Сахрани су присуствовали највиши функционери СПС, изузев потоњег председника социјалиста Ивице Дачића, као и заменик председника СРС Томислав Николић, председник руске Комунистичке партије Генадиј Зјуганов, бивши председник руске Думе Сергеј Бабурин и руски генерал Леонид Ивашов и бивши амерички државни тужилац Ремзи Кларк.
У дворишту породичне куће Милошевића било је око 50 људи, а списак присутних направљен је по жељи Мирјане Марковић.
Милошевићева супруга Мирјана Марковић напустила је земљу 23. фебруара 2003. године, а син Марко, одмах пошто је Милошевић 5. октобра 2000. године био принуђен да призна пораз на изборима за председника СР Југославије. Обоје данас живе у Москви, а ћерка Марија у Црној Гори.
Против Мирјане Марковић покретнут је судски поступак за злоупотребу службеног положаја и за њом је расписана потерница. Потерница је расписана и за Марком Милошевићем коме се суди у одсуству.
Биографија Слободана Милошевића
Слободан Милошевић је рођен 20. августа 1941. године у Пожаревцу, где је завршио основну школу и гимназију, а Правни факултет у Београду 1964. године.
Био је члан Савеза комуниста Југославије од 15. јануара 1959. године.
Радио је у Универзитетском комитету СК Београда од 1963. до 1966. године као секретар за идеолошко-политички рад и председник Идеолошке комисије. Затим је три године био саветник председника Скупштине града Београда за привредна питања, а касније руководиоца Службе за информациони систем града Београда.
Од 1969. до 1973. је био заменик генералног директора у "Техногасу", а затим генерални директор следећих пет година. После тога је био председник Удружене Београдске банке до краја 1983. године.
Априла 1984. године изабран је за председника ГК ОСК Београда, а маја 1986. за председника Председништва ЦК СК Србије. Годину дана касније постао је председник Председништва СР Србије.
Милошевић је јула 1990. године, уједињењем СКС и Социјалистичког савеза радног народа Србије,  формирао Социјалистичку партију Србије чији је председник био до смрти 11. марта 2006. године.
За председника Републике Србије први пут је изабран у децембру 1990. године, као кандидат СПС-а и поново у децембру 1992. после распада СФРЈ.
За председника СР Југославије изабран је 25. јула 1997. године и на тој функцији је остао до 5. октобра 2000. када је под притиском јавности признао пораз на председничким изборима септембра те године. За председника СРЈ тада је изабран кандидат ДОС-а и лидер Демократске странке Србије Војислав Коштуница.
Од Газиместана до Шевенингена
Темељ Милошевићеве каријере на коме је изградио више од деценије дугу неприкосновен владавину, јесте говор 28. јуна 1989. на Газиместану током прослава 600 година косовске битке којој је присуствовало око милион људи.
Убрзо затим уследио је распад СФР Југославије, најпре словеначки рат, па два разорна у Хрватској и БиХ, и на крају сукоб на Косову и бомбардовање СР Југославије.
После победе ДОС-а на председничким изборима 24. септембра 2000. године, не желећи да призна пораз, СПС и њен лидер су изазвали постизборну кризу која је запретила грађанским ратом у Србији. Криза је завршена 5. октобра после масовних протеста грађана широм Србије.
СПС се поново вратио на власт у јулу 2008. године када је формирана републичка влада премијера Мирка Цветковића у којој СПС има четири министарска места, а лидер странке Ивица Дачић је потпредседник владе и министар унутрашњих послова.
Због злочина током сукоба на Косову Хашки трибунал је против Милошевића подигао  оптужницу 27. маја 1999. године, а онда и због злочина у Хрватској 9. октобра 2001, а 23. новембра исте године због геноцида у БиХ.
На основу Уредбе Владе Србије, Милошевић је Хашком трибуналу изручен 28. јуна 2001. године, 12 година после говора на Газиместану.
Суђење Милошевићу у Хагу почело је 12. фебруара 2002. године доказним поступком за злочине на Косову, а потом и за злочине у Хрватској и БиХ.
Поступак одбране Милошевића почео је 31. августа 2004. године. Погледајте ВИДЕО
РТС