Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Веома често не водимо рачуна о томе када једемо па због тога имамо проблема са стомаком или, дугорочно гледано, са прекомерном тежином и са здрављем.
Кинеска традиционална медицина али и савремена медицина потврђују да је веома важно у које доба дана једемо, коју количину хране једемо и коју врсту хране једемо.
Навешћемо неке одговоре на питања о томе када и колико треба јести.
Када желудац максимално ради?
Установљено је да желудац највише ради ујутру између 7 и 9 часова. Тада би требало јести и дати желуцу храну како би је он најбоље искористио. Зато се дешава да ако мало или касно доручкујемо, већ око 11 сати будемо гладни.
Када желудац најспорије ради?
Стручњаци тврде да се желудац одмара између 19:00 и 21:00 и да тада не треба јести. Препоручује се да вечера буде око 18 сати и да то буде мања порција лаке хране. Уколико, из објективних разлога, не можемо да вечерамо у 18 сати, онда то не би требало да буде после 20 сати. Савет је да оброк буде мањи и лакши што се касније вечера. У супротном, када се увече наједемо, то је за наш стомак напор као да нас је неко пробудио усред ноћи да трчимо.
Када да доручкујемо?
Најоптималније време за доручак је четрдесетак минута после устајања. Одмах после устајања и нашим органима треба времена "да се пробуде и расане". Органи за варење почињу да раде и прво што раде је "детоксикација". Када они то заврше, онда је време за доручак, како бисмо им дали "гориво". Уколико одложимо или прескочимо доручак, желудац терамо да ради "на празно или да једе сам себе".
Да ли треба да једемо увек у исто време?
Пожељно је да се свакога дана једе у приближно исто време, јер се организам навикне на тај ритам и тада су желудац и остали органи за варење спремни за храну и правилно је "обраде". Нередовна исхрана само "збуњује" наш пробавни систем, тако да он лучи сокове у одређено време, а ми га оптерећујемо у неко друго време.
Колико хране треба да поједемо?
Количина хране је индивидуална, али када редовно једемо, онда траба и да одредимо количину хране (наравно, не превише) коју ћемо појести. Уколико једном једемо мало, а други пут много - само шокирамо желудац и терамо га да неправилно ради.
Колико пута дневно треба да једемо?
Стручњаци препоручују 4 до 5 мањих оброка дневно. То подразумева три већа оброка (доручак, ручак и вечера) и две ужине (нека омања порција десерта или неко воће).
Шта да радимо викендом и празником?
Већина нас се понаша погрешно, па су нам порције хране када су празници или викенд веома обилне. Позитивно је да се викендом и празником породица окупи за ручком и да ту буде лепе хране, али није здраво нити "нормално" да се тада преједемо и напијемо. Обично су то огромне количине различите хране: предјела, салате, супе, чорбе, јела, месо (више врсте и више комада), вино или пиво (у литрима по особи), колачи, кафа...
Викендом треба да се спреми лепша и квалитетнија храна, али ако радним данима једемо мање количине, а за викенд се преједемо, онда је то само нездраво оптерећивање читавог организма. Таквим неправилним понашањем само стварамо услове за претерану гојазност.
Дане викенда и празника треба искористити за дружење, за мању количину здраве нискокалоричне хране, за шетњу и одмор.
Резиме
И исхрана је ствар организације и треба је добро организовати, јер је један од предуслова за здрав и дуг живот.
Драган Цветковић