
Кад се неправда исправи у некој популарној књизи, тек је тада извесно да је истина победила. Ових дана купио сам у малом финском градићу Тампереу „Књигу о пореклима” (Велика Британија, 2006) са поднасловом „Прво у свему од уметности до зоолошког врта”.
У авиону сам на прескок читао кратке а прецизне податке о пореклу свега и свачега од оснивања царстава до производње презерватива.
У одељку о медијима у којима се обрађује прва појава новина, као и наводе проналазачи радија и телевизије, у одредници „Радио” пише следеће:
„Распрострањено је мишљење да је отац радија Гуљелмо Маркони (1874-1937), који је 1901. године усавршио радио-систем, демонстриран преношењем Морзеове поруке преко Атлантика. У ствари, он је бесправно усвојио седамнаест патената Србина Николе Тесле (1856-1943). Марконијева америчка пријава је оспорена због Теслиног претходног проналаска 1893, али је правим салто морталем Маркони приписан патент за изум радија 1904. године. Упркос Нобеловој награди за физику, додељене 1909, патент за радио је враћен Тесли 1943. године, неколико месеци после његове смрти”.
Занимљиво је да је 2003. године на 37. Битефу 2003. приказана представа „Омаж Николи Тесли”, у којој позоришни уметник Лоренцо Базоки без колебања такође исправља неправду нанесену Тесли као правом проналазачу радија. Аутор нам је причао о тешкоћама које доживљава у Италији, што је баш он, као Италијан, нашао за сходно да оспори Италијану Марконију тако важан изум.
Честити Базоки бранио се на једини могући начин да је важна само истина, а да је истина да је Никола Тесла проналазач радија.
И да није измислио радио, Тесла би са својих око седамсто патената био велики научник и визионар, а пре свега као проналазач наизменичне струје, што му нико не оспорава.
Јован Ћирилов