Здрав живот

Жустра физичка активност подиже ниво протеина названог "noggin", који побољшава функције мозга, установили су британски научници. Занимљиво је да у енглеском сленгу реч "noggin" значи „главуџа“.

Сигурно вам је неко некада рекао: „Употреби ту главуџу". Сада су научници открили да се функције мозга побољшавају управо захваљујући протеину који је добио назив noggin, што у енглеском сленгу значи управо „главуџа".

Истраживачи су установили да жустро вежбање подстиче производњу тог протеина који, са друге стране, помаже дељење матичних ћелија мозга и стварање „бејби неурона", преноси британски Дејли телеграф.

Када су лабораторијским мишевима даване велике количине протеина noggin, они су се претварали у „мишеве генијалце", тврди др Џек Кеслер са Универзитета Нортвестерн у Чикагу.

Потом су установили да, уколико мишеве подстакну на физичку активност, добијају готово исти позитиван ефекат - ниво поменутог протеина у мозгу расте, а њихове интелектуалне способности се побољшавају.

Резултати овог истраживања потврдили су теорију да физичка активност може да заштити од обољења нерава које су у вези са старењем, као што је Алцхајмерова болест.

Noggin делимично неутралише деловање другог протеина, названог BMP (bone morphogenetic protein).

Статистички подаци упозоравају нас на то да се највише "пливача" дави на рекама и језерима, али и да се поред река и језера дешава велики број незгода и повреда у сезони купања. Непливачи су обично свесни свог незнања, па воде рачуна о томе где улазе у воду и где се купају, док они храбри често упадају у опасне невоље.
Наводимо неке опасности којима можемо бити изложени док се купамо у реци или језеру или се одмарамо (сунчамо) на њиховим обалама.
Сунце и UV зрачење
О штетним дејствима сунчевих зрака већ смо писали, али подсећамо да јаких ултравиолетних зрака има и на обалама река и језера (не само на мору), тако да од њих можемо лако добити опекотине. Може нас заварати то да је обично језерска или речна вода хладнија од морске, па не осетимо на време да сунчеви зраци могу створити опекотине.
Шок и грч
Често су језерске и речне воде хладне, чак и у време највећих врућина, па се неопрезним скакачима у воду може десити да при наглом уласку дође до неке врсте шока или до појаве грча. Овакви шокови и болови у мишићама изазивају најчешће панику код неискусних пливача и лако дође до утапања.

Богата витаминима А, Ц и Е, калијумом, гвожђем и другим важним састојцима, кајсија је одличан савезник у борби против болести, али и сувишних килограма. У овом воћу нема масноћа, а подједнако су укусни и свежи и сушени плодови.
Кајсију често неправедно превидимо када наводимо воће које је корисно за здравље. Јабука, крушка, поморанџа и банана најчешће се налазе и на трпезама и на листама намирница са високим садржајем хранљивих и корисних материја. Међутим, нутриционисти истичу да су кајсије подједнако важне за уравнотежену исхрану, па чак заслужне за бројне добробити више него неке друге врсте воћа.
Припаднице лепшег пола нарочито радује чињеница да је у питању воће које чуда чини када се уврсти на мени током дијете за смањење телесне тежине.
Богата бројним хранљивим материјама, минералима, витаминима наранџаста лепотица нема много калорија што је чини идеалном за здрав организам и витку линију.
Oдличан извор витамина
Као јабука и наранџи, постоји више сорти кајсија, али су тек две-три доступне у локалним продавницама и пијацама.

Пигмент црвеног воћа и поврћа има високе антиоксидативне могућности
Резултати најновијих истраживања о бојама воћа и поврћа показују да свака боја има специфично дејство на наше здравље. Управо из тог разлога, оптималан дневни јеловник би, по савету стручњака, требало да буде што шаренији и да садржи најмање пет боја како би организам добио све неопходне хранљиве састојке. Шта садржи црвено воће и поврће, зашто га и када треба јести и како делује на здравље, питали смо Сандру Василић, нутриционисту Превентивног центра Дома здравља „Стари град“.
- Пигмент црвеног воћа и поврћа има високе антиоксидативне могућности - истиче наша саговорница. - Богато флавоноидима, црвено воће и поврће благотворно делује на кардиоваскуларни систем јер снижава холестерол, стимулише циркулацију, смањује ризик од појаве болести срца и крвних судова. Оно подстиче метаболизам и делује против упала, чува простату и штити кожу оштећену сунчањем.
Вишње

Смоква (ficus carica) је позната од давнина. Још у античко доба користила се за исхрану, чак су јој због лековитог својства приписиване и митске особине, тако да се помиње у многим легендама, бајкама и песмама.
У народном језику се користе и смоквиница, смоквеница, фиговник...
Смоква је дрвенаста биљка (ниско разгранато дрво) и познато је око 800 сорти смокве. Листови су зелени или тамнозелени, неправилно усечени. Од крушкастих цветова настају сочни плодови пуни ситних коштица.
Сматра се да смоква потиче из Турске а највише се гаји у области Средоземног мора (Медитерана) и у другим топлим крајевима, јер јој је потребна топла клима. Осетљива је на мраз и ниске температуре.
Састав
Смоква садржи мало калорија, али доста корисних састојака потребних људском организму:

Светска Здравствена Организација процењује да ће за само пет година, око 2015, више од две милијарде одраслих особа бити теже од нормалног, а чак 700 милиона ће бити у категорији прегојазних, тј. у категорији за дијабетес.
Дебљина и гојазност постају све већи проблем чак и у сиромашним и средње богатим земљама. Смањена физичка активност и храна са великим процентом масноћа и шећера - директан су рецепт за глобалну епидемију дијабетеса, наводи Светска Здравствена Организација. Последњих година, лекари су се фокусирали на раст дијабетеса код деце и младих. Међутим, најчешћи облик те болести - тип 2 - чешћи је код људи у каснијем добу и код оних који се гоје. Статистике су довољно застрашујуће да бисте пожелели да одмах престанете да једете, наводи Глас Америке. На универзитету у Вашингтону, у Сиетлу, проучавана је структуру тела, проценат немасног у односу на масно ткиво и утицај повећане тежине на ризик од дијабетеса код више од 4.000 одраслих, од 65. године старости надаље. На почетку истраживања, нико од учесника није имао дијагностиковани дијабетес.

Узорци козметичких производа, банкомати, аутомобил, купатило па и „рођени“ мобилни телефон могу бити места где бораве милиони микроба који нас чекају у „заседи“, упозоравају стручњаци. Једина квалитетна заштита и даље су сапун и вода, а у помоћ нам може притећи и антибактеријски спреј или гел.
Течност за прање ветробранског стакла, као и посуда у којој она стоји делују прилично безопасно. Међутим, чак 20 одсто случајева Легионарске болести може се довести у везу са микроорганизмима који бораве у том делу аутомобила, упозорили су.
Топла, влажна средина погодује развоју бактерија, а посуда у којој стоји ветробранска течност иделно је место за живот микроба, нарочито уколико се уместо оригиналног производа користи обична вода.
Аутомобил није једно место са „расадником" бактерија.
„Апарати за сушење руку у тоалетима идеално су подручје за раст, а топлота додатно доприноси бржем развоју и размножавању", објаснио је Кит Редвеј са Одсека за микробиологију и молекуларну биологију Универзитета у Вестминистеру у Великој Британији.
Према његовим речима, број микроба на тај начин може се повећати и 255 одсто.

Свакодневно умерено комзумирање чоколаде (7,4 грама дневно) смањује опасност од можданих напада за 48 одсто, а инфаркта миокарда за 27 одсто, показали су резултати немачког истраживања спроведеног на 20.000 особа.
То истраживање, спровођено осам година и објављено у научном часопису "Јуропијан харт џорнал" - ЕХЈ (European Heart Journal), показало је и да би ефекат могао да буде већи уколико би се конзумирало 10 грама, па чак и 20 грама, чоколаде дневно (коцкица чоколаде која се сервира уз кафу тешка је пет грама). Научници су навели да се смањење опасности од срчаних и можданих удара везује за снижавање крвног притиска код конзумената чоколаде, намирнице богате веома корисним антиоксидансима "полифенолима" којима пре свега обилује црна чоколада богата какаом, док их мање има у млечној чоколади, а нема их у белој чоколади, пренеле су светске агенције.
Танјуг

Родитељи који деци купе компјутер, у нади да ће то помоћи њиховом школском успеху, могу да направе више штете него користи.
Амерички истраживачи су упозорили да достигнућа у математици и читању могу да буду мања код деце која користе компјутер код куће. Компјутери су посебно лоше утицали на децу која долазе из несређених породица, где родитељи не надзиру шта дете ради за компјутером, наводе медији.
Американци су упоредили информације о власницима компјутера са резултатима годишњих тестова 150.000 ученика између десет до 14 година старости. Могли су да упореде дечје резултате пре и пошто је домаћинство набавило компјутер. Такође су упоредили резултате оне деце које имају компјутер и оне која им никад нису имали приступ. Негативни резултати на читање и математику били су "скромни, али значајни", како су описали. Очигледно је да су ученици радије сурфали интернетом, играли игрице и дописивали се са пријатељима него користили компјутер за домаће задатке.

Осећање безнађа код жена повећава ризик од шлога, установили су амерички стручњаци Универзитета у Минесоти. Иначе здраве жене, које хронично осећају безнађе, чешће имају наслаге у вратним артеријама које могу да изазову шлог, а верује се да су изложеније и срчаним болестима, преноси сајт Стетоскоп.
Многе студије су доводиле у везу депресију и повећану склоност срчаним обољењима, а неке су указале да оптимизам може да представља и превенцију од ових болести. Међутим, амерички тим није желео да се бави депресивним женама код којих постоји општији проблем са спавањем, апетитом и укупним расположењем него само онима које током дужег времена осећају безнађе. У њиховом истраживању учествовало је 559 жена, просечне старости 50 година, које нису патиле од кардиоваскуларних болести нити су имале повишен притисак. Евентуално безнађе испитаница мерено је упитником о будућности и личним циљевима, док је контрола здравља укључивала и проверу дебљине вратних артерија уз помоћ ултразвука.