Здрав живот

Биљке које су нам надохват руке веома ретко користимо да бисмо себи умањили бол или поправили распосложење. Па ипак, матичњак може да регулише варење, камилица има противупално дејство, а кантарион поправља расположење. Ево још неких интересантних ствари о овим биљкама.
Матичњак
Захваљујући састојцима цитралу и цитронелалу, њено етерично уље ублажава грчеве, регулише варење и умирује. У облику чаја или алкохолног раствора, матичњак ублажава узнемиреност.
Камилица
Овај жуто-бели цвет има снажно противупално дејство. Ако имате болове узроковане упалом слузокоже желуца или иритације на кожи, прелије једну кашичицу цветова камилице са 200 мл кључале воде. Оставите да одстоји 10 минута па процедите. Пијте као чај или натапкајте на иритирано место.
Кантарион
Кантарион садржи супстанцу хиперфорин, који регулише метаболизам нервних ћелија у мозгу и тиме поправља расположење. Можете да га узимате у облику чаја или таблета, али имајте на уму да је потребно око три недеље да развије пуно дејство.

Калцијум је један од минерала неопходних нашем организму. Он чува наше кости, али је и његов допринос целокупном нашем здрављу немерљив.
Потребе за калцијумом
Количине калцијума потребне људском организму зависе од узраста и старости, али и неких других околности.
Установљено је да је калцијума потребно:
    * деци до 3 године старости - око 500 mg дневно
    * деци од 4 до 8 година старости - око 800 mg дневно
    * деци од 9 до 19 година - око 1300 mg дневно
    * за одрасле од 19 до 50 година - око 1000 mg дневно
    * за труднице и жене које доје - око 1300 mg дневно
    * за оне који болују од остеоропозе - око 1500 mg дневно
Веома је важно у младости уносити у организам путем исхране довољне количине калцијума, јер ће се у супротном недостатак калцијума одразити кроз разне болести у каснијим годинама живота.
По организам повољно делује комбинација: калцијума, магнезијума, цинка и витамин Д, зато што они заједнички делују, међусобно потпомажући лековита својства.
Кофеин у већим количинама смањује позитивно дејство калцијума на организам.

Свакодневно конзумирање салате једна је од најздравијих и најједноставнијих прехрамбених навика коју можете усвојити, напомињу стручњаци.
- Салата као оброк обилује влакнима, снижава холестерол и спречава констипацију и, што је можда најважније, влакна дају осећај ситости. Дакле, уколико салату уведете у свакодневну исхрану, мање ћете јести и на крају скинути вишак килограма - објашњава нутрициониста Бранка Мирковић.
Ево које салате она препоручује и како саветује да их припремите.
Српска салата
Парадајз, краставац, паприка, лук и маслиново уље.
Парадајз садржи калијум, краставац је богат минералима и диуретик је, док је лук одлична превентива против артритиса и гихта, а маслиново уље садржи омега 3 незасићене киселине.
Савет: Традиционална салата која се често конзумира на нашим просторима до касне јесени. Посебно се препоручује особама које имају проблема са срцем, крвним судовима и зглобовима.
Таратор салата

Краставац, бели лук, јогурт, маслиново уље, мирођија, а по жељи може и оригано.
Краставац је нискокалоричан, има доста воде, одличан је диуретик. Бели лук чува имунитет, а ако ову комбинацију прелијете нискомасним јогуртом са мало маслиновог уља, додате зачинске траве, добићете салату која се препоручује особама које имају проблема са задржавањем течности и с гојазношћу.

Гојазност доводи до смањења запремине мозга, а самим тим и до појаве деменције, показали су резултати америчког истраживања. Истраживачи са Универзитета у Бостону дошли су до тог закључка обављањем испитивања на групи од 733 особа од којих су 70 одсто биле жене.
Испитаници просечне старости 60 година били су изложени многобројним мерењима - телесне тежине, обима струка и многим другим. Такође, део испитивања био је и снимање и мозга магнетном резонанцом, чиме је утврђивана укупна запремина мозга и густина беле мождане масе у њему, која садржи нервна влакна, као и присуство крвних угушака.
Научници истичу да резултати тог истраживања упозоравају на везу између гојазности и деменције, што би могло да резултира израдом стратегија за превенцију те болести.
Деменција је прогресивно и неповратно пропадање интелектуалних способности које карактеришу тешкоће у мишљењу, говору, памћењу, учењу.
Према извештају Светске здравствене организације из 2005. године, више од 24 милиона особа у свету пати од неког од облика деменције, а годишње се региструје 4,6 милиона нових случајева те болести.

Конзумирање по једног хот-дога дневно повећава опасност од кардиоваскуларних обољења за чак 42 одсто, показали су резултати америчког истраживања током кога је утврђено постојање опасности везаних за употребу у исхрани прерађеног меса, попут мортаделе, димљене сланине и других сувомеснатих производа.
Истраживање је, такође, показало да конзумирање ових производа повећава и опасност од појаве дијабетеса за 19 одсто, пренеле су светске агенције.
Научници с Медицинског факултета при универзитету „Харвард” су, међутим, установили да не постоји иста повезаност и приликом конзумирања свежег меса, било да се ради о говедини, свињетини или јагњетини.
Истраживачи су дошли до тих резултата, објављених у веб издању часописа „Сиркулејшен” (Circulation), обавивши анализу чак 1.600 истраживања у којима су учествовали милиони људи из десетак земаља.
Они су истакли да се у свежем и прерађеном црвеном месу налази иста количина засићених масноћа и холестерола, али да прерађено месо садржи четири пута више соли и 50 одсто додатних нитрата, чиме се објашњава и већа опасност од појаве срчаних обољења и дијабетеса.

Сматра се да вам сирова храна, у зависности од порекла, може или омогућити да дођете до савршеног здравља, или вас одвести странпутицом до неухрањености.
Права истина налази се заправо негде на пола пута. Присталице исхране која се пре свега заснива на некуваној, необрађеној храни биљног порекла - тврде да њихов начин несумњиво води до витког тела, беспрекорне коже и непресушне животне енергије. Такође су убеђења да овакав начин исхране умањује ризик од појаве свих озбиљнијих обољења.
Они који можда нису толико упућени у читаву проблематику, сигурно ће поставити нека од питања.
Шта се налази у основи оваквог начина исхране?
Колико и да ли је овај начин исхране здрав?
Основни принцип који се налази у средишту читавог концепта "сировости" ослања се на теорију према којој је храна биљног порекла у свом најосновнијем стању (необрађена и некувана) - најкориснија и најздравија за наше тело. Ипак, треба имати на уму да је овакав животни стил ствар личног избора, као и то да не представља дијетални план исхране. Колико год вам се све ово чинило лако, свакодневно придржавање оваквог начина исхране је више него захтевно. Наиме, велик број особа којима је ово свакодневница доста времена проведе у кухињи - љуштећи, сецкајући и цедећи намирнице. Основни разлог за то је проста чињеница да је воће и поврће у овој исхрани заступљено чак 75%.

Старији мушкарци и жене са нижим нивоом Д витамина у крви су склонији да временом постану депресивни, указује америчко истраживање, обављено на Институту за старење у Балтимору. У последње време објављене су многе студије о потенцијалним користима од Д витамина за здравље, као и о могућим ризицима од његовог мањка, који се доводи у вези са срчаним болестима, шлогом, повишеним крвним притиском и погоршавањем астме, преноси Ројтерс.
Код старијих људи недовољни садржај Д витамина у крви је врло уобичајен и доводи се у везу с ломовима костију, лошим физичким функционисањем и широким дијапсазоном хроничних болести. Др. Луиђи Феручи, с поменутог института, и његов тим, су желели да провере да ли постоји веза између мањка Д витамина и депресије код старијих људи. У том циљу, тим из Балтимора је пратио 531 жену и 423 мушкарца старости од 65 година навише током шест година. На почетку студије, 42 одсто жена и 18 одсто мушкараца је било депресивно, при чему је три четвртине жена и половина мушкараца имала ниво Д витамина у крви испод 50 наномола, што се генерално сматра недовољним.
После три и шест година студије, код жена са мањком поменутог витамина уочено је веће погоршање расположења и лошији резултати на стандардном тесту депресивних симптома него код оних у чијој га је крви било довољно.

Научници калифорнијског Центра за људску исхрану установили су да љуте папричице убрзавају метаболизам и помажу топљење масноће. Ипак, стручњаци саветују опрез, јер љуто отвара апетит.

Љуте папричице, било да су веће или мање љутине, када се додају јелу омогућавају скидање килограма, показали су резултати америчког истраживања.

Те папричице, како су истакли научници из Центра за људску исхрану при универзитету "Калифорнија" у Лос Анђелесу који су спровели истраживање, топе масноћу и убрзавају метаболизам.

Истраживачи су дошли до закључка и да конзумирање "дихидрокапсиата", састојка сличног "капсаицину" који даје љутину папричици, може да има исто дејство као и веома љуте папричице делимично захваљујући производњи топлоте изазване варењем хране.

Тај састојак, такође, повећава и оксидацију масноћа, што подстиче организам да више користи масноћу као извор енергије, пренели су француски медији.

Научници су констатовали да љута папричица омогућава губитак килограма и код људи који су под нискокалоријским режимом исхране убрзавањем метаболизма.

Вожња бицикла, шетња или нека друга физичка активност која се одвија у природи вишеструко доприноси бољем здрављу. Највише користи од „зелених активности“ имају људи изложени стресу који не вежбају редовно и особе са менталним обољењима.
Само пет минута вежбања у зеленом окружењу попут парка може да унапреди ментално здравље, тврде стручњаци и истичу да активности попут шетње или вожње бициклом које се одвијају у природи, доприносе бољем здрављу.
Најновијим анализама резултата 10 студија урађених на узорку од 1.250 испитаника британски истраживачи утврдили су да побољшање наступа веома брзо и да највећи утицај има на младе људе.
Истраживачи су упоређивали утицај различитих активности попут шетања, рада у врту, вожње бицикла, пецања, вожње чамца, јахања коња и пољопривредних радова у парковима, вртовима и природи.
Највећи ефекат уочен је за само пет минута, да би после извесног периода био слабијег интезитета.

Што се тиче утицаја на полове и различито животно доба, утврђен је позитиван утицај и на физичко и на психичко здравље како код младих, тако и код људи са менталним обољењима.

Осећање безнађа код жена повећава ризик од шлога, установили су амерички стручњаци са Универзитета Минесоте.
Иначе здраве жене, које хронично осећају безнађе, чешће имају наслаге у вратним артеријама које могу да изазову шлог, а верује се да су изложеније и срчаним болестима, пренео је радио "Глас Америке". Многе студије су доводиле у везу депресију и повећану склоност срчаним обољењима, а неке су указале да оптимизам може да представља и превенцију од ових болести.
Амерички тим, међутим, није желео да се бави депресивним женама код којих постоји општији проблем са спавањем, апетитом и укупним расположењем, већ само онима које током дужег времена осећају безнађе.
У њиховом истраживању је учествовало 559 жена, просечне старости 50 година, које нису патиле од кардиоваскуларних болести нити су имале повишен притисак.
Евентуално безнађе испитаница мерено је упитником о будућности и личним циљевима, док је контрола здравља укључивала и проверу дебљине вратних артерија уз помоћ ултразвука.