“Каква је корист човеку од свега труда његовог којим се  труди под сунцем?” (Књига Проповедника 1,3) Патријарх додаје да је не једанпут наш народ кроз своју историју, долазио у опасност и у мраку ропства и у невољама до дана данашњег имао снагу да гради такве светиње као што су чевене Студеница, Жича, Грачаница, Рмањ (на слици).
Управо како је написао и српски патријарх, и после прогона српски народ се враћа на своја огњишта, додуше не у очекиваној мери, али они који се врате не заборављају своје светиње и светитеље. Тако је обнова ратом страдале Бихаћко петровачке епархије почела повратком епископа Хризотома у село Подрашница, општина Мркоњић Град 1996.године. Захваљујући залагању свог епископа, који је поново окупио народ око светиња, оне су оживеле, обнављају се, монаси су поново у манастирима а верни народ на Светим Литургијама.
Поменимо овде манастир Рмањ који је у седамнаестом веку био духовни и административни центар и седиште дабробосанских митрполита, ту је била и иконописачка школа, преписиване су свештене и богослужбене књиге. У задњем рату манастир је оскрнављен од стране војске Хрватске, а повратком прогнаних монаха 1998. године, започиње његова обнова. Срећом су мнобројни експонати манастира Рмањ сачувани и налазе се у музеју у Хрватској и мањим делом у Музеју СПЦ у Београду. Данас при манастиру постоји кројачка радионица за свештеничке одежде, монаси се баве пчеларством. Обнављају се и друге светиње, али до озбиљнијег повратка српског народа на ова подручја још није дошло, због бројних нерешених проблема.
Тако је тек недавно, на дан Свете Великомученице Марине, владика бихачко петровачки Хризостом први пут посетио село Хргар надомак Бихаћа. Ово велико и некад славно село било је потпуно спаљено и уништено. Срби који су се ипак вратили након неколико година на своја спаљена огњишта, која обнављају као и своје светиње, посебно су се обрадовали свом епископу. У беседи епископ Хризостом је захвалио Богу што је посетио ово село и охрабрио мештане да и поред лоших услова остану у својим домовима. Позвао их је на слогу и заједништво, као битне основе православља, како би сачували своје светиње за будућа поколења.
Љиљана Синђелић Николић