Србију је у време свог мандата довео у центар пажње европске, па и светске јавности, и чинило се да ће она, са њим на челу, постати нека врста транзиционог чуда. Ђинђић је, пошто је крајем 2000. године изабран за првог демократског премијера Србије, покренуо процес убрзане демократизације друштва и коренитих економских и социјалних промена.
Ђинђићева влада оборила је годишњу инфлацију са 41 на 15 одсто, увођењем чврсте монетарне политике динар је поново стекао вредност, а на крају 2001. године забележен је привредни раст од 5,5 одсто, а наредне од још четири одсто.
Према оцени западних дипломата, Ђинђић је значајно допринео изградњи добрих односа са западним земљама после периода вишегодишње изолације Србије.
Ђинђићева влада отпочела је сарадњу са Хашким трибуналом и за време њеног мандата ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима је и бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић.
Покретач  демократских промена
Рођен 1952. године, Ђинђић се још као студент Филозофског факултета у Београду, који је завршио 1974. године, сукобио са комунистичком идеологијом и био један од првих, млађих дисидената у тадашњој Југославији. Докторирао је 1979. на Универзитету у Констанци.
Са још 12 интелектуалаца је 1989. године иницирао обнављање Демократске странке, чиме је и активно почео да се бави политиком, усмереном у то доба пре свега против власти Слободана Милошевића.
Јануара 1994. године изабран је за председника ДС, а био је посланик те странке у сва три вишестраначка сазива Скупштине Србије и у Већу република Скупштине СРЈ.
Предводио је неколико опозиционих савеза у борби против Милошевићевог режима, а испред коалиције "Заједно" је 21. јануара 1997. године изабран и за градоначелника Београда.
Ђинђић је био једна од кључних фигура демократских промена 2000. године, као шеф централног изборног штаба и координатор промотивне кампање Демократске опозиције Србије за савезне изборе 24. септембра 2000, који су означили крај Милошевићеве владавине.
Амерички недељник "Тајм" је у септембру 1999. године уврстио Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.
Ђинђић је добитник угледне немачке награде "Бамби" за 2000. годину у области политике, а 2002. године у Прагу је примио награду Фондације "Полак" за допринос развоју демократије у Србији.
Био је плодан аутор, на пољу филозофије, али и политичке публицистике. Преводио је Дилтаја, Кропоткина, Хусерла... Најзапаженија његова дела су: "Субјективност и насиље", "Јесен дијалектике", "Југославија као недовршена држава", "Србија ни на истоку ни на западу".
Зоран Ђинђић је иза себе оставио супругу Ружицу, кћерку Јовану и сина Луку.
“Идејом и животом”
Отварајући изложбу “Идејом и животом” , коју чини заоставштина личних предмета, белешки и библиотеке убијеног премијера, актуелни председник Владе Мирко Цветковић је рекао да управо "Зоран Ђињдић трасирао пут Сбије ка Европи, тамо где јој је и место".
Отварању излпжбе су присуствовали председник Србије Борис Тадић, српски министри, представници дипломатског кора и поштоваоци рада и дела првог демократски изарбраног председника владе.
Ђинђићева заоставштина, лични предмети, белешке и библиотеку, супруга Ружица је предала Архиву Србије, Историјском музеју и Народној библиотеци.
Председник ДХСС Владан Батић затражио је од специјалног тужиоца за организовани криминал Миљка Радисављевића да покрене истрагу како би се утврдила политичка позадина убиства српског премијера Зорана Ђинђића.
Оценивши да су правоснажно осуђени за убиство Ђинђића "само извршиоци, који су повукли ороз", Батић је затражио да се покрене истрага како би се открили иницијатори, инспиратори, подстрекачи, организатори, налогодавци и финансијери убиства српског премијера.
Посланик у Европском парламенту и известилац за Србију Јелко Кацин је рекао да убиство премијера Ђинђића највећи губитак у новијој историји Србије, али и губитак за цео регион и Европу, јер је “у време када је он био председник владе, Србија била позната као мотор демократских и цивилизацијских промена на западном Балкану”.
"Зоран Ђинђић је имао визију модерне, реформисане и европске Србије, која би као таква била равноправна са свим осталим државама Европске уније", наводи се у Кациновом саопштењу.
“После убиства премијера Зорана Ђинђића, пре шест година, Србија је заспала и проћи ће још доста времена док је поново неко не пробуди, рекла је за Слободну Европу Љубинка Трговчевић – Митровић, професорка историје на београдском Факултету политичких наука. Према њеној оцени, био је модеран политичар, можда и премодеран за Србију, са енергијом и снагом која се тешко могла следити.
“Био је модеран државник,без обзира како звучало излизано, то је заиста једина реч која се, када је о Ђинђићу реч, може користити.Био је можда сувише изнад свог времена, јер је она енергија и она снага, коју је он имао била сувише велика да би се могла следити, чак и они из његове најближе околине, из политичког окружења, посебно грађани Србије нису могли да га следе”, рекла је она.
Тема овогодишњег финала такмичења "Беседе у Зоранову част" у Југословенском драмском позоришту је "Када сте у веома тешкој ситуацији, онда само јака идеја може да вас држи у животу".
РТС-Вечерње новости
Погледајте документарни филм "Последњи дан Зорана Ђинђића"