Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Мати Ангелина, деспотица српска

2009.08.14
Међу женама које су обележиле српску историју, посебно место заузима светитељка преподобна мати Ангелина, чији се празник обележава 12. августа, односно 30. јула по Јулијанском календару. Та изузетна жена, била је ћерка Аријанита Комнина господара Коњуга у области Шкумбе и жена Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића. Зову је још и деспотицом, а међу народом најчешће мајком Ангелином.
Књига “Запис душе”, Љиљане Хабјановић Ђуровић, инспирисана је животом последње српске деспотице Ангелине Бранковић. Ауторка романа потврђује да је то била изузетна жена, часна, храбра, пожртвована и мудра. Живела је у пет европских држава и осам градова. “Живела је о туђој милости, али у духовном господству. Знала је да није важан терет, већ снага онога ко терет носи. А њена снага потицала је из љубави и вере. Из доброте,“ написала је Љиљана Хабјановић Ђуровић.
Ангелина беше кћи православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја. На двору свог оца живела је у побожности и миру, учећи се истини Божијој. За слепог Стефана, изгнаног српског деспота, удала се 1460. године.
У Албанији им је рођен син Ђорђе, после чега одлазе у Италију и у Фурланији купују стари замак Београд на реци Таљементу. Живећи прилично оскудно, Ангелина је ту провела 16 година, све до смрти деспота Стефана 1476. године. У Италији је родила сина Јована и ћерку Марију, коју је удала за монфератског маркиза Бонифиција.
На позив мађарског краља Матије Корвина, Ангелина је кренула са двојицом синова, и носећи мошти свога мужа, преко Беча и Будима, за Срем, где је стигла фебруара 1486. године. Боравила је прво у месту Купиново, где је подигла цркву Светог апостола Луке и положила у њу мошти свога мужа.
Деспот Ђорђе је једно време управљао делом Срема, а затим се повукао и замонашио, добивши име Максим. Он је постао митрополит Београдски и Сремски и заједно са мајком Ангелином подиже на огранцима Фрушке Горе диван манастир Крушедол, који управо ових дана прославља 500 година постојања. Ангелина, такође у Срему, прими монашки чин и то управо у манастиру Крушедолу, задржавши на монашењу своје световно име. Хроничари бележе да се после монашења још више предала молитви и делима милосрђа. Активно је учествовала у поправљању светих храмова и православних манастира у Срему и окупљала побожан народ.
Као што рече, пишући о мајци Ангелини, Љиљана Хабјановић Ђуровић: „Волим и поштујем жене које су часне и храбре, пожртвоване и мудре. Које су научиле да је љубав давање. Које знају да није важан терет, већ снага онога ко терет носи. Које умеју да се боре против зла и несреће. Које устају усправније и када се плаше и када их боли. Које не губе веру, ни када губе оно што воле. Које не губе наду, ни када се чини да разлога за наду нема. И чија срца остају подједнако чиста и предана Богу и у добру и злу!“
Мати Ангелина се упокојила 1520. године и би сахрањена у женском манастиру близу манастира Крушедола, а неколико година после су њене мошти пренете у цркву крушедолске светиње и положене у исти ћивот (ковчег) са моштима њеног сина Јована деспота. Њихове свете мошти Турци су заједно са манастиром Крушедолом палили 1716. године, али би сачувана лева рука Свете Мајке Ангелине.
У манастиру Крушедолу 12. августа је велики празник и народни сабор.
Љиљана Синђелић Николић
На слици: Преподобна Ангелина деспотица српска - Мати Ангелина - рад Паје Јовановића. Саборна црква у Вршцу

Ауторска права Радио Оаза 2026