Јуче и данас

Стефан Лазаревић је, за сада, једини српски владар чији су земни остаци идентификовани ДНК анализом, што додатно заокружује слику о његовој посебности и у смрти и у животу.
Да научно истраживачки рад често зна да буде узбудљивији и од најбоље написаног трилера имали су прилике да се у децембру прошле године увере Марин Брмболић, Гордана Симић, Драгомир Тодоровић, Живко Микић и Наташа Миладинов – чланови стручног тима, који од 2005. под надзором Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда и покровитељством министарстава културе и вера Републике Србије, истражују велелепну задужбину деспота Стефана Лазаревића у Ресави. Ексхумацијом гроба у југозападној зони главног брода, дакле оног простора у коме се у владарским маузолејима увек сахрањује ктитор, откривени су земни остаци мушке особе, високе око 178 цм, што је импресивна висина у епохи у којој се просечни раст одраслог мушкарца кретао око 165 цм.

Јанко Шафарик је рођен 14. 11. 1814. године у словачком градићу Киш Кереш, у близини мађарске границе. По завршетку основне школе долази у Нови Сад код стрица професора угледне гимназије, која данас носи име Јована Јовановића Змаја. Успешни гимназијалац наставио је студије филозофије и права у Пожуну. Попут многих младих људи, Шафарик у Пешти почиње и студије медицине. Завршава их у Бечу, где је 1838. године и докторирао.
У главном граду Угарске, Шафарик се спријатељио са Јаном Коларом, "апостолом словенске уметности". Из тог пријатељства проистекло је интересовање младог лекара за словенство, нарочито за српску културу и духовност, које је упознао током гимназијских дана у Новом Саду.
По окончању студија, Шафарик се најпре враћа у Киш Кереш и обавља лекарску праксу, али убрзо долази у Нови Сад. Ради у струци, али се прикључује сарадницима Летописа Матице српске.

Пре четрдесет година, 16. јула 1969. године у 13 часова и 32 минута из центра "Кенеди" на Флориди, свемирски брод Аполо 11 кренуо је пут Месеца.
Нил Армстронг и Баз Олдрин, први су људи који су се спустили на површину Месеца.
У директном телевизијском преносу, који је на Земљи гледало више од 600 милиона људи, 20. јула, шест и по сати после слетања, Армстронг је започео њихову двоипочасовну шетњу реченицом:
"Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство".
Иако су у научном смислу домети Апола 11 били релативно скромни, то је био догађај века. После неколико неуспешних покушаја, Земљани су стигли на Месец.
Срећници који су тих дана имали телевизијске апарате угостили су многе, да би заједно пратили овај спектакл.
У Флориди је тог дана био и ваздухопловни инжењер Миливој Југин. Према његовим речима, у тренутку када је почело одбројавање "ни мува се није чула".
"Нисмо били свесни где се налазимо", сећа се Југин.

У присуству више стотина верника из целе Србије, на празник Светог Козме и Дамјана (Светих Врача), у Зочишту код Ораховца на Косову и Метохији прослављена слава истоменог манастира.
Литургију је служио епископ рашко-призренски Артемије уз саслужење свештенства и монаштва епархије. Владика Артемије је честитајући славу пожелео да се народ окупља у Зочишту још много година и у још већем броју, како би се охрабрили сви који су дошли да живе на КиМ. Владика је поручио народу да издржи и да Космет остане оно што је вековима, срце Србије и колевка српског народа.
У манастирској порти било је око 80 расељених из Ђаковице, који су, како су навели, дошли да учврсте одлуку о повратку на своја огњишта.
"Ми тражимо и бићемо упорни у одлуци да се колективно вратимо у српску улицу у Ђаковици, у Брекавац и Пискоте, да нам се ослободе куће, станови и имања јер на то имамо сва права", рекао је председник општине Ђаковица Ђокица Станојевић.
Манастир Светих Врача

Поводом прославе 125. годишњице, Народна банка Србије приредила је у холу централне банке на Славији изложбу прве српске сликарке Катарине Ивановић. Овим лепим гестом, међутим, није само скренула пажњу на свој јубилеј и на изузетно благо похрањено у Народном музеју (које, нажалост, скоро деценију не можемо да видимо!) одакле потиче чак десет изложених слика, већ и на чињеницу да је иако мала српска грађанска заједница крајем претпрошлог века изнедрила прву жену академика.
Катарина Ивановић (1811-1882) рођена је у породици српског грађевинског предузимача у Веспрему. Детињство је провела у Стоном Београду (Шекесфехервар) у малој српској заједници која се опирала губљењу националног идентитета. Сликарство је почела да учи захваљујући новчаној помоћи трговца Ђорђа Станковића у пештанском атељеу Јожефа Пешког. Касније је њен дар за ликовну уметност уочила и мађарска грофица Чаки која јој је омогућила да студије настави на Бечкој академији, на управо отвореном одељењу за девојке. Мада је слабо знала матерњи језик, Срби у Бечу је топло примају, а Сима Милутиновић Сарајлија јој 1837. посвећује спев „Тројесестарство”. Следи њен кратак боравак у Београду, затим у Паризу и Загребу, путовања по Холандији и Италији где је учила гледајући старе мајсторе и, пред крај живота, повратак у Стони Београд где је живела и радила све до своје смрти.

Празник апостола Петра и Павла, који се у хришћанству сматрају првим проповедницима и учитељима новозаветне вере, данас славе Православне цркве и верници.
Овај празник је у Србији познат као Петровдан и обележава се као слава многобројних православних породица. Петровданским слављем завршава се петровски пост и почиње причест верника који су поштовали правила предвиђена каноном цркве.
Свете апостоле истовремено славе све православне цркве које поштују Јулијански календар, док су западне хришћанске цркве овај празник обележиле пре 13 дана.
Према предању, свети апостоли Петар и Павле заслужни су за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство.
Свети апостол Петар се помиње као један од најоданијих Христових следбеника а речи "Ти си Христос, Син Бога Живога", записане у Јеванђељима, израз су негове тврде вере у хришћанско спасење па се до данас понављају у хришћанским молитвама.
У "Прологу" епископа Николаја Велимировића апостол Петар је представљен као "неустрашиви и силни проповедник Јеванђеља", чије се име помиње после силаска Светог Духа на свете апостоле и после беседе коју је одржао у Јерусалиму, када је "придобио и преобратио у хришћанство 3.000 душа".

САОПШТЕЊЕ ЗА ШТАМПУ
У петак, 10. јула 2009 г., холандска невладина организација 'Srebrenica Historical Project' одржала је конференцију за штампу у Београду и том приликом је подвргла темељној критици резолуцију о Сребреници коју је Европски парламент у Штрасбуру усвојио 15. јануара ове године. Истовремено, Пројекат је представио свој нацрт резолуције на ову тему коју би Народна Скупштина Републике Србије требало хитно да усвоји.
Резолуција о Сребреници, коју је 15. јануара 2009 године усвојио парламент Европске уније, садржи низ недостатака који је чине неприхватљивим и Народна Скупштина Србије не би смела да усвоји никакав текст састављен по таквом образцу. Међу тим недостацима су и следећи:
1. Резолуција игнорише геноцид и патње других етничких заједница у Европи током двадесетог века: Јевреји, 6 милиона; Јермени, 1,5 милион; Роми, пола милиона. Збир жртава сваке од тих заједница вишеструко премаша највећу процену бошњачких губитака око Сребренице у јулу 1995, од око 8000. Према томе, та резолуција је већ у основи неуравнотежена и она изазива сумњу да је њен текст био инспирисан политичким, а не хуманитарним обзирима. Народна Скупштина Републике Србије се не сме везивати за докуменат који је тако очигледно једностран и пристрасан.

Злочинац има име и презиме, поручио председник Србије Борис Тадић
„Одајући пошту жртвама Сребренице, одајемо пошту свим невино страдалима. Све невине жртве морамо поштовати јер једино памтећи и поштујући и жртве других, као и наше, можемо пронаћи снагу за помирење и мир међу народима Балкана, како бисмо кренули напред ка просперитетној и извеснијој будућности, која није оптерећена ратним злочинима”, оценио је јуче председник Србије Борис Тадић поводом 14. годишњице злочина у Сребреници.
„Онај ко је починио злочин има име и презиме”, додао је Тадић, рекавши да Србија чини све да ухапси Ратка Младића, те да „због сребреничких, али и свих других невиних жртава, они који су починили ратне злочине морају бити у Хашком трибуналу.”
Више од 30.000 људи, међу којима чланови дипломатског кора у Босни и Херцеговини, представници међународне заједнице, званичници БиХ и невладине организације из Србије, присуствовало је јуче комеморацији у Поточарима поводом годишњице злочина у Сребреници, када је у акцији Војске Републике Српске страдало између седам и осам хиљада особа муслиманске вероисповести. У Меморијалном центру Поточари јуче су сахрањени посмртни остаци 534 идентификоване особе, чиме се број укупно сахрањених идентификованих жртава овог злочина попео на 3.749. Међу најмлађим жртвама које су ове године сахрањене су три дечака који су на дан убиства имали по 14 година.

Никола Тесла, кога многи убрајају у највеће научнике свих времена, рођен је 10. јула 1856. године у селу Смиљану, код Госпића. Многи Теслини изуми из електротехнике и радиотехнике су данас у комерцијалној употреби. Наизменична струја револуција у науци и техници. Претраживач "Гугл" данас на својој веб страни објављује "Срећан рођендан Никола Тесла".
На данашњи дан пре 153 године рођен је један од најпознатијих светских проналазача и научника из области електротехнике и радиотехнике Никола Тесла, који је патентирао око 250 изума у Америци и другим земљама широм света.
Тесла је проналаском обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизменичне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије допринео технолошком развоју читавог света.
Познати научник рођен је 1856. године у селу Смиљану, код Госпића, на војној граници тадашње Аустроугарске, а школовао се у Госпићу, Карловцу, Грацу и Прагу.
Радећи у Централној телеграфској канцеларији у Будимпешти (1881- 1882.) почео је рад као проналазач - усавршивши апарат за појачање гласа код телефона, а фебруара 1882. године долази на идеју о обртном магнетном пољу.

Полагањем венаца на бисту Жикице Јовановића-Шпанца и других учесника Ивандањских догађаја пре 68 година, у Белој Цркви, код Крупња, обележен је 7. јул, Дан устанка у Србији.  Као симбол почетка борбе против окупатора у Србији у Другом светском рату, Дан устанка је до 2000. године био државни празник.
На спомен-знамења, под историјском липом, венце су положиле делегације Министарства рада и социјалне политике, Одбора Скупштине Србије за борачка питања, Републичког одбора СУБНОР-а, СПС-а. Венце су положиле и друге левичарске партије, борачке организације и удружења грађана која негују слободарске традиције.
Поручено је да држава не сме остављати простора да се Народоослободилачка борба своди искључиво на идеолошко питање, нити се сме отварати простор да се у неким неформалним групама произвољно тумаче историјске чињенице.
РТС