„Историјска вертикала тог догађаја се изгубила, а морала би да постоји као сећање на борбу за равноправност полова”, казао је Божовић, истичући да постоји обичај да се тог дана искупе „сви грехови мушкараца у односу на женске особе”.
Он је указао на важност да се промени однос према женама и побољша њихов друштвени статус и положај и додао да није битно само славити тај дан јер „слављење представља компензацију за неучињено или недовољно учињено”. Представница Аутономног женског центра Љерка Мезга- Ћурчин такође се слаже са оценом да је слављењем и даровањем поклона Дан жена почео да добија „контрасадржај”, укажавши да би он требало да се обележава спровођењем акција током којих ће бити истакнут највећи проблем са којим су се жене у неком друштву те године сусреле.
„Битно је да се тај празник обележава као сећање на марш чикашких радница које су покушале да се изборе за своја права, а не да се слави, јер жене и данас веома тешко живе”, навела је она. Дан жена први пут је обележен 1911. године у Аустрији, Немачкој, Шварцарској и Данској, а тог дана је у тим земљама више од милион жена и мушкараца присуствовало скуповима на којима је захтевано да жене гласају на изборима, да им се омогући да заузимају јавне положаје, да имају право на рад и стручно образовање...
У Србији је почео да се обележава 1914. године, а данас и сутра биће обележен манифестацијама многих невладиних организација и политичких странака.
Организација „Жене на делу” организоваће сутра мултимедијалну приредбу „Осмомартовска женергија”, у Културном центру Рекс, како би се „припаднице нежнијег пола” подсетиле на изворе тог празника.
Током те манифестације биће приређена и изложба са сликама Кларе Цеткин, Симон де Бувоар, Розе Луксембург и других жена које су се бориле за побољшање положаја жена.
Танјуг