Јуче и данас

Међу женама које су обележиле српску историју, посебно место заузима светитељка преподобна мати Ангелина, чији се празник обележава 12. августа, односно 30. јула по Јулијанском календару. Та изузетна жена, била је ћерка Аријанита Комнина господара Коњуга у области Шкумбе и жена Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића. Зову је још и деспотицом, а међу народом најчешће мајком Ангелином.
Књига “Запис душе”, Љиљане Хабјановић Ђуровић, инспирисана је животом последње српске деспотице Ангелине Бранковић. Ауторка романа потврђује да је то била изузетна жена, часна, храбра, пожртвована и мудра. Живела је у пет европских држава и осам градова. “Живела је о туђој милости, али у духовном господству. Знала је да није важан терет, већ снага онога ко терет носи. А њена снага потицала је из љубави и вере. Из доброте,“ написала је Љиљана Хабјановић Ђуровић.
Ангелина беше кћи православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја. На двору свог оца живела је у побожности и миру, учећи се истини Божијој. За слепог Стефана, изгнаног српског деспота, удала се 1460. године.

У Мишару код Шапца обележава се 203. годишњица једне од најзначајнијих победа устаника у Првом српском устанку, над оружаним снагама Отоманског Царства. Свечаност се организује крај Споменика мишарским јунацима у Мишару код Шапца.
Традиционалну државну церемонију одавања почасти и полагања венаца на Споменик мишарским јунацима организује Министарство рада и социјалне политике, у сарадњи са Министарством одбране и Општином Шабац.
Венце ће положити представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије, Града Шапца и удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, најавило је ресорно министарство.
Бој на Мишару, који се одиграо 13. августа 1806. године представља је једну од најзначајнијих победа устаника над оружаним снагама Отоманског Царства. Предвођени вождом Карађорђем и истакнутим устаничким првацима шабачког и ваљевског краја, Срби су победили и тиме учврстили положај устаника и драматично угрозили статус Турака у оквиру Београдског пашалука.

Кад се неправда исправи у некој популарној књизи, тек је тада извесно да је истина победила. Ових дана купио сам у малом финском градићу Тампереу „Књигу о пореклима” (Велика Британија, 2006) са поднасловом „Прво у свему од уметности до зоолошког врта”.
У авиону сам на прескок читао кратке а прецизне податке о пореклу свега и свачега од оснивања царстава до производње презерватива.
У одељку о медијима у којима се обрађује прва појава новина, као и наводе проналазачи радија и телевизије, у одредници „Радио” пише следеће:
„Распрострањено је мишљење да је отац радија Гуљелмо Маркони (1874-1937), који је 1901. године усавршио радио-систем, демонстриран преношењем Морзеове поруке преко Атлантика. У ствари, он је бесправно усвојио седамнаест патената Србина Николе Тесле (1856-1943). Марконијева америчка пријава је оспорена због Теслиног претходног проналаска 1893, али је правим салто морталем Маркони приписан патент за изум радија 1904. године. Упркос Нобеловој награди за физику, додељене 1909, патент за радио је враћен Тесли 1943. године, неколико месеци после његове смрти”.

Срби у Гораждевцу код Пећи одржаће помен поводом шест година од убиства двоје и рањавања четворо српске деце, чије убице још нису откривене.
Из аутоматског оружја су 13. августа 2003. године убијени Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (12) док су се купали на реци Бистрици. Рањени су Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).
Помен убијенима биће одржан у цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу, а најављено је да ће помену присуствовати и државни секртетар Министарства за Косово и Метохију Оливер Ивановић.
Извршиоци овог злочина још нису откривени, мада је Косовска полиција у истрази саслушала 75 сведока и претресла 100 кућа. УНМИК је тада саопштио да је „непознат број људи из жбуња отворио ватру из 'калашњикова' на групу тинејџера, од којих су већина били Срби из Гораждевца. Проналажењу извршилаца није помогла ни понуда УНМИК од милион евра за сведочење о нападачима.
На слици: Богдан Букумирић је пре шест година тешко рањен у Гораждевцу код Пећи (Фото: Танјуг)

Међу духовним бисерима Фрушке горе, како су хроничари одавно указали, манастир Крушедол по свему је посебан. Зато је и обележавање пуних пет векова од када је у питорескној удолини пресеченој водотоком постављен камен-темељац древног храма јединствен не само духовни, већ и друштвени и цивилизацијски догађај.
Садашњи игуман манастира отац Сава док говори за „Политику“, пребирући по богатој и бурној, али неретко и трагичној прошлости манастира, с оптимизмом размишља о његовој будућности.
„Биће боље, ако Бог да. Манастир није обичан споменик, сам себи довољан. Манастир је због људи, он је њихова и вера и нада. За овај наш велики јубилеј многи добронамерници су већ учинили велики напор да после празновања овде буду боље дочекани сви они који стижу чисте душе и добре воље. Изграђена је гостопримница у којој је 40 лежаја, пуно ће значити и нови санитарни блок, а за моторизоване посетиоце убудуће ће бити на располагању пристојан прилаз манастиру и паркинг. До сада је из покрајинског и републичког буџета уложено више од 50 милиона динара. Биће и нових подухвата“, најављује отац Сава.

Пријатељски савети др. Арчибалда Рајса
Није увек пријатељ онај ко ти ласка, нити је увек непријатељ онај који те критикује и који ти замера.
РЕЧ ДВЕ О ПРИЈАТЕЉСТВУ
Пријатељство представља посебну везу измећу људи која у неким тренуцима има већу вредност од родбинских веза. Када се помене реч пријатељ, на памет ће нам увек пасти особа спремна да се жртвује за нас и да нам увек буде слепо привржен. Пријатељ не мора увек да буде твој сународник, али мора да познаје твоју нарав и он је тај чији савети могу да те спасе од неприлика чак и онда када се његови ставови не слажу са твојим. Он у свом приступу може не ретко да буде строг, али то није разлог да га одбациш од себе, јер ни сваки пламен није онај који пали куће и разара земљу, већ постоје и они пламови који показују пут растерују непријатеље.
При помисли на пријатељство често нам пада на ум веза између двоје људи или између више група људи. Овде ћу говорити о пријатељству једног човека према једном народу и једној земљи. Ово је прича о Арчибалду Рајсу, Швајцарцу који је отишао у Србију да би свету приказао истину о једном народу, a тај народ га је прихватио као свог великог и осведоченог пријатеља.

У правилнику о именовању улица и тргова града Београдастоји да улицу или трг политичар може да добије после десет година од смрти, а уметник и научник после три године. То значи да једно друштво сматра да се вредност уметника може далеко брже оценити него политичара. За неког политичара и деценија је мало, а многи уметници могли би добити улицу још за живота. Мира Траиловић, свакако, спада у такве личности.
Мира Траиловић је била легенда давно пре своје смрти, већ неколико година после оснивања Атељеа 212 и Битефа. Ходала је улицама града Београда и још понеким европским престоницама као да су то улице њеног имена.
Неки мисле да се Мира Траиловић појавила у право време, када је била најпотребнија. То је донекле тачно. Она је била потребнија нашој средини, него та средина њој. У време кад се Мира Траиловић појавила, нашој земљи није био потребан само несврстани покрет као нова геополитичка стварност, већ и континуитет европске и српске модерне, прекинут нацистичком окупацијом и псеудолевим тоталитаризмом првих година после Другог светског рата.

Јуче се обележила 14. годишњица прогона Срба из Далмације, Лике, Баније и Кордуна, односно Републике Српске Крајине и масовног страдања српског народа током и након акције назване “Олуја”. Током овог протеривања, паљене су цркве и манастири Српске православне цркве, рушени парохијски домови, затирани трагови о постојању српства на тим подручјима.
Подсетимо да је седиште прве епископије у Босни основано у тринаестом веку. Још је Свети Сава српски устројио епархију у Босни. Седиште епископа се селило током наредних векова због доласка Турака, али се никада није гасило, јер су Срби на тим подручјима присутни до данас. Током Другог светског рата, поред преко милион српских жртава, уништено је на тим подручјима преко 400 православних храмова. У најновијем рату од 1991. до 1995. године такође су систематски уништаване светиње Српске православне цркве. О тим данима Патријарх српски Павле је написао: “Ово наше, овако несретно, време безумља, међусобног ратовања на нашим просторима, са толико проливене крви, уништених домова и храмова, и у њима драгоцености историјске и културне вредности, на свакој од зараћених страна, пред многе ће поставити питање древног Проповедника:

У Хрватској се 5. август слави као државник празник, док се у Србији и Републици Српској одржавају парастоси бројним жртвама војно-полицијске акције „Олуја“, током које је, пре 14 година, за само неколико дана из Хрватске протерано више од 220.000 Срба. Саво Штрбац, директор Информативно-документационог центра „Веритас“ из Београда, у изјави за Међународни радио Србија оцењује да ово није била само геноцидна акција, већ је имала и сва обележја етноцида.
Штрбац подсећа да су хрватска војска и полиција, уз свесрдну помоћ НАТО-а и дела међународне заједнице, „Олујом“ извршиле агресију на Српску Крајину, упркос томе што је ова зона била под "заштитом" УН. Ова акција, оцењује он, није имала само обележје геноцида, већ је реч о етноциду, који је  усмерен не само на убијање или протеривање једног народа, већ и на систематско затирање свих трагова његовог постојања на тим просторима, уништавањем његове историјске, културне и духовне баштине, језика, писма...
Током операције „Олуја“, Хрватска је против 230.000 Срба ангажовала више од 200.000 војника, наводи Шрбац. Током масовног етничког чишћења Срба са њихових вековних огњишта, убијено је или нестало њих 1.922, од чега 1.192 цивила (чак 62 одсто).

Сутра се обележава 14. годишњица од почетка хрватске војне акције "Олуја", током које је убијено више од 2.000 људи, док је 200.000 избегло из Хрватске.
Према подацима документационо информационог центра "Веритас", само у сектору "Југ" опљачакано је, порушено и попаљено 22.000 српских кућа. Акција је изведена упркос томе што је ова област била под заштитом УН.
У Цркви светог Марка у Београду у 11 сати ће бити одржан парастос и комеморација Србима погинулима у Хрватској.
Из Челарева, Бачке Паланке, Футога, Ветерника, Бача и других места бачког подунавља у родни крај је отпутовало више десетина прогнаника из бивше Републике Српске Крајине. Они ће у обновљеним храмовима присуствовати парастосу жртвама "Олује", а после подне ће по Петровачкој цести, којом су путовали у избеглиштво, положити цвеће. Исто ће учинити и на мосту на граничном прелазу Сремска Рача, где су пре 14 година прешли у Србију.
Тадић: Повратак избеглица и имовине кључан
Председник Србије Борис Тадић изјавио је да су повратак избеглих, проблеми везани за повраћај имовине Срба у Хрватској, као и процес ексхумације и идентификације жртава, питања која се морају решавати у оквиру побољшања свеукупних односа Србије и Хрватске.