Према хришћанском учењу, човеков прави рођендан није онда када се телесно родио, већ онда када се духовно родио, када је крштен. При Светој тајни крштења, новокрштеном Бог додељује анђела чувара, који ће да брине о њему, да га чува и спасава. Колико пута се само чују овакве речи: „Сами Бог ме спасао!” или „Сачувао ме мој анђео чувар!”

Чује се такво објашњење поводом разних животних ситуација у којима се човек нађе, па и онда када у датом тренутку треба да изусти праву реч. Човек је изговори, а онда буде „зачуђен” како да се баш тада „сети” те праве речи, која га избавља из невоља.

Хришћанин за то ће дати објашњење, подсећајући на библијски догађај када Исус упућује на пут Дванаесторицу апостола; Он предсказује шта их чека, па им даје оваква упутства: „Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. И пред старешине и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима. А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.”

Свети Пајсије Светогорац (1924–1994) казујући како је Божјим промислом увек добијао помоћ када му је била потребна, вели и ово: „Ми се морамо побринути и настојати да удовољимо Богу и ближњима; не смемо бити преокупирани сопственим потребама, јер ће се Бог за њих побринути. Постоји прећутни духовни договор између Бога и човека. Он ће бринути о нама, док ћемо се ми, са своје стране, трудити да живимо сагласно Његовој вољи.”

Свети отац Пајсије напомиње да Божји промисао „наткриљује сваки вид нашег живота”.

Промисао Божји је увек и видљиво присутан у животима праведника, док је у животима грешника само повремен, а некада га уопште и нема. Бог понекад напушта грешнике како би њихова душа стекла смирење у животним недаћама и привременом и привидном одсуству Божјем; то може учинити да се пробуди њихова вера и љубав према Богу.

По Божјој вољи и допуштењу

У „помоћ” која се изненада појављује сигурно је свако могао да се увери. Бива да баш онда када треба да урадите нешто што је добро, да, у том тренутку, неочекивано, „помоћ” стигне однекуда, често баш у оној мери колико је потребно. Дешава се и то да се, баш тада, сетите нечега што вам може бити од помоћи, нечега што можете за то дело користити. Примера ради - из личног искуства овог аутора - када нешто пишете или када желите до неког сазнања да дођете, сетите се неке давно прочитане књиге, а она као да се однекуд створи ту пред вама; чујете баш у том тренутку нешто што вам може помоћи или се деси нешто што ће вас навести на то чиме се бавите... Често нам се у одлучујућем тренутку каже шта треба да чинимо.

Српска реч случајно има исто порекло као и руска реч случиться, што значи: десити се, догодити се. Дешава се, догађа се - са светлошћу. С промислом Божјим. По Божјој вољи или по Божјем допуштењу. Само што многи то неће да виде.

Политика, Др Јован Јањић