Прилози

Српска јавност, али евидентно и светска кошаркашка, изненађени су одлуком да се Никола Јокић не одазове позиву Светислава Пешића да игра за репрезентацију Србије. То се може видети и кроз коментаре америчких новинара.

Наиме, Јокић је обавестио селектора Светислава Пешића и људе из Савеза да дефинитивно неће играти на Светском првенству у Јапану, Индонезији и Филипинима.

Селектор Орлова је чекао до последњег момента освајача НБА титуле са Денвер Нагетсима, надајући се да ће му се након одмора од напорне сезоне ставити на располагање пред Муднобаскет, али то нажалост није био случај.

То су прокоментарисали и амерички медији, пре свих Џоел Раш из Форбса.

- Веома ме је изненадила ова вест! Просто ми се чинило да све иде ка томе да ће Никола Јокић да игра за Србију на ФИБА Светском купу, али можда је, пошто су се слегли шампионски утисци, схватио колики данак је узела минула сезона и да баш то захтева већи опоравак? - написао је Раш.

Са друге стране, Адам Марес из ДНВР-а такође није могао да очекује овакав развој ситуације, уз напомену да му је јасно како су људи у нашој држави реаговали.

- Иако потпуно разумемем различите разлоге због којих ће Јокић прескочити, не може да се довољно објасни колико ови турнири значе српским навијачима. То је нешто што сам осетио сваки пут када бих причао са љубитељима кошарке у Србији. Стварно ми је жао мојих пратилаца из Србије. С некима од њих сам већ причао и реакције варирају од неизненађености, преко туге и нервозе, све до беса. Искрено верујем да ће Јокић донети Србији злато пре него што се све заврши - закључио је Марес.

спортал.рс, Стефан Петровић

Пешићева ђачка клупа и бесмислице ТЕРАЈУ Јокића, Калинића, Мицића...

„Де­ца су ле­жа­ла бес­по­моћ­но и без сна­ге за плач… Уми­ра­ла су по­ла­ко и ти­хо… Јед­ном нам је на­ре­ђе­но да од­не­се­мо сву бо­ле­сну де­цу и сме­сти­мо их на та­ван­ске про­сто­ри­је зло­гла­сне Ку­ле. Он­да је Ан­те Вр­бан, за­по­вед­ник ло­го­ра, уба­цио у со­бе отров­ни плин. По­сле то­га ло­го­ром је за­вла­да­ла ужа­сна ти­ши­на, као да је сам ло­гор пре­стао да по­сто­ји”, јед­но је од се­ћа­ња ло­го­ра­ша из ја­се­но­вач­ких ло­го­ра смр­ти и дру­гих ло­го­ра у НДХ, ко­је је ис­при­ча­ла и од за­бо­ра­ва са­чу­ва­ла ло­го­ра­ши­ца Ма­ри­ја­на Аму­лић.

У При­је­до­ру је обе­ле­жен Дан се­ћа­ња на уби­је­ну и умо­ре­ну де­цу у НДХ у ор­га­ни­за­ци­ји Од­бо­ра Вла­де Срп­ске за не­го­ва­ње тра­ди­ци­је осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва. Пре­ма по­да­ци­ма Јав­не уста­но­ве „Спо­мен-под­руч­је До­ња Гра­ди­на”, у Не­за­ви­сној др­жа­ви Хр­ват­ској су за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та од апри­ла 1941. до ма­ја 1945. жи­вот из­гу­би­ла нај­ма­ње 74.762 де­те­та мла­ђа од 14 го­ди­на, од ко­јих су 60.234 ма­ли­ша­на уби­је­на.

Пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ми­ло­рад До­дик из­ја­вио је по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња да су уста­ше у НДХ то­ком Дру­гог свет­ског ра­та уби­ја­ле де­цу, а да је нај­мла­ђа жр­тва би­ла ста­ра са­мо је­дан дан. Ис­ти­чу­ћи да је „мон­струм од те др­жа­ве је­ди­ни на­пра­вио и ло­го­ре за та не­ду­жна би­ћа, кроз ко­је су про­шле и 32.000 ко­за­рач­ке де­це”, До­дик је под­се­тио да се бе­сти­јал­ност тог ре­жи­ма огле­да и у то­ме да су срп­ска де­ца је­ди­на на све­ту ко­ја су скон­ча­ва­ла у ло­го­ри­ма. 

До­дик је ис­та­као да о тим стра­да­њи­ма да­нас ни­ко не го­во­ри, осим Ср­ба.

„Ћу­та­ло се и у ко­му­ни­зму о зло­чи­ни­ма уста­ша под ко­ман­дом нај­ве­ћег уста­ше ме­ђу њи­ма Ју­ре Фран­це­ти­ћа над Ср­би­ма Са­ра­је­ва, Ро­ма­ни­је, Со­ко­ца, ко­ји су бе­же­ћи од крв­нич­ке ка­ме пре­ма Ви­ше­гра­ду спас на­ла­зи­ли у ле­де­ној Дри­ни, гроб­ни­ци број­них Ср­ба”, под­се­тио је До­дик, пре­но­си Ра­дио-те­ле­ви­зи­ја РС. Он ка­же да су Ср­бе „хте­ли да за­тру и да нам по­се­ку ко­ре­ње, да нас не­ма”, и до­да­је да срп­ски на­род де­цу не мо­же да опро­сти и да Срп­ска има оба­ве­зу да пам­ти стра­дал­нич­ки 20. век и Ко­за­ру, као и деч­је ло­го­ре у Ја­стре­бар­ском и ло­го­ре Си­сак, Ста­ра Гра­ди­шка и Ја­се­но­вац, Брод на Дри­ни, Пре­би­лов­це, Под­ри­ње, Ро­ма­ни­ју, Хер­це­го­ви­ну...

Ако не знате енглески - не покушавајте

САД ће изменити тестове за добијање америчког држављанства, а критичари сматрају да ће то отежати људима са нижим нивоом знања енглеског. Тест је један од последњих корака ка добијању држављанства. Читав процес траје више месеци, а неопходно је да је особа легално у САД имала стални боравак неколико година пре подношења захтева.

Тест је раније мењан 2020. године за време Доналда Трампа када је продужен и отежан, преноси АP. 

Међутим, уредбом Џозефа Бајдена после ступања на место председника тест је враћен на претходну форму - из 2008. године.

У децембру су америчке власти наговестиле да је тест потребно ажурирати после 15 година. Нова верзија се очекује крајем следеће године.

Служба за држављанство и имиграцију САД предложила је да се у нови тест дода усмени део за процену знања енглеског. Тренутно апликант усмено одговара само на лична питања, на која је већ одговорио у писаном тесту. Међутим, по новим правилима, полицајац би апликанту показао неку фотографију и затражио му да је објасни и опише.

Још једна предложена промена учинила би да на питања у одељку о историји САД постоји више одговора, уместо тренутног формата усменог кратког одговора.

Биће отежана и питања о историји САД.

Тренутно, апликант мора да одговори на шест од 10 питања тачно да би прошао. Тих 10 питања изабрано је из групе од 100 питања. Апликант не зна којих 10 питања ће бити изабрано, али може унапред да види свих 100 питања.

По већ устаљеној шеми - када се деси криза, када се грађани узнемире и побуне, власт дели новац "шаком и капом". После два масакра у којима је убијено 18 особа, махом деце и младих, стигла је најава о новој тури финансијске помоћи и повишицама плата и пензија. И мада се сваки тај динар исплаћују из буџета, министар финансија Синиша Мали убеђује грађане да ови издаци баш никако неће утицати на државну касу. Са друге стране, економисти тврде да следе нова задуживања и раст инфлације.

Председник Србије Александар Вучић најавио је, на ко зна којем обраћању после два масакра, пре око две недеље, нови пакет финансијске помоћи за грађане.

Веће плате у јавном сектору, а највише у просвети и здравству, повећање пензија, једнократна новчана помоћ од 10.000 динара за свако дете до 16 година, смањење цене хлеба, туристички ваучери - све су то мере које држава нуди.

Иако ће ове издатке „покрити“ држава, министар Мали истакао је да њихова реализација ни на један начин не може да угрози буџет.

„Када погледате критике око ових мера, постоји страх да ће нам можда бити већи дефицит - па неће, водимо рачуна о сваком динару. Ове године за првих пет месеци уштедели смо 85 милијарди динара или 800 милиона евра, а ове мере коштају 23 милијарди ове године. Нешто смо помогли више и пољопривредницима и више инвестирамо у инфраструктуру“, рекао је Мали.

Професорка Економског факултета у пензији др Даница Поповић оцењује за „Нову“ ову изјаву министра као потпуно нетачну.

„То што је он рекао је као да кажете да кад у пуну каду сипате још упола толико, вода се неће просути“, каже др Поповић.

Његово име се и данас, вековима после, везује за издају на Косову пољу.

Вук Бранковић је био средњовековни српски велможа, владар Косовске области и најзначајнија политичка фигура Србије последње две деценије XIV века, пише 'Историјски Забавник'.

Био је велики добротвор и ктитор, изградио је и обновио небројано манастира, а данас се са сигурношћу не зна ни где је сахрањен. Према неким изворима, гроб му је у светогорском манастиру Светог Павла, према другим у Хиландару.

Ипак, све ове чињенице о Вуку Бранковићу мање су или скоро потпуно непознате јер се његово име и данас, вековима после, везује за издају на Косову пољу. Иако се целог живота борио против Турака, Вук Бранковић је тако временом постао најпознатији “српски Јуда”.

Вук Бранковић (ни)је издао на Косову

Како сада сматра највећи број историчара у овоме нема истине, а о издаји први пут пише Мавро Орбини пуна два и по века после Косовског боја! По свему судећи, могуће је да је у неком моменту дошло до преклапања имена Вука Бранковића са неким другим историјским личностима из тог периода.

„Са хришћанско-турских односа и порука Косовског предања Лазарево дело су пре и више изневерили његови наследници него Вук Бранковић који је после Косовског боја до своје смрти више времена Турцима пружао отпор него што им је био вазал“, писао је Раде Михаљчић, наш историчар и академик.

Иако о Косовској бици има мало поузданих историјских извора, оволико се зна - она се одигравала у области која је била под управом Вука Бранковића и он је у њој командовао десним крилом српске војске.

Председник државе каже да за разлику од ЕУ у Србији не убијају бога у демонстрантима. Наравно, јер власт за побуњене грађане има другачији рецепт: уплаши, уцени, денунцирај, манипулиши, фалсификуј, надзири…

На први поглед, рекло би се да већ два месеца власт у Србији реагује крајње ирационално на протесте грађана, који су се излили на улице широм земље након два незапамћена масакра деце и младих у школи „Владислав Рибникар“ и у селима око Младеновца. Јер, порука грађана је, да подсетимо, тако природна, исконска и деловало је општеприхватљива - зауставите ово неподношљиво насиље које се ваља државом од врха до дна. Шта је, међутим, у тој идеји о заустављању насиља и успостављању одговорности за њих тако субверзивно и неприхватљиво? Зашто је режим, готово инстинктивно, реаговао тако бурно и успаничено? 

Одговор је дала сама власт својим поступцима протеклих недеља. Њима је показала да је насиље најчвршћа грана на којој седи. Арматура која је држи на окупу. Њен основни супстрат и есенција. Зато је и њен одговор на захтев демонстраната привидна незаинтересованост, а у ствари још веће насиље. Овога пута без употребе полиције јер су за ових десет година разрадили и усавршили много ефикасније методе дисциплиновања од пендрека. За обрачун су зато мобилисали и додатно ангажовали све расположиве ресурсе репресије, обилато користећи арсенал тајне државе. Тако да је сасвим очекивано да председник државе каже како „за разлику од ЕУ где убијају бога у демонстрантима, у Србији они могу мирно да шетају“, јер овдашња власт очигледно има за побуњене грађане много „бољи“ рецепт: уплаши, уцени, денунцирај, манипулиши, фалсификуј, успостави контролу сазнањем да си надгледан… Као у Паноптикону Мишела Фукоа, сама претња надзирањем дисциплинује. Такав ефекат би требало да произведе код осталих и кад председник државе јавно објављује да четири уреднице дневника РТС лајкују протесте на својим приватним налозима на друштвеним мрежама. Али, како он то зна, то овде више није питање? Које су то службе ставиле новинаре на мере надгледања да би председник јавним денунцирањем превентивно деловао на друге и уливао страх. 

Протести у Лепосавићу због хапшења Срба одржава се у центру тог места, а у сенци још једног хапшења до кога је дошло рано јутрос.

Подсетимо, данас је ухапшен још један младић српске националности, у селу Тврђан у коме живи. Косовска полиција је навела да је разлог хапшења умешаност у напад на новинаре у Лепосавићу.

Ово је треће хапшење косовских Срба у протеклих пет дана.

Скуп подршке је почео у 12 сати испред зграде општине Лепосавић, где се свакодневно одржавају протести још откако је тренутни градоначелник ушао у зграду 29. маја и отада је није напустио. Поред представника локалне самоуправе на протесту говоре и представници цивилног друштва који траже ослобађање ухапшених Срба.

Како јавља репортерка Н1, међу првима се обратила мајка ухапшеног Небојше Влашковића и поручила да њен син није крив, те да је протесту присуствовао јер је желео да на миран начин изрази своје незадовољство.

После ње се окупљенима обратила сестра ухапшеног Далибора Спасића и рекла да сви који га познају, знају да није криминалац. Она је упитала зашто Европа и свет ћуте и да ли треба да се сви они запитају ко је следећи.

„Где је наша слобода, да ли је то бодљикава жица? Како да објасним братиници где јој је тата? Да ли можеш мирно да спаваш, Европо, док једно дете не може да спава јер дозива оца?“, питала је она и рекла да су сви окупљени ту Далибор Спасић, Небојша Влашковић и Урош Вукашиновић.

На протесту је говорила и Петра Вучковић, овогодишњи ђак генерације Средње школе „Никола Тесла“ у Лепосавићу.

Kо је родитељ а ко дете, ко је мама а ко отац (2014)

Размажена деца, упркос високој интелигенцији, израстају у несоцијализоване личности које су себичне и нарцисоидне, немају радне навике и дуго остају у симбиотској вези са родитељима

Када је пре пет година почео да пише колумне за суботње издање „Политике” др Зоран Миливојевић, психијатар и психотерапеут, претпоставио је да ће највеће интересовање наших читалаца изазвати вечите теме о љубави, партнерству и родитељству. И није погрешио у процени - врло брзо је постао један од најчитанијих колумниста нашег листа, а његове приче представљају водич за разумевање емоција и дешавања у међуљудским односима. Иако се за психологе често каже да објашњавају ствари које свако разуме речима које нико не разуме, др Миливојевић се труди да што једноставнијим речима саопшти психолошке истине и разоткрије „формуле” доброг родитељства и партнерства. Велико интересовање наших читалаца мотивисало га је да колумне објављене у „Политици” објави у књизи „Психологике свакодневног живота” која је недавно изашла у издању „Психополис института” из Новог Сада.

- За разлику од оца психоанализе Сигмунда Фројда који је написао „Психологију свакодневног живота”, ја сам се руководио идејом да је психотерапија промена уверења која су организована у мале логике - тако је настао назив ове књиге - каже др Миливојевић. Oн објашњава да су теме за његове колумне инспирисане чињеницом да постајемо све више збуњени новим правилима у међуљудским односима.

- Мислим да се до пре 50 година знало ко је учитељ а ко ученик, ко је родитељ а ко дете, ко је мама а ко отац, а онда је дошло до преиспитивања тих улога - то је одговарало неким друштвеним групама, као што су хомосексуалци или мањине, али је наступила збуњеност и конфузија када су у питању партнерски односи и васпитање деце. 

Добри наш, звезда си, нема шта, дваестројка, понос, супститут за све добро што нам се није десило а надали смо му се, замена за несретне деведесете, за несретне двехиљадите, за несретне данашњице, освета свима за све предрасуде о Србима, предрасуде које има исток, запад, север, југ, онај си инаџија, каприциозни, дивни кершме, лаган као дашак, успораваш време кад замахнеш, заустављаш дах презреном Србљу, једина си им радост, огледални њихов одраз у којем ипак нисмо само презрени, иако махом јесмо виђени само као - презрени, презрени изнутра и споља, од својих и туђих, ти си ветар у леђа, трачак нашег неба које тражи нову реч за себе, и за нас испод њега, разлог си за свако срљање срца, утеха, уверење да је све могуће и онда кад поуздано знамо да није могуће ништа осим наде, наде која је наше највеће зло, па си поврх свега, опасно и мангупски скроман, а опет вођен и одапет оном лудачком вољом генија коју ти је Срђан распиривао од малих ногу, ко зна из којих својих фанатичких порива, диваљ си, племенити онај дивљак, намерно си свету отишао као тај, а испоставио си се као онај који  многоструко надраста своје родитеље и своје учитеље, а највише надраста противнике, побеђујући са стилом и без осионости, уз поштовање, и не знајући меру тог свог раста, најбољи безобразник и дрзник у квази-господском спорту, на шљаци или трави, пред Енглезима или Французима, где год, како год и какав год, заинаћен као мазга, магарећом вољом хоћеш да се осветиш у наше име, да спереш љагу са нас, љагу коју и нисмо скривили, да нас дигнеш из каљуге, а опет да покажеш како си достојанствен толико да не би да (им) се светиш, па им се ипак осветиш, као из нехата, као дашак, узгред - јер је тако најслађе, осветиш се свима, за све, за наше свакојаке осујећености, неспокојства, за бомбе, за Метохије и Kосова, па наше нескривљене пропасти заснујеш у вишем поретку смисла, нехотице, лакоћом истог оног клинца који је код бабе на Лабудовом брду, испред војних зграда, оних од фасадне цигле, знаш ти, неспретно играо фудбал на голове од два ранца, па бежао из тог дечијег фудбала, на Срђанов позив са терасе, летео на тренинг, да би стигао после тридесет година тамо где си баш данас стигао, тамо где никад више нећеш престати да будеш, први, заувек тај, брат који је снагом своје генијалне нарави и воље, у зеленој лоптици видео све само не зелену лоптицу, него неки, ко зна какав, само теби јасан, облик, неки идеални облик, сферу у коју си лупао снагом махнитог срца, тела и мисли, и - највише од свега - снагом једне културе која те је изнедрила, културе у којој сваки појединац до болести обожава да се диже из пепела, у којој свако од нас замишља неки свој пепео из ког ће се једног дана издићи, један си од нас који радо падамо, који падамо најбоље од свих, само да би устали и погледали у разочарана лица свих оних који нису веровали у нас, један од нас који смо имали незгодну и чудну потребу духа, да у нас не верује нико, и једини си од свих нас - брате наш у Христу - који си видео у тој јебеној зеленој лоптици драгоцену прилику да исто тако сферичној планети, кажеш понешто о свима нама, у име свих нас, који си, само теби је јасно шта хтео свету да поручиш ударајући у њу.

Хвала Ноле, нема шта. Покушаћемо да следимо пример, свако према својим моћима.

Знамо сви да није само зелена лоптица у причи.

РТС, Владимир Табашевић

Погледајте: Novak Djokovic Discusses Historic Title; Roland Garros Championship Win

ДР Неле Карајлић: Двадесет година откако сам први пут чуо име тог дјечака са Бањице

У Дому Вукове задужбине у Београду недавно је, у оквиру манифестације  „Дани Ћирила и Методија”, и у организацији Вукове задужбине и Удружења књижевника Србије, уприличен округли сто под називом „Српски језик и ћирилица”, уз учешће најеминентнијих српских лингвиста, али и угледних песника из Србије и Црне Горе и уз присуство студената Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Председник Скупштине Вукове задужбине проф. др Бошко Сувајџић у поздравној речи истакао је да неговање српског језика и ћирилице представља један од основних програмских задатака Вукове задужбине, заложио се за темељну реформу друштва у правцу постављања образовног система у средиште друштвеног живота и још једном истакао неопходност подизања статуса и угледа просветног радника. По његовим речима, језик није само лингвистички феномен, он увек претпоставља комплексну и узајамну корелацију цивилизацијских и културних вредности.

- Језик сеизмолошки наговештава мене друштвеног развоја, историјске буре и потресе. Отуда је за смиривање физичког и сваког другог насиља у друштву неопходна дисквалификација говора мржње из свих сфера јавног живота, посебно оних медијских садржаја у којима се промовишу агресија и насиље, како у таблоидном новинарству, тако и у „ријалити програмима” који пропагирају неприхватљиве садржаје и вредности - каже проф. др Сувајџић.

У разговору за наш лист, он је истакао да је према изнетим ставовима већине учесника округлог стола, положај српског језика и ћирилице у Србији данас изузетно тежак. Посебно је цитирао проф. др Срету Танасића, председника Одбора за стандардизацију српског језика и члана Савета за српски језик, који је указао на то да , иако је пре готово две године донесен закон о српском језику и ћирилици, до данас се ништа није променило у њиховом статусу. Држава га не спроводи, иако је приликом његовог доношења с државног врха поручивано да су српски језик и ћирилица међу најбитнијим чуварима националног идентитета.