Јуче и данас

Проналазач, филозоф, књижевник, дипломата, хуманиста и велики родољуб Михајло Идворски Пупин увек и на сваком месту поносио се тиме што је православни Србин, записао је свети Николај Велимировић, његов близак пријатељ. Поводом смрти овог великана српске науке, 12. марта 1935. године, он је у „Политици”, поред осталог, написао да је Пупин био велики патриота – и противник бољшевизма.
То нам је, приликом недавне посете Идвору, нагласио и Драгутин Матић, овдашњи учитељ у пензији, који се посветио проучавању живота Михаила Пупина.
 – Кад сам дошао у Идвор 1959. године готово ништа нисам знао о овом научнику који је дао значајан допринос на пољу вишеструке телефоније, бежичне телеграфије, рендгенологије... Укупно 24 патентирана проналаска. Али сам имао среће да се упознам са Пупиновим вршњацима, од којих сам доста тога чуо, а трагао сам и по старим списима и писмима... Из аутобиографске књиге „Са пашњака до научењака”, за коју је Михајло Пупин добио Пулицерову награду 1924. године, сазнао сам много тога о животном путу који се уклапа у слику „америчког сна” – каже наш домаћин.
У САД са пет центи у џепу
Пупин је аутобиографију написао на енглеском, а 1929. године је преведена на српски. У њој описује свој мукотрпни пут ка успеху, личном и професионалном. Та је књига годинама била обавезна лектира у САД у свим колеџима. Имала је 17 издања, а у Србији је друго штампано 1997. године.

Доследан борац за истину и правду, СКОТ ТЕЈЛОР не пропушта прилику да се ових дана појави међу нас, Србе, и изрази своју спремност да присуствује обележавању десетогодишњице НАТО агресије. Овога пута дружили смо се са њим у торонтској књижари Ben McNally Bookstore, где је потписивао своју најновију књигу UNEMBEDDED - две деценије независног ратног извештавања.
Милион ваздушних миља прелетео је Скот Тејлор као ратни репортер, да би са лица места, са прве борбене линије, слао, за војни магазин "Esprit de Corps" објективне извештаје из Персијског залива, Ирака, са територије бивше Југославије, посебно из Босне и са Косова и Метохије, из Авганистана, Африке... Само је у Ираку био двадесет један пут.
Већ на првим страницама споменуте књиге описује у детаље физичку тортуру којој је био изложен 2004. године у Ираку од групе студената, припадника неке исламске секте и осуђен на смрт. Живот му је поштеђен захваљујући притиску медија.
На приличан број страница ове књиге унети су раније објављени текстови Скот Тејлора о НАТО бомбардовању наше земље. Један истинит, трајан запис, међу хрпом ратнохушкашког медијског материјала о Србима као "лошим момцима".

Најстарији магазин на Балкану пре неки дан је прославио седамдесети рођендан. За разлику од певаљки способних да назови пројекте промовишу по блиставим местима, „Забавник”, истински супербренд Србије и недељна библија за радознале, свој је јубилеј обележио прескромно у полутмини винског подрума кнегиње Љубице.
За прво дете „Политике” људи су од фебруара 1939. везани најлепшим емоцијама. Код генерација читалаца-овисника „Забавник” изазива пријатна сећања на детињство и младалачко доба и, што је најважније, у временима сумње њему се безрезервно верује. Опредељен за стил и истину, не пратећи моду и трендове, уредно излази код истог издавача, ево у петој држави.
Недељник за вечно младе духом, осмишљен крајем тридесетих у дедињским баштама, окупљао је београдски круг интелектуалаца, грађанску левицу: Владислав Рибникар, Душан Тимотијевић, Марко Ристић, Растко Петровић, Љубинка Бобић, Нада Дорошки... Да би „Забавник” изгледао другачије, помагали су Пјер Крижанић, Милан Дединац, Владимир Жедрински и Ђорђе Лобачев, за пријатеље Ђока Стрип.

У Медија центру фудбалског клуба, одржана је прослава 64. рођендана Спортског друштва Црвена звезда. Прослави је присутвовао велики број Звездиних легенди, бивших и садашњих тренера и играча, познатих личности, као и представници Делија.
Све званице, међу којима су биле легенде као што су Драган Џајић, Драган Капичић, Дане Корица... имале су прилику да виде најбоље звездашице и звездаше у 2008. години. Посебно признање примила је генерација кошаркашица из 1979. године, која је пре тачно 30 година постала шампион Европе, као и атлетичари Звезде, који су 1989. године на Маракани освојили, такође, титулу најбољих у Европи.
Шеф стручног штаба Фудбалског клуба Црвена звезда Чедомир Јаневски уручио је награду најбољим Звездиним тренерима у протеклој години, док је капитен Ненад Милијаш уручио награду најбољем пиониру клуба.
Најбољи у 2008. години су:

Епископ рашко-призренски Артемије оценио је да је одлука приштинских власти да обезбеђење српских верских објеката на Косову и Метохији преузме косовска полиција недопустива и изразио жаљење што је тим поводом изостала реакција Београда.
"Сматрам да та одлука показује да се из дана у дан погоршавају услови за опстанак нашег народа и наших светиња на Косову и Метохији", рекао је Артемије агенцији Бета.
Владика Артемије је навео да би Србија и њени органи тим поводом морали одлучније и оштрије да реагују као што је то требало да учине и када су формиране Безбедносне снаге Косова. Према владикиним речима, недопустиво је да српске светиње обезбеђује неко ко се не договара са представницима СПЦ - са епископом који је одоговоран за све цркве и манастире у Покрајини.
"Знамо да су у косовској полицији бивши припадници ОВК који су починили силне злочине над нашим народом и порушили више од 150 цркава и манстира у последњих десет годнина", рекао је епископ рашко-призренски и додао ни он ни српски народ "не могу имати никакво поверење у њихову заштиту и безбедност".

Како ћу поново пред публику, пред ону публику која је ликовала у судници, која ми се смејала кад сам плакала. Видела сам много осветничке пакости у тим очима, као да су сви они који су ми некад завидели дошли да сеире на мојој несрећи. Свака власт хоће да нас има, да нас води на конопцу као мечке на вашарима. Да се показује са нама. Помагала сам људима када нису имали шта да једу, да се огреју ни чему да се надају…
Ово су речи које глумица Ружица Сокић тако моћно изговара у лику Жанке Стокић у представи „Жанка” која се са успехом игра већ две сезоне на сцени позоришта „Славија” у Београду.
Велика српска глумица Живана – Жанка Стокић прекјуче је рехабилитована одлуком Окружног суда у Београду. Тужна прича о ненадмашној глумици мање-више је позната. Жанка Стокић је 1945. године пресудом Суда за суђења злочина и преступа против српске националне части осуђена на казну губитка српске националне части у трајању од осам година. На терет јој се стављало да је за време окупације, као чланица београдског Народног позоришта, играла у „Весељацима” и „Централи за хумор” који су били под благонаклоном заштитом немачког окупатора, и учествовала у емисији „Шарено поподне” Радио Београда, чиме је „културно и уметнички сарађивала са окупатором и домаћим издајницима”. Председништво тадашње Народне скупштине одбило је молбе за помиловање Жанке Стокић, која је преминула 20. јула 1947. године.

Пета годишњица великог пожара који је захватио манастир Хиландар. У току су радови на највећем пројекту обнове Великог конака из 18. века који је највише страдао.
Пет година после трагичног пожара, у коме је у ноћи између 3. и 4. марта изгорело више од половине манастира Хиландар, наставља се обнова српске царске лавре.
Директор Задужбине манастира Хиландара у Београду Миливој Ранђић рекао је Танјугу да су у току радови на највећем пројекту обнове Великог конака из 18. века који је највише страдао а која треба да реши и најважнији проблем свакодневног живота манастира чија су врата отворена за велики број поклоника.
Хиландарски грађевинари, како је рекао, окупили су се већ у фебруару захваљујући повољнијим временским условима који нису ометали истовар материјала у манастирским пристаништима Јовањица и Самарија.
Ранђић је нагласио да је буџетом државе Србије за 2009. годину предвиђено око 110 милиона динара за обнову Хиландара и да ће од тих средстава и других прилога зависити дужина грађевинске сезоне.

Да ли је Никола Тесла закинут више од ма којег научника и проналазача, јер ниједном није овенчан Нобеловом наградом?
Ретко који истраживач је имао толико великих открића и увида, а да су слатке плодове убрали други. Најгорчи укус остао му је, свакако, када су мудре главе у Стокхолму признањем окитиле Гуљелма Марконија за изумевање радија (прва радио-веза у свету), иако је то „лички Прометеј” деценију раније осмислио (у то време Италијан је ишао у средњу школу). Неправда је исправљена, али није у целости: Врховни суд САД пресудио је 1943. да је он „отац радија”, а Нобелов комитет је остао нем (признање Марконију оглашено 1909. године)!
У домаћим гласилима неколико пута је распредано је ли икад био предложен, а помињане су две године у којима је, како се наводи, образложење за најугледнију научну награду послато Краљевској академији Шведске: први пут 1915, а други пут 1937. Мада је цењени „Њујорк тајмс” похитао да на насловној страници своје читаоце извести да ће Никола Тесла и Томас Едисон, два љута противника, поделити нобеловску славу и чек на равне части 1915. године, што се испоставило нетачним (славодобитници су били отац и син, Виљем Хенри Браг и Лоренс Хенри Браг).

У Скадру данас наставља са радом школа на српском језику. У овом граду се 28. фебруара обележава годишњица обнављања школе на српском језику, коју је пре скоро 73 године укинуо краљ Зогу. Захваљујући српско-црногорском удружењу Розафа-Морача и Влади Албаније која је дала сагласност, настављено је са извођењем наставе у Скадру, граду у коме живи око 30.000 Срба и Црногораца.
Ово удружење је уз Завод за уџбенике и наставна средства Републике Србије обезбедило бесплатну наставу за око педесеторо деце, младе Србе и Црногорце који живе у Албанији
– Радосни смо што смо у прилици да обележимо јубилеј и годину дана рада ове школе на српском језику за коју влада велико интересовање у овом делу Албаније. Нема простора ни наставног кадра у овом тренутку да бисмо удовољили бројне захтеве, али сам уверен да ће у наредном периоду бити више места, односно школа за све оне који желе да уче српски језик, рекао је председник удружења „Розафа-Морача” Павло Јакоја Брајовић и истакао да је Влада Албаније изразила спремност да помогне у отварању још школа на српском језику. По његовим речима недавно је заменик министра иностраних послова Антон Гуракући предао мањинама у овој држави документ савета Европе написан на матерњем језику.

На Војномедицинској академији у Београду одржан научни скуп поводом 165 година од рођења Владана Ђорђевића, оснивача Српског лекарског друштва и Друштва Црвеног крста Србије.
Начелник ВМА Миодраг Јевтић најавио је да ће 2. марта поводом тог јубилеја и 165. година од оснивања ВМА у кругу те установе бити откривена биста Владана Ђорђевића.
"Биће откривена биста човеку који је пуно помогао да санитетски официр и војни доктор постану оно што су данас", навео је Јевтић и додао да о Ђорђевићу треба говорити са пијететом.
Председник српске академије медицинских наука Српског лекарског друштва Павле Миленковић навео је да је Владан Ђорђевић оставио неизбрисив траг у српској медицини оснивањем Српског лекарског друштва 1872. године и Друштва Црвеног крста Србије1876. године. Владан Ђорђевић је био први хирург у Србији, а обављао је и дужност начелника санитета српске војске и цивилног санитета. Био је иницијатор акције за оснивање Медицинског факултета у Београду.