Јуче и данас

После емитовања теста, 23. августа 1958. године, у 8.50 часова на екрану се појавила слика Мештровићевог "Победника" са натписом "Телевизија Београд-експериментални програм", праћена познатом музичко-вокалном фразом песме "Београде".
Отварање Телевизије Београд најавила је спикерка Радио Београда Оливера Живковић, а затим је Олга Нађ најавила емисије које ће се емитовати у оквиру преподневног и послеподневног програма.
"Добар дан, драги гледаоци. Телевизијски студио Београд почиње свој експериментални програм. Данас гледате нашу прву емисију. За време Београдског сајма имаћете прилике да редовно пратите емисије нашег пробног програма. Програм ћемо емитовати од 20 часова до 23 часа. Редовни програм телевизијског студија почеће 1. октобра", тако је Олга Нађ најавила програм Телевизије Београд за 23. дан августа 1958. године.
Тако је почело.
Телевизија Београд се по први пут обратила свом, у почетку малобројном гледалишту.
Цена телевизора је тада износила и до 20 просечних плата, те су само привилеговани имали срећу да у својим становима имају ТВ пријемнике, а телевизори су били постављени на најпрометнијим местима у градовима Србије.

Три полицајца лакше су повређена у инциденту на Ивановим коритима код Цетиња где су се верници Црногорске православне цркве (ЦПЦ) и Српске православне цркве (СПЦ) окупили како би у храму Преображења Христовог обележили тај верски празник.
„Полиција ради на идентификовању особа које су полицијским службеницима нанеле повреде”, саопштено је из Управе полиције.
И СПЦ и ЦПЦ раније су обавестили полицију о намери да, поводом верског празника, служе свету литургију у храму Преображења Христовог на Ивановим коритима.
Цетињска полиција је, како се наводи, имајући у виду раније догађаје када је однос две цркве у питању, синоћ од 20 сати обезбјеђивала храм, ради евентуалног спречавања нарушавања јавног реда и мира. У саопштењу полиције се додаје да полицијски службеници према верницима „нису предузели никакве мере, радње и средства принуде”, осим потискивања супротстављених група грађана.
Бета
Митрополија Црногорска-приморска осудила улазак у Храм
Митрополија Црногорско-приморска осудила је поступке „такозване Црногорске православне цркве (ЦПЦ) и Управе Полиције Црне Горе због насилног уласка ЦПЦ у Храм Преображења Господњег на Ивановим Коритима”.

Празник Преображења господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника,  данас славе Српска православна црква и верници.
Тај празник ће бити обележен у православним храмовима и домовима, и посвећен је сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје скорашње страдање и славу.
Према Јеванђељима, Исус је треће године своје земаљске проповеди на Тавор повео своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен "са лицем сјајним као сунце и хаљинама светлим као снег".
Тај празник је у православљу познат и као летње Богојављење јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца - "Ово је Син мој љубезни... њега послушајте".
Исус, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозаветне законе и пророке.
Према речима владике Николаја Велимировића, ово небеско сведочанство о Исусу Сину Божјем "требало је да послужи у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у његову крајњу победу".

Једна од најзначајнијих и највећих победа Карађорђевих снага, извојевана је на Иванковцу пре 204 године.
Централна манифестација којом је обележена 204. годишњица боја на Иванковцу у Првом српском устанку, одржана је полагањем венаца и одавањем државних почасти крај споменика Миленку Стојковићу на Иванковцу код Ћуприје, наводи се у саопштењу Министарства рада и социјалне политике.
Венце су положити представници Министарства, висока делегација Генералштаба Војске Србије, општине Ћуприја и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Организатори свечаности су Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике, Министарство одбране и општина Ћуприја.
Бој на Иванковцу, 18. августа 1805. године, представља једну од најзначајнијих и највећих победа Карађорђевих устаника, које је предводио Миленко Стојковић.

„Била је прва призната и школована српска сликарка, врхунски портретиста и мајстор мртве природе, у шта се свако може уверити када погледа слике на изложби, отвореној недавно, у згради Народне банке Србије, у Немањиној 17, у Београду”, речи су Петра Петровића, кустоса Народног музеја у Београду, којима описује стваралаштво Катарине Ивановић, прве жене академика на овим просторима. Жене коју су многи називали „националном хероином” иако је већи део живота провела у Мађарској, жене која је у српском сликарству, посебно у епохи бидермајера, оставила снажан утицај.
Укупно 18 слика из збирке Народног музеја у Београду, Мађарског народног музеја, Будимске епархије и Галерије Матице српске, од чега и три ремек-дела – „Италијански виноградар”, „Аутопортрет” и „Портрет цара Фердинанда Петог хабзбуршког” – није случајно изложено у овом простору. Повод је двострук а крајњи резултат јединствен – оваква обједињена изложба дела Катарине Ивановић до сада никада није виђена.

Интернет сајт посвећен стваралаштву велике српске уметнице Милене Павловић Барили у потпуности је завршен и доступан јавности на адреси www.milenapavlovicbarilli.rs, саопштило је данас Министарство културе Србије.
Тај веб сајт је један од сегмената обележавања стогодишњице рођења уметнице и садржи многе до сада тешко доступне материјале који омогућавају да се формира комплетнији портрет.
Поред слика Барилијеве и модних илустрација, подељених у неколико сегмената који се могу прегледати у виртуелној галерији, на сајту су доступна комплетна биографија, породично стабло, писма родитељима, песме, фотографије.
Ту су и стручни текстови о њеном раду, који бацају ново светло на њен животни пут. Неке од секција сајта обогаћене су и аудио верзијама текстова.

У цркви Светог Ђорђа на Опленцу у Тополи данас је уз највише државне и војне почасти обележена 88. годишњица смрти краља Петра Првог Карађорђевића.
Краљ Петар Први је дошао на престо 1903. године, после 45 година проведених у изгнанству. Његову владавину одликовао је највиши степен парламентаризма, уставности и демократије.
Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде 11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а школовање је наставио у Швајцарској и Француској где је завршио војну академију.
После убиства Кнеза Михајла Обреновића маја 1868. године, породици Карађорђевић забрањен је повратак у Србију.
У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског књаза Николе.

На данашњи дан пре 95 година, 16. августа 1914, почела је Церска битка која је у коначници, 20. августа, прерасла у прву савезничку победу у Првом светском рату, о чему је „Политика” обавестила читаоце 21. августа, четворостубачним насловом објављеним на првој страни – „Пораз Аустријанаца на Дрини”.
„У великом светском рату, у коме су устали милиони против милиона, Србија је однела прве витешке победе и задала прве смртне ударе непријатељима правде и слободе. Та висока част, коју је судбина доделила нашем оружју, биће достојно оцењена у историји. Ти надчовечански напори, које су наше армије показале, биће достојно награђени. Велики народни сан остварује се. Уједињење Српског Народа на прагу је”, писала је узнесено „Политика”, преносећи да су „на целом фронту код Јадра Аустријанци потучени до ноге” и да ће „заробљена аустријска музика концертирати већ сутра прекосутра у Крагујевцу”, где се тада налазила српска влада.

Нешто после 4 сата последподне по источно-америчком времену, 15. августа 2003. године, нестало је струје у New Yorku, Detroitu, Clevelandu, и канадским градовима Торонту и Отави.
Заборавили на свеће
Одједном је све стало на широком пространству северног дела америчког континента, када се догодио изненадни и потпуно необјашњиви нестанак електричне енергије, према неким проценама највећи до сада у историји Америке. Светла су се погасила и тишину су раздирали разни алармни уређаји, изазивајући страх у бројним метрополама у источним деловима Америке и Канаде, где живи више од 50 милиона људи. Све је стало - лифтови у небодерима, возови у метроима, семафори на загушеним улицама...
Настали су паника и хаос. Телевизијске и радио-станице су брже-боље прекинуле програме и убеђивале грађане да - није тероризам у питању. И амерички председник Џорџ Буш је хитно реаговао, тврдећи да са сигурношћу може да каже да није у питању терористички напад.

Трајна успомена на војводу из Првог српског устанка Стојана Чупића, познатијег као Змај од Ноћаја, биће манастир саграђен у потесу Кованчине у Салашу Ноћајском, где су некад били салаши и колибе породице Чупић. На 73 ара земљишта, власништво Светислава Чупића из Мачванске Митровице, саливен је ове године темељ за цркву која ће бити истоветна цркви задужбини Стојана Чупића која је порушена 1909. године у Салашу Ноћајском и на њеном месту саграђен нови сеоски  храм. После сто година Светислав Чупић је добио благослов епископа шабачког Лаврентија и ударио темеље новој цркви, која ће бити иста као црква коју је војвода Стојан Чупић саградио 1811. године.
После цркве на реду је градња конака, јер Светислав Чупић жели да будући манастир буде трајна успомена на њиховог претка војводу Змаја од Ноћаја.