила више од 150 заједничких научних пројеката. Последњих година се стално повећава њихов број да би у протеклој био двоструко већи него 2000. године.
О високом нивоу наших научника и њиховим могућностима да равноправно са европским колегама учествују на конкурсима сведочи и позитивна оцена коју су добили на различитим конкурсима за средства ЕУ, а својеврсно признање представља учешће наших истраживача и инжењера у највећем експерименту у историји науке.
Реч је о раду на гигантском акцелератору Европске организације за нуклеарна истраживања у Швајцарској који симулира "велики прасак" у намери науке да дође до објашњења настанка свемира.

Изашао хиљадити број "Православља", новина српске патријаршије. Први број објављен је 15. априла 1967. године с благословом Патријарха Германа.
У својој историји часопис "Православље" је ослушкивао знаке времена, пратио потребе читалаца и друштвена збивања, осликавао живот Српске православне цркве али и осталих конфесија.
У времену комунизма под сталним притиском "Православље" је у неколико наврата било забрањивано, а његова редакција се довијала како да на најбољи начин одговори изазовима времена. Пратио је све актуелне догађаје који су у међувремену задесили Српску Цркву и народ.
"Данас је то модеран часопис који излази два пута месечно. Дистрибуира се посредством цркава и црквених општина, али већ неколико година може се наћи и на киосцима", каже за РТС Онлајн главни и одговорни уредник протојереј-ставрофор Миодраг Поповић.
Овај часопис намењен је свим православним верницима, најширем читалачком кругу заинтересованом за црквене али и друштвене теме.

У Коларчевој задужбини свечано обележено 130 година од оснивања те установе настале вољом великог српског добротвора Илије Милосављевића Коларца, који је тестаментом из 1878. године све што је имао оставио своме народу за ширење науке и културе.
Председник Одбора задужбине Олга Милутиновић је у поздравној речи истакла да би се оваквим јубилејом, 130 година непрекидног рада, дичио сваки народ, био он велики или мали.
"Ми који овде радимо, заједно са небројеним сарадницима, имамо част и задовољство да своје снаге усмеримо ка области која је, напоредо са образовањем и нароцито у најновије време, с науком, уткала највише српског у универзалне вредности и примила највише универзалног у српско окриље", казала је Милутиновићева.
Оценила је да је жалосно што су ти напори потцењени, да ми као народ и држава не схватамо да нас је управо култура одвела у Европу и свет.

Међу онима који су учествовали у грабежу злата из Острога био је и чувени четнички војвода којем је игуман Леонтије, како је тврдио, под пријетњом оружја предао један скривени сандук злата.
Кад су краљ и влада са аеродрома на Капином пољу авионима побјегли преко границе понијевши, како се до данас шпекулише, злата и драгоцјености колико је највише могло стати у претоварене летјелице (најчешће се спомиње 20 сандука злата) и кад је сав терет спашавања и чувања блага остављеног у Острогу пао на плећа већ времешног игумана Леонтија Митровића, он је тајну најприје повјерио професору Андрији Копривици и договорио се са њим да све покушају сакрити. Пошто то нијесу могли учинити сами, одлучили су да у све укључе и кафеџију Петра Копривицу и манастирског шумара Љуба Круља.
САЧУВАНА ТАЈНА
„Завјереници” су посао обавили у глуво доба ноћи, 23. априла 1941. године, само два дана прије него што су у Острог рупили гестаповци, а на четири мјеста су сакрили и закопали само дио дворског блага.

У оквиру обележавања 90 година од пробоја Солунског фронта, данас су положени венци и откривена Спомен плоча на споменику француском маршалу и српском војводи Франшу Д'Епереу.
Пошту су, поред представника Министарства рада и социјалне политике и одбране Србије и Француске, одали и амбасадор Француске у Београду Жан-Франсоа Терал, као и потомци маршала.
"Због својих врхунских војничких и људских квалитета Луј Франше Д'Епере постао је маршал Француске, али и српски војвода, пети у нашој историји", подсетио је помоћник министра Миро Чаваљуга.
"Маршал и војвода Д'Епереу је својим деловањем на Солунском фронту у Првом светском рату суштински изменио ток историје, као Врховни командант Савезничких снага, он је својим односом према српској војсци и њеним тежњама да ослободи своју поробљену земљу, заувек заслужио место у српском националном сећању", истакао је Чаваљуга.
Прослава у Вердену 11. новембра
Амбасадор Терал казао је да је историја Француске, до скора, више пажње посвећивала борбама на западном фронту, али модерна историографија све више указује на значај и источног, односно Солунског фронта.

Митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве Амфилохије Радовић оценио је да је црква у Црној Гори данас "у тежем положају него у време комуниста".
Амфилохије је током литургије у Цетињском манастиру, поводом празника Светог Петра Цетињског, владике из црногорске династије Петровић, изнео низ тешких оптужби на рачун власти у Црној Гори и канонски непризнате Црногорске православне цркве. "Данас је горе и теже стање за Цркву Божју у Црној Гори него што је било у време комуниста, јер комунисти нису радили оно што ради данашња власт на челу са Милом Ђукановићем", казао је Амфилохије на Цетињу.
Митрополит је додао да "комунисти нису скрнавили цркве са лажним поповима, распоповима и скитницама".
Производ истог духа који се одриче светог Косова и Метохије
Митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве Амфилохије је реаговао на литургију коју су свештеници канонски непризнате ЦПЦ данас служили у сеоској цркви у Бајицама код Цетиња, где је за епископа за Аргентину хиротонисан један свештеник те цркве.

Две недеље уочи 90-годишњице од завршетка рата 11. новембра 1918. у свету су жива само четири ветерана из Првог светског рата.
Пошто је у недељу преминуо Италијан Делфино Борони у 110. години, жива су још четири учесника Првог светског рата - тројица Британаца и један Американац.
Листу преживелих учесника рата 1914-1918. направио је Фредерик Матје који има сајт дерсдесдерс. фрее. фр. Ове године су умрли последњи немачки ветеран Ерик Кестнер 1. јануара у 107. години и последњи француски ветеран Лазаре Понтичели 12. марта у 110. години, који је иначе био имигрант из Италије.
Британска војска - Хенри Алингам (112) рођен је 6. јуна 1896. године. Једини је преживели ветеран који се борио од почетка до краја рата. Добровољно се прикључио британској војсци 1914. и радио као механичар при британској краљевској ваздухопловној морнарици. Године 1916. учествовао је у поморској бици код Јутланда, а наредне године у бици за Сому. Живи у Енглеској.