Здрав живот

На наше здравље утиче и шта једемо, али и када намирнице конзумирамо. Зато је нутрициониста Натали Алибранди направила сатницу кад је најбоље време за уживање у различитим намирницама.

6.30 - Сладолед

Јапанска студија показала је да су људи који су ујутро јели сладолед били буднији и мање раздражљиви, а закључак је да смрзнута храна ујутру чини да се осећамо будније. Наиме, хладноћа стимулише високофреквентне алфа таласе у мозгу, а лондонски институт за психијатрију каже да осим тога, сладолед пружа осећај задовољства раван добитку на лутрији.

7.00 - Јаја и месо

Студија је показала да људи који за доручак једу јаја за ручак унесу мање калорија.

Храна богата протеинима ујутро помаже да дуже останемо сити.

10.00 - Кафа и колач

Идеално време за кофеин и лагани међуоброк је средина јутра. Рано ујутро кафа може да узрокује анксиозност, јер појачава кортизол.

„Једући оно што волите, јер тако смањујете жељу за тим. Зато сваки дан поједите мањи колач или комад торте, а најважније је да се зауставите на једном парчету”, наводи др Даниела Јакубовиц.

11.00 - Чоколада

Чоколада ако се једе пре ручка може чак и помоћи у мршављењу. Једна шпанска студија је показала да су жене које су ујутро појеле 100 грама шећера сагореле су више масти и имале нижи ниво шећера у крви.

Лекари кажу да су лоша за здравље

Плаво светло у ЛЕД осветљењу које се све више користи у нашим домовима може да оштети мрежњачу ока, а такође ремети наш биолошки ритам и ритам спавања, упозоравају научници.

У једном од својих ранијиих извешатаја Француска здарвстена агенција (ANSES), наводи доказе који потврђују „фототоксичне ефекте“ краткотрајног излагања плавој светлости високог интензитета, као и повећан ризик од старења макуларне дегенерације након хроничног излагања изворима нижег интензитета.

Како је навео ANSES, макуларна дегенерација повезана са узрастом, водећи узрок губитка вида код људи старијих од 50 година, узрокује оштећење макуле, мале тачке близу центра мрежњаче која је потребна за оштар централни вид, и додаје да заштита од штетних ефеката на мрежњачу коју нуде екрани, филтери и сунчане наочаре са „анти-плавим светлом“ варира, а њихова способност да очувају ритмове сна није доказана.

Плаво светло само по себи није ново. Сунчева светлост производи зраке плаве боје који имају већу енергију од других таласних дужина у спектру светлости, а такође су и старомодне сијалице давале нешто плаве светлости, иако мање од онога што емитују флуоресцентне сијалице или ЛЕД диоде.

Дуги низ година ЛЕД диоде су се користиле само у електроници, али се сада налазе као саставни делови система осветљења“. Данас се ЛЕД диоде користе за кућне потребе, као и у индустријске и комерцијалне сврхе.

Једна америчка студија је такође описала употребу плаве светлости као „све истакнутију” у данашњем свету.

Мало морске соли и маслаца могу потпуно да промение укус оброка од броколија, карфиола, шаргарепе, кромпира, бораније…

Неке особе имају одбојност према поврћу још од детињства и никада је не превазиђу. Штета, јер поврће је природан извор многих благотворних хранљивих материја.

Према научним истраживањима одбојност или гадљивост према поврћу нарочито важи за особе са повећаном осетљивошћу на горке укусе. За друге, то је ствар текстуре. Што се тиче пробирача, то је комбинација недостатка жеље да уопште пробају поврће као деца, а у одраслом добу и да га купују и припремају.

Разлог зашто је поврће појам за здраву исхрану је тај што је оно препуно витамина, минерала, влакана, хидратантних течности и специјалних биљних једињења која помажу у борби против болести, док на другој страни садрже релативно мало калорија. Постоје докази да исхрана богата воћем и поврћем може смањити ризик од здравствених проблема као што су кардиоваскуларне болести и гојазност.

Некада додавање појединих намирница поврћу може много да промени и побољша укус. Рецимо, ако узмете неку смрзнуту мешавину поврћа које ћете припремити у тигању, зачињавање са мало морске соли и комадићем маслаца може да учини оброк тако укусним да ћете га вероватно појести у већој количини него што сте мислили. Многи сматрају да со и маст практично поништавају здравствене предности поврћа, али то једноставно није тачно.

Висок крвни притисак или хипертензија узрокују да ваше срце ради теже да пумпа крв. Сматра се да је глобално један од водећих фактора смртности. Уз то, висок крвни притисак се често може избећи избором здравог начина живота, а ако се не лечи висок крвни притисак може изазвати озбиљне проблеме као што су болести срца, што је водећи узрок смрти и других компликација. Да бисте помогли себи, уведите неке здраве навике, будите доследни и не одступајте.

Шта треба да знате о крвном притиску

Могуће је да имате висок крвни притисак, а да тога нисте свесни. Зато су редовни здравствени прегледи веома важни.

Опасности од нелечења високог крвног притиска

Високи крвни притисак може да вас исцрпи, доприносећи умору и болу, а истовремено повећава вероватноћу да имате срчани или мождани удар. Нелечени високи крвни притисак, преноси портал Хелт, такође може довести до проблема са бубрезима, срцем и видом.

Ограничите унос алкохола

Немојте да пијете превише алкохола, јер он може да повећа крвни притисак. Мушкарци не би требало да пију више од два алкохолна пића дневно, а жене само једно.

Вежбајте више

Физичка активност је пресудна да одржите здраву тежину и снизите крвни притисак. Одрасли треба да вежбају два и по сата недељно, довољни су брзо ходање или бициклизам.

Бундева је незаобилазна јесења намирница, богата лековитим састојцима, укусна је, а истовремено нискокалорична.

Бундева је користан диуретик, а њено семе препоручује се трудницама, дојиљама, старијим особама и особама са болесном јетром или оболелом простатом.

Такође, бундеву би требало што чешће да конзумирају особе које болују од реуме, гихта, запаљења бубрега и мокраћне бешике. Поред тога, ова јесења намирница има изузетно повољно дејство против упале јајника и пратећих појава менопаузе.

Са обиљем драгоцених лековитих састојака, бундева, је незаобилазна намирница на трпези. Специфичног је укуса и мириса, а од ње могу да се припремају и слана и слатка јела. Она се може јести динстана, печена, пржена, а на организам изузетно благотворно утиче и њен сок.

Плод бундеве садржи 90 одсто воде, али и мноштво минерала и витамина. Бундева је богата биљним влакнима, посебно пектином, па веома повољно делује на организам, а у њеном плоду готово да нема масноћа, јер се у 100 грама бундеве налази се мање од 30 калорија, због чега је идеална намирница за све који желе да скину вишак килограма.

Краљица јесени

Бетакаротин, којим бундева обилује, има вишеструко заштитно деловање на људски организам. Он блокира дејство слободних радикала и тако директно спречава оштећење ћелијске ДНК структуре, делује као јак антиоксидант, што значи да стопира развој супероксида и пероксида.

Вода са лимуном може бити ваш најбољи пријатељ ако сте на дијети, а може да буде и здрава опција да замените јутарњу чашу сока од поморанџе.

Воду од лимуна направићете тако што ћете, преноси Хелт, исцедити два лимуна у две литре воде. Можете и нарендати мало коре овог јужног воћа, а осим што ћете имати добробити за ваш струк, такође ћете имати и друге користи по ваше здравље.

Помаже да се не разболите

Сви смо чули да витамин Ц, који се налази у цитрусном воћу као што је лимун, подстиче имуни систем, а вода са лимуном помоћиће у спречавању инфекције. „Свакако кисело окружење у желуцу служи као баријера, одвраћајући патогене од упоришта и изазивања болести“, каже др Рокан Сукол.

Према истраживању Кливлендске клинике, хемикалије у лимуну познате као фитонутријенти имају антиоксидативна својства која такође могу помоћи у заштити од болести.

Помаже при варењу

Још једна од предности воде са лимуном је да киселине помажу у варењу хране. Помоћ при варењу је посебно важа како старимо, јер количина киселине у нашем желуцу опада са годинама.

Подстицај витамина Ц

Агруми су одличан извор витамина Ц. Четвртина шоље лимуновог сока даје 23,6 мг витамина Ц, око трећине препоручене дневне дозе за жене и четвртину за мушкарце. Витамин Ц је моћан антиоксиданс који помаже у заштити ћелија од слободних радикала и у заштити од кардиоваскуларних болести и рака.

Ако желите да имате дуг, здрав и активан живот, нека вам кухињска остава увек буде напуњена - орасима.

Нова студија која покрива деценије истраживања извештава да људи који једу орахе редовно имају већу вероватноћ́у да буду физички активни и да имају мањи ризик од срчаних обољења како старе.

Научници са Школе јавног здравља Универзитета у Минесоти сматрају да је то због хранљивих састојака орашастих плодова и њиховог ефекта на опште здравље. Они су пратили 3.023 мушкараца и жена током 20 година и упоређивали њихово здравље са начином исхране, пише Задовољна.рс. 

Ораси су једини који су одличан извор омега-3 алфа-линоленске киселине на биљној бази, за коју се показало да утиче на здравље срца и мозга, као и на здраве процеса старења. Само једна порција ораха (отприлике шака) има импресиван низ хранљивих састојака који повољно утичу на опште здравље.

Састоје се од четири грама протеина, два грама влакана и магнезијума (45 милиграма). Ораси такође пружају бројне антиоксиданте, укључујући полифеноле.

Трава ива (Teucrium montanum L.) распрострањена је у Европи и Малој Азији. То је јужноевропска планинска врста. Расте на сушним кречњачким стенама, наносима, на пашњацима, боровим шумама на кречњаку, у брдском и планинском појасу.

На нашим просторима позната је под мноштвом народних назива као што су: дубачац мали, ива трава, ивица, дубачац, дупчац, горски цмиљ, дучац, бијела метва итд. Искусни травари са правом кажу да вреди као злато.

Трава ива, вишегодишњи жбун, цвета од јуна до августа.

У лековите сврхе користи се вршни део биљке у цвету, врхови цветоносних изданака одсецају се ножем или оштрим маказама и суше на сеновитом и промајном месту. Цвет треба да сачува беличастожућкасту, а лишће сребрнозелену боју и својствен мирис.

Као лековита биљка коришћена је још у античко доба, а данас у званичној медицини препоручује се за јачање имунитета.

Наш народ има неограничено поверење у лековита својства ове биљке. У народу постоји веровање да трава ива од мртва прави жива. Ова биљка користи се кад год је потребно вратити и физичку и менталну снагу некоме ко се опоравља после тешке болести.

На пример, у југозападној Србији приписују јој се чудотворне моћи, сматра се да лечи све живо. Јако је цењена, а кажу да лечи готово све тешке болести. Списак болести које ива лечи је предугачак. Показала се као одлично средство против стреса и депресије, болести уста и грла, разних инфекција, гљивичних обољења и афти, грчева, реуматизма. Чај од иве чисти крв. 

Боровница (Vaccinium myrtillus L.) распрострањена је у читавој средњој и северној Европи, према југу у брдским и планинским подручјима (Пиринеји, Апенини, Алпи, Балканске планине итд.), Кавказ, Мала Азија, Арменија, Монголија, северна Азија, Северна Америка. На Балканском полуострву широко је распрострањена, осим у Грчкој.

У народу је позната као боровница, боровњача, боровинка, брусовница, бурум, дивогразје, црна боровница, црна јагода, итд. То је одлична медоносна биљка, у неким годинама може да буде јака пчелиња паша, када се добија високо цењен мед са лековитим својствима.

Расте у четинарским и мешовитим четинарско-лишћарским шумама. Простире се и изнад 2.000 метара надморске висине.

У народу постоји веровање да сок од боровнице окрепљује, поправља крвну слику, појачава имунитет и убрзава опоравак болесних. Народ је користи за прављење слатка, мармеладе, сокова, сирупа, вина, ракија, ликера, у свим овим облицима ово воће је изразито лековито. Плодови имају пријатан укус и својим киселинама повољно утичу на рад органа за варење. Од ње се прави један од најомиљенијих сокова свих генерација, који се добија цеђењем свежих плодова. Укус, мирис, боја, нутритивни састав и лековитост боровнице од давнина су препознати и коришћени у народној медицини. Облози су коришћени у лечењу хемороида, подлива и опекотина.

Промена годишњег доба, тачније јесен, може да доведе и до промене расположења што доводи до депресије и анксиозности. Зато је важно да се у овом периоду храните правилно и да се на трпези налази што чешће сезонска храна која утиче на здравље.

Према др Тревору Кејтсу бундева је идеална храна коју треба да укључимо у јесењу исхрану. Поред тога што је доступне у ово доба године, она је и изузетно здрава намирница, а наука је доказала да се у бундеви налази велики број фитонутријената каротеноида.

„И семенке бундеве су одличне за конзумирање у јесен, јер су богате бета каротеном и добар су извор цинка. Тикве такође утичу на блистав тен и здраву кожу због високог садржаја антиоксиданата”, истиче доктор. Др Тревор предлаже да променимо наше навике у исхрани на основу промене које долазе са временом. Да бисмо заштитили наше тело од бактерија, вируса и других инвазивних клица које могу да уђу у наше тело, можемо да покушамо да преузмемо контролу над исхраном како бисмо организму дали храну богату хранљивим материјама.

Тако је међу поврћем бундева је један од најконцентриранијих извора алфа-линоленске киселине, омега-3 есенцијалне масне киселине која је врло добра за здравље срца.

Ова киселина се претвара у ЕПА, масну киселину којом обилује риба, за коју се установило да снижава триглицериде и спречава промене ритма рада срца. АЛА у исхрани и сама снижава ризик од појаве болести срца и кардиоваскуларног система.