Прилози

Уважени господине Паризер,

Пре него што сте постали најпопуларнија салама међу саламама, неки су говорили када би вас видели на столу - “Ово није ни за мачке” - али сте од пре неки дан постигли да људи на појаву неког јефтиног сувомеснатог производа сумњивог изгледа и састава, кажу: “Ови није ни за мачке, Малог и Мону”.

Примећено је, наиме, да је председник Вучић у живом укључењу ждерања Вас, господине Паризер, лукаво избегао да загризе, док су Мона и Мали прионули на посао и навалили на Вас господине Паризер ко муве на мушему, као да су плаћени кушачи хране какве су имали разни светски владари: од Луја 14, преко Стаљина до Путина. Тако да ако Мали и Мона пропадну у својим бизнисима и политичким каријерама, увек могу да се запосли као плаћени кушачи сумњиве хране.

Председник Вучић је, господине Паризер, лукаво пустио Мону и Малог да први кушају, да види да ли ће Мони изаћи ружичасте оспе по фаци, да ли ће Мали добити напад чешања, јер председник Вучић зна да пре употребе јефтиног паризера ваља да се консултујете са Вашим лекаром или фармацеутом, а ако нису ту лекар и фармацеут, није лоше консултовати се са Малим и Моном.

Тако да, господине Паризер, не би било лоше да на Ваш омот ставите обавештење: “Пре употребе, о нежељеним индикацијама и мерама опреза консултујте се са вашим лекаром, фармацеутом, Томом Моном или Синишом Малим”.

Поштовани господине Паризер, чуо сам за ваш случај када сте преко ноћи постали популарни само зато што сте појефтинили, а није уопште добро када се неко прослави само зато што је јефтин, увек је боље бити славан зато што си скуп. Знам и да ви нисте за то криви, нисте ви одлучивали да ли ћете коштати 399,99 динара и да ли ћете изненада појефтинити на 259,99 динара, што ће, испоставило се, од вас направити јунака савременог доба о коме сви причају, а неки га богами и једу.

А Срби само што не уђу у екране

Пусте улице и тргови широм Србије. Сви су били уз екране и бодрили репрезентацију у финалу Светског кошаркашког првенства у Манили.

Србија је играла против Немачке финале Светског првенства у кошарци, а то се могло видети по крцатим кафићима, урлицима који се могу чути из зграда, људима испред београдске Штарк арене, а наши људи су паузирали и летовања да би за репрезентацију навијали из сунчаних дестинација.

Чак и на свадбама сватови нису одолели а да не прате репрезентацију. Приоритети су приоритети. 

И патријарх Порфирије свим срцем навијао је за наше момке.

Нек је са срећом, али чек да видимо шта се дешава у Манили

Погледајте видео записе ОВДЕ 

РТС

Ипак је министар Мали у праву - нема земље у Европи која је толико повећала пензије као Србија! За 11 година реално 0,38 одсто. Три и по промила годишње. Мало и за статистичку грешку

Нема земље у Европи која је толико повећала пензије као Србија у последње две године, славодобитно је у понедељак, у јутарњем Дневнику РТС-а, поручио министар финансија Синиша Мали. То је поновио и у вечерњем Дневнику на Пинку, и на седници Одбора за финансије Скупштине, наводећи да је „реалан раст пензија за првих шест месеци ове године 6,6 одсто“. Да не цепидлачимо, али истог дана, на сајту Министарства финансија објављен је податак да су пензије у првих седам месеци ове године реално повећане за 6,3 а не за 6,6 одсто. А испоставиће се да ова разлика од 0,3 процентна поена и није тако безначајна. Напротив. Таман толико су укупно реално повећане просечне пензије. И то од како су СНС и СПС на власти, од краја 2012. до данас. 

То сам израчунао на основу званичних података, по којима су пет од последњих 11 година пензије падале, а шест расле. Све у свему, сада су реално само 0,38 одсто веће него 2012. Биће да је Мали у праву - нема земље у Европи која је толико повећала пензије! Три и по промила годишње, у просеку! Мало и за статистичку грешку. И тако дуже од деценије. Нема сумње да и он то зна. Али, зна и да јавности сервира да је пензија 2012. била 204 евра, а да ће већ у јануару бити 390 евра. Није ли то повећање од чак 91,2 одсто? И зар не делује много лепше повећање за 186 евра него за тричавих 0,38 одсто? Зато он барата еврима, а не подацима о реалном кретању пензија. И обрнуто, кад му то одговара. Зато у први план истиче да је Србија 2012. била на рубу банкрота, да је сада јавни дуг смањен на 50,7 одсто бруто домаћег производа. А не памтим да је некада рекао да је у међувремену дуг повећан са 15 на 35 милијарди евра. 

Осим пензионера, образлажући ребаланс, министар је поменуо и запослене у образовању и здравству, чије ће се плате од октобра ванредно повећати 5,5 одсто.

На данашњи дан 1806. године Карађорђеви устаници су на Делиграду потукли Турке.

На улазу у Ђуниски теснац, између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Карађорђа, Срби су тада одбили напад бројчано надмоћних турских снага, одбацивши их ка Нишу.

Пошто се знало да се по наређењу Високе Порте, односно султана Селима III, припрема велика офанзива на устаничку Србију, Карађорђе је организовао, колико је био могуће, утврђивање праваца вероватних наступања турских трупа.

Тако је Јаков Ненадовић, како му је наложено, обезбеђивао вероватни правац надирања из Босне, а војвода Миленко Стојковић је, са друге стране, утврдио могуће правце надирања из правца Видина, одакле су годинама проваљивале групе разбојника, углавном људи Пазваноглуа који је претходно самовољно овладао Видином.

Била је то ситуација не много другачија од владавине дахија у Београдском пашалуку.

Разлика је, међутим, била у чињеници да је султан на крају, немоћан да уклони узурпатора Пазваноглуа, некако, невољно, прихватио његову управу Видинским пашалуком.

Правац надирања са југа обезбеђен је, колико је било могуће, односно утврђен, код Делиграда.

Почетком 1806. године, по Карађорђевом налогу, започело је утврђивање могућег јужног, моравског правца продора.

Добрим стицајем околности у војсци Петра Добрњца налазио се тада Вуча Жикић (или Џикић), који је стекао аустријски официрски чин током Кочине крајине за време Аустро турског рата 1788/1791. 

Изворно официр у аустријским фрајкорима он је затим оставши у војсци Аустрије досегао до ранга капетана, овладавши вештином фортификације. Пошто се распламсала Карађорђева буна, пролећа 1804. године, он напушта удобност официрске пензије у Срему и прикључује се српским устаницима. Није то био једноставан чин, јер је одласком, са братом и унуком, да помогне Србима устаницима, себе лишио стечених права на аустријску пензију.

Стручњаци саветују како да поступате са новом капом за готовину. Они кажу да је HELOC драгоцено финансијско средство, али упозоравају власнике кућа да га не користе као банкомат.

Како растући дуг домаћинстава доводи финансијски систем наше земље на ивицу, нове смернице Канцеларије наџорника финансијских институција (ОSFI) спремају се да смање могућност задуживања неких канадских власника кућа.

Смернице циљају на комбиноване планове зајма (CLP), такође познате као хипотеке са поновним улагањем. CLP, према ОSFI, комбинују типичан амортизујући хипотекарни зајам са кредитном линијом за власнички капитал (HELOC). Како сваког месеца отплаћујете главницу хипотеке, тај новац постаје одмах доступан у кредитној линији до одређеног прага.

„У ствари, то омогућава зајмопримцима да задрже хипотекарни салдо и кредитну линију на 80 одсто“, објашњава Кристофер Молдер, главни брокер у компанији Tridac Mortgage са седиштем у Торонту. Али ускоро ће банке смањити кредитни лимит доступан за поновно авансирање на 65 посто како би ублажиле ризик за зајмопримце и зајмодавце. У зависности од фискалне године банке, ова промена ће ступити на снагу крајем октобра или децембра.

Обезбеђени дуг - као HELOC који користи вашу имовину као колатерал - често је најјефтинији извор новца за зајмопримца.

Услови за задуживање на име куће били су посебно повољни у раним данима пандемије када су каматне стопе биле на дну, а цене некретнина расле, каже Ијан Калверт, потпредседник компаније HighViev Financial Group. Он додаје да је кредитна линија корисно средство које зајмопримци могу искористити за покривање великих, неочекиваних трошкова који могу настати због губитка посла, поправке куће или хитних медицинских случајева.

Али стручњаци упозоравају да можете да упаднете у опасност ако користите HELOC за допуну прихода или за куповину робе широке потрошње.

После текста Муамера Бећировића објављеног 13. августа у Берлинер цајтунгу, исти лист сада објављује и реакцију Саше Динића, министра саветника у амбасади Србије у Берлину. Он, између осталог, пише:

„Уз сво дужно поштовање слободе штампе и изражавања, посебно за либералне новине као што је ’Берлинер цајтунг’, морам да признам да су изјаве и захтеви у том чланку, које се позивају на стратегију стару више од сто година и која је довела до првог великог уништења Европе у прошлом веку, са милионима жртава, у мени само изазвали страх и забринутост.“

Муамер Бећировић, истраживач историје дипломатије, као и међународне политике, у свом тексту је, наиме, написао да је „хабсбуршка балканска стратегија“ из 1910. подразумевала следеће: „Да би се Београд уравнотежио, Сарајево је требало чвршће везати за аустријски Загреб. Требало је да те две земље заједно окончају српске хегемонистичке идеје и да оснаже аустријску хегемонију у региону.“ Према Бећировићу, „немачка стратегија за Балкан морала би да се заснива на тој историји, зато што се стратешка ситуација на Балкану готово и није променила за више од сто година.“

Представник амбасаде Србије Саша Динић са своје стране оцењује да би „стварање хрватско-босанске противтеже ради трајног уравнотежења Србије на Балкану, како аутор предлаже, представљало чисту претњу за регион и његову стабилност, и осудило на пропаст сваки напор да се регион економски повеже. Такво груписање ’један против другог’ је опасно. Потребна нам је сарадња ’један са другим’“, указује Динић и наглашава: „Предлози аутора такође су противни циљевима и приоритетима ’Берлинског процеса’ који је покренут у Немачкој.“

Динић: „Немачка може да учини више за Западни Балкан“

Бећировић је у свом тексту навео и да „једина држава која би могла да уведе ред на Балкану и трајно обезбеди сопствене стратешке интересе у региону јесте Немачка. Она је далеко најважнији трговински партнер Хрватске, Босне и Србије, а и географски је удаљена свега неколико стотина километара.“ Његова теза је да је „потребна моћ, немачка моћ, да се уведе ред на Балкан. Све остало је краткорочно, средњорочно и дугорочно осуђено на пропаст.“

Ко је надлежан за истрагу убиства деце

Прошле су две деценије од страшног злочина у Гораждевцу, када су на децу, која су се купала у Бистрици, непознати нападачи отворили рафалну паљбу. Том приликом страдала су двојица дечака - Иван Јововић и Пантелија Дакић, а четворо деце је рањено. Ни двадесет година касније, не зна се ко је починио тај монструозни злочин. Еулекс је пре више од десет година прекинуо истрагу због, како су навели, недостатка доказа.

Деци из Гораждевца је тих врелих августовских дана пре две деценије, Бистрица била једино место где могу да се расхладе и друже. Никоме није ни на памет пало да ће неко дечју игру прекинути рафалима.

Убили су двоје, а ранили четворо деце. Најтеже је био повређен Богдан Букумирић који је касније те ноћи превезен на ВМА у Београду. Са осам рана, доктори су му давали четири одсто шансе да преживи. И преживео је. Данас је отац две девојчице. 

"Бол не престаје. Ране су зацелиле, али бол у души никада. Монструм, зликовац који је пуцао на недужну децу шета на слободи, можда га сваки дан гледам, можда он мене гледа и смеје се", прича Богдан Букумирић. 

Само обећање међународне заједнице

Представници међународне заједнице су тада обећали да ће "преврнути сваки камен да пронађу починиоце". Седам година касније истрагу су прекинули због недостатка доказа. Починиоце нису пронашли.

Данас саопштавају да су 2018. документацију предали и да су приштински органи надлежни за то. 

"Еулекс је предао 495 полицијских списâ предмета организованог криминала, 434 списа предмета ратних злочина, списе предмета несталих лица, списе предмета на којима је радио само Еулекс и преко 1.400 тужилачких списа предмета. Након примопредаје, надлежни косовски органи имају пуну одговорност за списе предмета и пратеће доказе", наводи Еулекс.

Правни заступник родитеља чији су синови убијени у пећком кафићу "Панда" Иван Нинић поднео је Тужилаштву за организовани криминал (ТОК) захтев да се у својству сведока саслуша председник Србије Александар Вучић.

У захтеву се наводи да родитељи траже да се Вучић саслуша поводом изјава о масакру у „Панди“ које је он од 2013. до 2018. године у неколико наврата давао медијима, тврдећи да тај злочин нису починили Албанци и да „готово зна“ шта се догодило кобне ноћи у том кафићу.

Наводи се да је као први потпредседник Владе Србије и шеф Бироа за координацију служби безбедности Александар Вучић 26. децембра 2013. године у емисији „Тешка реч“ на ТВ Пинк рекао: „Злочин у ‘Панди’ нису починили Албанци како смо то до сада веровали. Јавност ће бити згрожена када се буде открила истина“.

Две године касније, на конференцији за новинаре у Влади Србије, 11. децембра 2015. године, Вучић је рекао да је готово сигуран шта се десило у кафићу „Панда“.

„Бауљамо у мраку. Готово сам сигуран шта се десило у кафићу ‘Панда’ али немам доказа. Нисам сигуран да би наши органи могли да се поносе оним што су тада урадили“, казао је Вучић, наводи се у захтеву за његово саслушање.

Родитељи подсећају и да је 12. септембра 2017. године Вучић јавно изјавио да има „одређене информације“ о томе шта се десило у кафићу „Панда“ у Пећи када су убијена шесторица српских младића.

„Вучић је на конференцији за новинаре рекао да ‘одређене информације’ говоре о, како је навео, могућим починиоцима злочина, и да оне ‘нису сагласне с онима што је саопштавано’. ‘Нисам тужилац и не могу да говорим о томе'“, рекао је Вучић, додавши да зна ‘шта је могуће да се догодило’. Он је тада рекао да и надлежни органи располажу „одређеним информацијама“ о том злочину, стоји у образложењу захтева за Вучићево саслушање.

Често чујемо да се нешто десило случајно, односно непланирано, изненада, без каквог видљивог разлога. На тај начин обезвређује се смисао и значај онога што се тако догодило. Јер, није учињено по људском плану, циљано. 

Вероватно се сваком дешавало да некуд крене, а не да му се да иде или да предузме нешто да ради, а не да му се да ради како би желео. У упорности својој он истрајава у зацртаној намери, наставља с оним што је започео. А кад истраје у томе, кад учини оно што је наумио, схвати да би боље било да то није ни предузимао, да је послушао ону „нечујну поруку”, којом је одвраћан да одустане од своје намере.

Невидљива рука

И обрнуто такође важи: сваком се десило да учини нешто што није планирао, а то се онда покаже да је добро. Као да га је нека „невидљива рука” повела да то учини.

Већина људи ће рећи да се, и у једној и у другој прилици, на исти начин десило - „случајно”, само што многи не схватају зашто се тако десило и не схватају суштину те речи.

Добро је ако се тако дешава - случајно. Јер, то онда значи да се дешава - с лучом (с-луча/јно). На то указује сама етимологија речи случајно. Луча је - светлост. Дакле, оно што се на тај начин догодило - показано је светлошћу. А то може бити само од Онога ко је светлост или од онога ко припада светлости.

Народна изрека каже: „Човек снује, Бог одлучује”. На тај начин преноси се сазнање да је изнад свега - Промисао Божји. Велики православни богословски енциклопедијски речник даје објашњење да је Промисао Божји „божанска делатност у земаљском животу која чува свет и усмерава га предодређеном циљу постојања”. И још се каже да је то „непрестано деловање свемогућности, премудрости и благости Божје којом Господ чува биће и снаге твари, усмерава их добрим циљевима, потпомаже свако добро, а зло, које настаје удаљавањем од добра, пресеца и преображава га у добре последице”.

Премијер Канаде Џастин Трудо заменио је седам од тридесет осам министара своје владе у највећој реконструкцији кабинета у последњих неколико деценија. Ова велика промена на политичкој сцени Канаде уследила је пошто су четири министра почетком ове седмице објавила да се неће кандидовати на следећим изборима, што је био велики ударац Трудоовој политици.

Једна од најзначајнијих измена је отпуштање досадашње министарке одбране Аните Ананд, која је била изузетно активна у одговору Отаве Русији на инвазију Украјине, а која је сада премештена на ниже место у Одбору за трезор.

Реконструкција кабинета доказује да Трудоови либерали схватају да су погрешно поступали у кључним областима, посебно у политици становања, поручили су опозициони лидери. Они не верују да ће нови министри нешто променити.

„Џастин Трудо је отпустио много министара и признао да је његова влада сломљена, али није отпустио министарку за инфлацију Кристију Фриланд, која је недељама након што је рекла да дефицити подстичу инфлацију одлучила да задужи земљу за још 60 милијарди долара”, рекао је лидер Конзервативне партије Пјер Поалијевре. Он истиче да Трудо није отпустио „министра за порез на угљеник” Стивена Гилбоа, који жели да „ороби” људе са још 61 центом по литру бензина.

„И није отпустио јединог министра који је најодговорнији, јединог министра који је допринео рекордном повећању трошкова живота, удвостручењу цена станова, растућем криминалу и хаосу на нашим улицама, а тај министар је - сам премијер”, каже Поалијевре.

Резултат осмогодишње владавине либерала, истиче он, јесте драстично поскупљење трошкова живота. Плате су толико ниске да се тешко преживљава, трошкови становања су се удвостручили, криминал је у порасту. Џастин Трудо реконструише владу како да би одвратио пажњу од свега што је упропастио, категоричан је Поалијевре, политичар у успону, кога многи виде као будућег премијера, а који има подршку великог дела српске заједнице у Канади.