Трава ива (Teucrium montanum L.) распрострањена је у Европи и Малој Азији. То је јужноевропска планинска врста. Расте на сушним кречњачким стенама, наносима, на пашњацима, боровим шумама на кречњаку, у брдском и планинском појасу.

На нашим просторима позната је под мноштвом народних назива као што су: дубачац мали, ива трава, ивица, дубачац, дупчац, горски цмиљ, дучац, бијела метва итд. Искусни травари са правом кажу да вреди као злато.

Трава ива, вишегодишњи жбун, цвета од јуна до августа.

У лековите сврхе користи се вршни део биљке у цвету, врхови цветоносних изданака одсецају се ножем или оштрим маказама и суше на сеновитом и промајном месту. Цвет треба да сачува беличастожућкасту, а лишће сребрнозелену боју и својствен мирис.

Као лековита биљка коришћена је још у античко доба, а данас у званичној медицини препоручује се за јачање имунитета.

Наш народ има неограничено поверење у лековита својства ове биљке. У народу постоји веровање да трава ива од мртва прави жива. Ова биљка користи се кад год је потребно вратити и физичку и менталну снагу некоме ко се опоравља после тешке болести.

На пример, у југозападној Србији приписују јој се чудотворне моћи, сматра се да лечи све живо. Јако је цењена, а кажу да лечи готово све тешке болести. Списак болести које ива лечи је предугачак. Показала се као одлично средство против стреса и депресије, болести уста и грла, разних инфекција, гљивичних обољења и афти, грчева, реуматизма. Чај од иве чисти крв.