Јуче и данас

Очување идентитета Српског народа у Црној Гори, циљ је данас оноване Матице Срба Црне Горе. Позвани сви грађани да се придруже "грађењу велике куће српске културе у Црној Гори".
У манастиру Морача код Колашина данас је основана Матица Срба Црне Горе (МСЦГ), организација чији је првенствени циљ очување културног идентитета српског народа у Црној Гори. Учесници Оснивачке скупштине усвојили су Одлуку о оснивању Матице, у којој су позвали све грађане који гаје поштовање и воле српски језик и књижевност, српско музичко, драмско и ликовно стваралаштво да им се придруже и помогну у "грађењу велике куће српске културе у Црној Гори".
Основан је и Одбор за припрему Изборне скупштине МСЦГ, који је на себе преузео сва права и обавезе оснивача.
Из Одбора је саопштено да ће то тело радити потпуно аутономно до одржавања Изборне скупштине, када престаје са радом.

Служењем парастоса Петру Кочићу у цркви на Клисини данас је почелa централнa манифестацијa 44. Кочићевог збора. Парастос је служио свештеник Миле Дринић уз саслужење више свештеника Бањалучке епархије.
Манифестација ће бити настављена уручивањем "Кочићеве награде" и награде "Змијањче", после чега ће бити одржан књижевни програм под називом "Кочићу у част", у којем учествују Здравко Кецман, Стевка Козић-Прерадовић, Анђелка Миловановић, Фијона Сампсон, Сретен Вујковић, Живорад Недељковић, Александар Прокопјев, Зоран Ђерић, Миленко Стојчић и Ранко Рисојевић.
На позорници Основне школе "Петар Кочић" биће изведен културно-уметнички програм "Петар Кочић међу Змијањцима", после чега следе народна такмичења и традиционална борба бикова за награду "Јаблан".
Вечерас у 20.00 часова ансамбл Дечијег позоришта РС извшеће представу "Фолклорна магија", а сутра ће бити одржано Вече лауреата - Свечано затварање 44. Кочићевог збора.

Из Републичког завода за заштиту споменика културе ових дана долази нам добра вест. У току је рестаурација великих улазних кула утврђења манастира Манасија, која ће трајати и током јесењих месеци.
Овогодишња средства дошла су искључиво из Министарства културе, док су претходних година учествовали и Министарство вера, као и Министарство за инфраструктуру.
– Министарство културе је ове године посебно имало слуха када је реч о обнови улазних манастирских кула које су тренутно у лошем стању и нису безбедне за сестринство и посетиоце манастира – каже за наш лист архитекта Гордана Симић, руководилац радова у манастиру Манасија и саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе.
Како каже наша саговорница, тек последњих неколико година се све више ради на обнови манастирског утврђења. Oбнова и рестаурација се увек изводе према предложеним и усвојеним пројектима стручњака овог завода. Пројекте предлажу стручњаци завода, а сви пројекти и радови подлежу претходној научној расправи у којој учествују врхунски стручњаци из различитих области. То су увек признати историчари уметности, архитекте, археолози, сликари, професори универзитета и академици. Да би се пројекти сачинили, понекад је потребно више година темељног и стрпљивог истраживачког рада.

Један од највећих хришћанских празника, Успење Пресвете Богородице, познат и као Велика Госпојина, данас славе Српска православна црква и верници. Тај празник, када се завршава и пост који траје 14 дана, успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо "и предала свој дух у руке Спаситеља".
Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.
Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију. Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира.
У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.

Из манастира Зочиште са Косова и Метохије, недавно је пренет део моштију светих Козме и Дамјана, као дар овог храма пријатељима у Пољској. Побожно поштовање моштију (тела) светитеља познато је од Старог Завета. Православни храмови и данас чувају мошти својих светитеља.
У православној вери мошти светитеља су веома важне за живот цркве и верника. По дефиницији под моштима и реликвијама светитеља подразумевају се њихови телесни остаци, као и предмети које су користили за живота. Јустин Поповић истиће да „поштујући Светитеље, поштујемо целокупну личност њихову, не раздељујући при томе свету душу од светог тела.“ Светитељ је за живота непрекидним врлинама постигао на земљи светост којој тежи сваки хришћанин. Кроз хришћанску историју над моштима бројних светитеља дешавала су се и још увек се дешавају многобројна чуда и то не само верних људи, већ свима који се искрено помоле Богу и светитељима. Управо тако је и са светитељима Козмом и Дамјаном који су рођени у Азији. По очевој смрти мајка Теодосија посветила је све своје време и труд да синове васпита као хришћане.

Неколико стотина верника, расељених са Косова и Метохије и Срба повратника, присуствовало обележавању празника Велике Госпојине у манастиру Високи Дечани. У Ђаковици интервенисала полиција како би помогла Србима да напусте цркву након што се их у томе спречили окупљени Албанци.
Празник Велике Госпојине окупио је у манастиру Високи Дечани велики број верника расељених са Косова и Метохије и Срба који живе у енклавама. У присуству већег броја верника у односу на прошлу годину, литургију је служио викарни епископ липљански Теодосије уз саслужење манастирског братства.
Викарни епископ липљански Теодосије рекао је у изјави за Интернет портал РТС-а да данашњи велики број верника окупљених у манастиру Високи Дечани показује да је људима стало до светиња, без обзира што годинама живе далеко од њих.
"Светиње Косова и Метохије нико не може да ишчупа из срца, а људи их са већом жељом и љубављу обилазе", рекао је викарни епископ липљански Теодосије.
Викарни епископ липљански Теодосије поручио је да Косово и Метохија нису трајно изгубљени и да се нада да ће Срби почети да се враћају на Косову и Метохији.
"За повратак Срба је потребна храброст, истрајност, али и издрживост" рекао је епископ Теодосије и додао да светиње без народа дугорочно не могу опстати.

У спомен-комплексу у Великом Борку, код Барајева, централном манифестацијом је обележена  204. годишњица оснивања Правитељствујушчег совјета српског. Правитељствујушчи совјет, први орган извршне власти у устаничкој Србији и претеча савремене Владе Србије, основан је 27. августа 1805. године у кући кнеза Симе Марковића у Великом Борку.
На споменик Марковићу положени су венци и одате државне и војне почасти.
Венце су положили државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Зоран Мартиновић, делегација Министарства одбране, Београда, представници општине Барајево и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Мартиновић је рекао да су, тежећи укључивању Срба у оновремене политичке и друштвене процесе у Европи, Карађорђе и његови саборци исправно усмерили српски државни брод у правцу напретка, просвећивања и интеграција.
"Њихова мудрост, способност анализирања суштинских процеса на међународном политичком плану, резултирала је тиме да су српски устаници нашли моћне савезнике и пријатеље у великим царствима, попут руског и француског", рекао је он.

На суђењу хрватским генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу, сведок, главни тужилац Младен Бајић (на слици), изјавио да је Хрватској војсци била допуштена пљачка српске имовине после акције "Олуја" 1995. године.
Бајић је у наставку сведочења на суђењу хрватским генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу рекао да такво понашање није било прихватљиво за правну државу.
Додао је да су све пријављене пљачке процесуиране.
Бајић, који је у време хрватске акције "Олуја" био заменик војног тужиоца за подручје Сплита, рекао је током јучерашњег сведочења да команданти нису имали овлашћења да сами спроводе истраге, и да су сваки прекршај морали да пријаве.
У Хашком трибуналу јуче је настављен главни претрес у предмету против хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача, којима се суди за злочине над Србима у току операције "Олуја" и после ње, у лето 1995. године.

Кpajем 1908. године од немачке фабрике балона Аугуст Риедингер, из Аугсбурга, наручени су везани змај-балон модел 98, запремине 630 кубних метара и тежине 380 килограма по цени од 16.500 швајцарских франака, и слободни сферни балон, запремине 540 кубних метара и тежине 220 килограма по цени од 8.300 швајцарских франака. Први регистровани лет ваздухоплова са српским националним ознакама забележен је 19. априла 1909.
Фабрички инжењер Шерле у друштву госпође Ридингер, супруге власника фабрике, и капетана Милетића узлетео је из Герстхофена на пробни лет са слободним балоном, на чијој куполи се налазио велики натпис „Србија“, а на корпи српска застава. После три сата и 45 минута лета, балон се успешно спустио код Фрајзинга. Оба балона су предата српским властима 26. маја 1909.
Током свих ових година, поглед домаће јавности и војних стручњака све се више окретао ка новом чуду технике, направи тежој од ваздуха, чија је способност да лети све више и све даље напредовала готово свакодневно. Томе су нарочито допринели доласци и летови пионира авијације у Србији.

Церска битка је знаменита битка вођена je на широком простору планине Цера у којој је храбра српска војска извојевала против аустроугарских трупа прву савезничку победу у Првом светском рату.
Прва победа Србије у Првом светском рату извојевана је 24. августа 1914. године. Венце ће у оквиру Државне церемоније обележавања 95. годишњице битке положити високи државни и војни представници Србије, дипломате земаља учесница "Церске операције" и тадашњих савезника Краљевине Србије.
Славна Церска битка, која представља прву победу Србије и прву победу савезника у Првом светском рату, трајала је од 12. до 24. августа 1914. године.
У историографији се помиње и као Јадарска битка, јер су се главне операције одвијале у сливу реке Јадар. Српске снаге, које су изгубиле више од 16.000 војника, предводио је генерал Степа Степановић.
Од 200.000 аустроугарских војника који су покушали да окупирају Србију у њој није остао ни један, изузев 4.500 заробљеника. Током крвавих борби губици аустроугарских трупа достигли су 27.000, а из строја је избачено више од 16.000 српских војника, од којих је 2.107 погинуло.