Од тог броја, око половина је била старија од 60 година. Међу убијенима су биле 534 жене и 19 деце, од којих је деветоро било млађе од 14 година, истиче Штрбац. Он наводи да је од укупног броја несталих решена судбина њих 813, док се 1.109 још води као нестало.
Штрбац, који је члан српског правног тима који припрема противтужбу по тужби Хрватске против Србије за наводни геноцид, истиче да ће управо „Олуја“ којом се хрватска држава дичи, бити основ противтужбе Србије, „али и све друге акције Хрватске од 1991, које су допринеле да Срба у Крајини готово да више нема“. Он очекује и да ће до следеће годишњице „Олује“ бити завршен процес  против тројице хрватских генерала које Хашки трибунал терети за етничко чишћење Срба у Крајини. Штрбац је уверен да ће у поступку бити утврђено да је ова акција, коју је планирало тадашње хрватско политичко и војно руководство предвођено Фрањом Туђманом, представљала резултат злочиначког удруживања и да ће осумњичени генерали бити најстроже кажњени. Таква пресуда, оцењује Штрбац, „имаће и велики значај за Крајишке Србе. То би нам пружило могућност да повратимо имовину и остваримо сва друга права, па и да тражимо политичку аутономију“, истакао је директор Документарног центра „Веритас“ из Београда Саво Штрбац, у изјави за „Међународни радио Србија“.
И многи други појединци, као и удружења из невладиног сектора у Србији истичу да међународна заједница има обавезу да ствари коначно назове правим именом и кривце адекватно казни. Подсећају такође да значајан број оних који су у „Олуји“ избегли из Хрватске и после 14 година живе у крајњој беди и оскудици у избеглиштву. С друге стране, Хрватска упорно опструира извршење међународно преузетих обавеза у погледу њиховог повратка, или повратка имовине и станарских права, а истовремено је све ближа чланству у ЕУ. На тај начин, „Олуја“ и даље траје, пред очима целе међународне заједнице, истакли су  поводом неславне годишњице представници удружења Срба прогнаних из Хрватске.
Младен Бијелић