Прилози

Укупна вредност готових производа и услуга произведених унутар државних граница у одређеном временском периоду, најчешће годину дана, израчунава се као бруто домаћи производ (БДП). Коришћење БДП-а земље је најпопуларнији начин за процену њене економске величине и утицаја на глобалну економију.

Метода расхода, која збраја издатке на нове инвестиције, нова потрошачка добра, државну потрошњу и вредност нето извоза за израчунавање БДП-а, је најчешће коришћена метода за прорачун овог параметра.

Уз дугорочни економски раст, већина света доживљава периодичне флуктуације БДП-а. Оно што је занимљиво приметити, међутим, јесте да упркос овим успонима и падовима, највеће економије мерене БДП-ом углавном не одступају од позиција које заузимају.

Светска економска ранг листа 2023. изгледа овако:

Сједињене Америчке Државе - Највећа светска економија

Номинални БДП у америчким доларима: 25,46 билиона долара

БДП прилагођен потропачкој моћи (ППП) у америчким доларима од 2022.: 25,46 билиона долара у америчким доларима, номинални БДП по глави становника за 2022. износи 76.398 долара. У смислу номиналног БДП-а, америчка економија је највећа на свету. Услужни сектор привреде - који укључује некретнине, осигурање, здравствену заштиту, професионалне и комерцијалне услуге и банкарство - највише доприноси том БДП-у.

Због своје релативно отворене економије, Сједињене Државе и због флексибилних улагања и директних страних улагања. Као произвођач главне светске резервне валуте, она је у стању да издржи значајан спољни национални дуг и држи позицију доминантне геополитичке моћи у свету.

Иако америчка економија предњачи у свету у многим пољима када је у питању технологија, она је све рањивија на претње растућег економског диспаритета, растућих издатака за здравствену заштиту и социјално осигурање и пропадајуће инфраструктуре.

Мислили да ће се обогатити, али...

Произвођачи марихуане у Канади се жале: не смеју да се рекламирају, не могу да извозе, траве се производи пуно више него што тржиште тражи, па многи грцају у губицима. О незавидној ситуацији у којој су се, пет година од легализације, нашли канадски произвођачи извештава BBC.

Индустрија канабиса бори се за опстанак, тржиште је велико и богато, Процењује се да је легална трговина канабисом учествовала у БДП-у Канаде 2022. са 31,91 милијардом америчких долара, али је опет већина произвођача на рубу опстанка.

Легализација је довела велике профите онима који су први ускочили у бизнис, а касније и велике губитке многима на презасићеном тржишту. Тренутно Канада има 3.600 лиценцираних малопродајних продавница канабиса и 970 лиценцираних произвођача. Само 20 посто их послује позитивно, упозорава Џорџ Смитерман, бивши политичар који води Канадско веће за канабис. Конкуренција је неумољива, инвеститори су изгубили више од 131 милијарде канадских долара улажући у послове са канабисом. А многи су мислили да ће се обогатити.

Тржиште се презаситило

Један од највећих произвођача канабиса је компанија Аурора Канабис, са седиштем у Алберти. У августу су најавили да ће диверзификовати понуду и почети да продају орхидеје. Друга компанија, продала је седиште у Онтарију вредно више милиона долара произвођачу слаткиша. Обе компаније су поделиле бројне отказе у настојању да смање трошкове јер нема довољно купаца за њихову дрогу.

Одмах после легализације у новембру 2018. полице су биле хронично празне јер производња није могла да прати потражњу. То је подстакло многе да производе више и више - док се тржиште није презаситило, због чега су пале цене и потражња. А како је Канада још увек једна од ретких земаља света које су легализовале марихуану за личну употребу, могућност извоза и зараде на светском тржишту за легалне играче врло су ограничене.

Млади људи се враћају у Србију: Ана Брнабић саопштила сјајне вести - све више IT стручњака долази назад из иностранства! Овако су домаћи медији пренели изјаву премијерке, која је 31. марта 2022, са председником Александром Вучићем била гост Пинка. „Ми смо направили тачку повратка“, рекла је премијерка.

Лепо, нема шта. Реално то је најбоље што би Србији, после свега, могло да се деси. Да се врате они који би у земљи у којој су рођени требало да створе бољу будућност. Штета само што премијерка није говорила истину. Ових дана Еуростат је званично објавио да је управо прошле године - током које су, по речима Ане Брнабић, млади људи почели да се враћају - у некој од земаља ЕУ први пут боравишну дозволу добило 69.416 држављана Србије. Толико их је легално, са уредним папирима, напустило „српски брод“, за који је председник Вучић прошлог четвртка, на једној другој телевизији са националном фреквенцијом, тачније на Првој, рекао да „сигурно плови“ и поручио грађанима „да не брину и да мирно спавају“. Биће белаја ако уместо „путника“ ове наше лађе усред невремена заспу капетан, кормилар и чланови посаде. Тим пре што Србија у последње време због оних „народних весеља“ које под шаторима, уз живу музику, организују поједини општински одбори СНС-а, све више подсећа на Титаник. И на њему се певало и свирало пре него што је потонуо.

Можда је и због тога из Србије само прошле године у ЕУ легално отишло скоро 70.000 људи, а ко зна још колико их се запутило у друге делове света, неки и „на црно“, без папира, па шта буде. Још горе је што се нико у врху власти није забринуо због тога. Чак им је можда и лакнуло. Знају они да ти људи сигурно нису отишли зато што мисле да се код нас гради више ауто-путева него у било којој другој земљи, што пола света грца у рецесији, а српски БДП и даље расте, што, како је недавно рекао Вучић, „само у Србији и можда још једној европској земљи плате и пензије расту брже од инфлације“, што…

А ако су већ били незадовољни, ко зна како би гласали 17. децембра. Тешко би међу њима пронашли сигурне, капиларне гласове. А није да не покушавају. Знам из личног искуства. И мене су ових дана звали на мобилни да питају да ли ћу на следећим изборима гласати за СНС. 

Канада се суочава са растућом потражњом за искусним механичарима тешке механизације, пољопривредних машина и аутомеханичарима. Ово је узроковано разним факторима, развојем инфраструктуре и индустрије као и пензионисањем стручног кадра. Резултат тога је да Канада пружа прилику за запослење радницима из других земаља и то са поцетном сатницом од чак 43 канадска долара.

Због инфраструктуре и разних грађевинских пројеката, велика је потражња за радницима са искуством који би одржавали и поправљали грађевинске машине, возила и пољопривредну механизацију. Механичари тешке механизације, возила и пољопривредних машина омогућавају ефикасан и несметан рад ових машина и целе индустрије. MPG Stars Immigration Ltd је канадска регрутерска и имиграциона компанија која тражи велики број искусних радника.

Такође, канадски индустријски сектор се брзо шири, а индустрије као што су производња, логистика и транспорт, доживљавају значајан раст. Поред тога, Канада се суочава и са демографским проблемом и пензионисањем искусних механичара тешке механизације, пољопривредних машина и аутомеханичара. Многи искусни радници одлазе у пензију и долази до недостатка квалификованих радника. Ово је прилика за све стручњаке ових сфера који желе да живе и раде у Канади, да се пријаве и омогуће себи бољи животни стандард, професионални напредак и бољу зараду.

Како би решили овај проблем, Влада Канаде и разне организације, као MPG Stars Immigration Ltd, спроводе иницијативе за пресељење и останак заинтересованих механичара тешке механизације, камиона, пољопривредних машина и аутомеханичара. Ове иницијативе укључују имиграционе програме који подржавају долазак искусних радника из иностранства, приправника и стручну обуку становницима Канаде. Циљ овога је стварање обучене радне снаге, која може одговорити потребама ширења индустријског и транспортног сектора.

Север КиМ је напустило 25.000 Срба'

Грађански активиста с Косова Дејан Недељковић изјавио је данас да је у последњих 11 година север Косова напустило 25.000 Срба. Недељковић је агенцији Бета казао да нико никада није радио више на протеривању Срба од Српске напредне странке (СНС) и Српске листе.

"Српска листа је приморала велики број Срба, који се нису слагали с њиховом политиком, да 'добровољно' напусте Косово и Метохију. Само из општине Зубин Поток одселило се 4.000 Срба, а из Лепосавића око 10.000. Ниједан Србин не може да се запосли ако јавно не подржава Српску листу. Многима је прећено и угрожавана им је имовина. Насупрот томе, функционери Српске листе примају три до пет плата из буџета Србије и заузимају све руководеће позиције", казао је Недељковић.

Многи функционери Српске листе, навео је, после 2013. године су "напрасно" постали доктори наука "иако су једва завршили основну или средњу школу".

На питање Бете да ли је, после догађаја у Бањској, Српска листа изгубила кредибилитет да представља српски народ, Недељковић је рекао да је та странка изгубила поверење код народа још од прошле године када су уклоњене барикаде.

"Српска листа је утихнула после догађаја у Бањској, а поверење су изгубили када су спровели наређење председника Александра Вучића да се уклоне барикаде, јер смо се до тада надали да ће бити остварени српски национални интереси и да север Космета неће бити под патронатом Приштине", навео је он.

Пропаст Срба на Косову и Метохији, додао је, кренула је 2013. године када је Српска листа почела да спроводи политику СНС-а.

Исто­риј­ски до­га­ђај, ве­ли­ка на­да и из­не­ве­ре­на оче­ки­ва­ња, та­ко да­нас, 23. го­ди­не ка­сни­је, ве­ћи­на гра­ђа­на гле­да на 5. ок­то­бар 2000. го­ди­не, дан ка­да су се де­се­ти­не хи­ља­да љу­ди из це­ле Ср­би­је, на по­зив Де­мо­крат­ске опо­зи­ци­је Ср­би­је, сли­ле у Бе­о­град, да од­бра­не по­бе­ду Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­це на из­бо­ри­ма за пред­сед­ни­ка СР Ју­го­сла­ви­је. Ко­шту­ни­ца је по­стао пред­сед­ник, а до­та­да­шњи пред­сед­ник СРЈ Сло­бо­дан Ми­ло­ше­вић је при­знао по­раз и оти­шао с вла­сти. То су не­спор­не чи­ње­ни­це, све оста­ло је и да­нас пред­мет по­ли­тич­ких спо­ро­ва.

По­зив на про­те­сте усле­дио је по­сле са­оп­ште­ња Са­ве­зне из­бор­не ко­ми­си­је да је кан­ди­дат ДОС-а Во­ји­слав Ко­шту­ни­ца осво­јио 49 од­сто гла­со­ва, што је не­до­вољ­но за по­бе­ду у пр­вом кру­гу, те да ће се ићи у дру­ги круг. Пред­став­ни­ци ДОС-а су твр­ди­ли да је Ко­шту­ни­ца по­бе­дио са, ка­ко су на­во­ди­ли, 52,54 од­сто гла­со­ва. Од­би­ли су дру­ги круг из­бо­ра и по­зва­ли гра­ђа­не да од­бра­не по­бе­ду, а они су од­го­во­ри­ли ма­сов­ним до­ла­ском у Бе­о­град из свих кра­је­ва Ср­би­је. Про­те­сту ис­пред та­да­шње Са­ве­зне скуп­шти­не прет­хо­дио је ге­не­рал­ни штрајк на ко­ји су, та­ко­ђе, по­зва­ли пред­став­ни­ци ДОС-а. Ко­ли­ко је тач­но љу­ди та­да де­мон­стри­ра­ло, не­ма пре­ци­зних по­да­та­ка, али је то сва­ка­ко био нај­ма­сов­ни­ји про­тест про­тив вла­сти Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа.

По­ли­ци­ја ни­је ус­пе­ла да спре­чи ни до­ла­зак љу­ди у Бе­о­град, ни­ти да „рас­те­ра” оку­пље­не, ни­ти се баш не­што на­ро­чи­то тру­ди­ла, на­про­тив, ве­о­ма бр­зо су је­ди­ни­це на ко­је је Ми­ло­ше­вић ра­чу­нао, пре све­га ЈСО под ко­ман­дом Ми­ло­ра­да Уле­ме­ка Ле­ги­је, от­ка­за­ле по­слу­шност и по­др­жа­ле гра­ђа­не. Пам­ти се упад де­мон­стра­на­та у Скуп­шти­ну СРЈ и ње­но па­ље­ње, за­у­зе­та је по­ли­циј­ска ста­ни­ца у Ули­ци мај­ке Је­вро­си­ме, ода­кле је узе­то на­о­ру­жа­ње, упад у згра­ду РТС-а, где је део про­сто­ра де­мо­ли­ран и иза­зван по­жар…Пам­те се упа­ди и у још не­ке ме­диј­ске ку­ће, др­жав­не ин­сти­ту­ци­је и кри­зни шта­бо­ви ко­ји су их пре­у­зи­ма­ли. Пам­ти се и да су то­ком де­мон­стра­ци­ја на­стра­да­ли ак­ти­вист­ки­ња Ко­шту­ни­чи­ног ДСС-а Ја­сми­на Јо­ва­но­вић, ко­ја је по­ги­ну­ла по­сле па­да под ба­гер, и Мом­чи­ло Ста­кић, ко­ји умро од ср­ча­ног уда­ра.

И колико још има таквих „угледних грађана“

Пољски министар образовања и науке Пшемислав Чарнек најавио је да се предузимају мере за могуће изручење 98-годишњег нацисте Јарослава Хунке, који је 23. септембра присуствовао састанку парламента у Канади. О томе је писао у уторак, 26. септембра, на друштвеној мрежи Х.

„С обзиром на скандалозне догађаје у канадском парламенту у вези са одавањем почасти члану злочиначке нацистичке формације СС Галиција у присуству Владимира Зеленског, предузео сам кораке ка могућем изручењу ове особе Пољској“, објаснио је министар просвете.

Истог дана, амбасадор Пољске у Канади Витолд Дзиелски је захтевао да се бивши СС војник кривично гони. Према његовом мишљењу, такви људи не би требало да учествују у јавном животу.

Остаје велико и отворено питање - како је Хунка успео 70 година да скрива своју биографију. Чак и да постане “угледан грађанин”.

Раније, 23. септембра, Асошиејтед прес је објавио фотографију на којој је председник Украјине, током говора у канадском парламенту, поздравио украјинског националисту који је служио у 1. украјинској дивизији, познатој и као СС дивизија Галиција, током светског рата.

Председавајући Доњег дома Канаде Ентони Рота се 25. септембра обратио јавности са извињењем због позива у парламент и аплаузом у част војника СС дивизије. Он је навео да се каје због своје одлуке и да прихвата пуну одговорност за своје поступке.

На једној од објављених фотографија види се канадски премијер Џастин Трудо, супруга украјинског лидера Олена, и сам Зеленски са подигнутом песницом у ваздух, како аплаудирају. Натпис на слици гласи: „Украјински председник Володимир Зеленски и канадски премијер Џастин Трудо поздрављају Јарослава Хунку, који је служио у 1. украјинској дивизији током Другог светског рата, а касније емигрирао у Канаду.

Дегустацијом јефтиног паризера Вучић, Мали и Момировић не могу да сакрију реалност да цене хране у Србији расту дупло брже него у ратом захваћеној Украјини. И да раст просечне пензије у последње три године за 36,2 и просечне медијалне зараде за 43,6 одсто није био довољан да покрије поскупљење хране од чак 57,8 одсто

Надам се да председник Александар Вучић у среду, док је за доручак са Синишом Малим и Томиславом Момировићем, мени у инат, куповао јефтини паризер, није гледао цене других производа. Могла би му припасти мука и пре него што, можда и први пут откако је функционер, проба нешто што у себи не садржи више од три одсто пилећег меса. Јер дан пре најављеног доручка објављено је да су цене у последњих 12 месеци у Србији повећане 11,5 а хране чак 23,4 одсто. Рекордно су поскупели млеко, сир и јаја (35,8) и поврће (32,6 одсто), а следе хлеб и житарице (19,5), месо 16,8 одсто…

И то, што би рекли маркетиншки стручњаци, није све. Ни годину дана раније цене нису мировале. Напротив. Између августа 2021. и 2022. повећане су 13,2 одсто. И опет је храна поскупела највише, 20,9 одсто, а претходних 12 месеци, иако је из садашње перспективе инфлација у то време била занемарљива, за додатних 5,8 процената… 

Елем, када се све то сабере, долази се до податка да је у три последње године храна у Србији поскупела укупно 57,8 одсто. Сa друге стране, просечна пензија у августу 2020. била је 27.758, а сада је 37.798 динара. Другим речима, пензије су номинално повећане 36,2 одсто и за 21,6 процентних поена су расле спорије од цена хране. Биће да је због тога Вучић и пожурио да у договору са неким трговцима смањи цене 20 производа, да би забашурио све већи пад куповне моћи грађана. Шта тек рећи ако се номинални раст пензија упореди са растом цена поврћа, које је у три протекле године поскупело чак 82 одсто. Да су вегетаријанци, сада пензионери за своја примања не би могли да купе више од половине онога што су куповали пре три године. Нису много боље прошли ни љубитељи меса, јер је оно у међувремену поскупело 54 одсто, док су цене млека, сира и јаја порасле 74 одсто… 

Срећом добро "кувају"

Сребро одбојкашица на Европском првенству и светско злато Иване Вулете изгледа нису довољан успех да им испред Старог двора захвалимо.

Спектакуларан, и потпуно заслужен, дочек приређен је традиционално на балкону Старог двора. С њега су нам се на подршци захвалили кошаркаши, баскеташи и Новак Ђоковић. Било је и суза и песме, баш како и приличи највећима. Али ми нисмо показали величину, јер је балкон ипак био мали за СВЕ оне којима је синоћ требало да аплаудирамо.

Да ли због кратког сећања, од којег често болујемо, тек одбојкашице које су почетком овог месеца освојиле сребро на Европском првенству и Ивана Вулета која је пре свега три недеље освојила дуго чекано светско злато - нису ни поменуте.

Сребрне одбојкашице нису у земљи, јер им тај успех није обезбедио пласман за Олимпијске игре. Оне се у Кини боре за олимпијску визу.

Па и због тога, чини се, дужни смо им једно велико ХВАЛА. Баш као и Ивани Вулети која је победила на финалу Дијамантске лиге.

Заслужиле су бар прилику да нам се са балкона обрате видео-поруком. Осоколила би и њих у Кини и Америци подршка нас који тако здушно навијамо и радујемо се сваком њиховом успеху.

Неки "малициознији" међу нама рекли би да смо синоћ показали да се само мушки успеси броје. Ја ипак оптимистички верујем да нисмо постали толико мизогина нација. Али волела бих да чујем који је изговор за синоћни пропуст?!

А тешко је смислити изговор за такво непоштовање успеха репрезентације која је освојила све што се освојити може, осим олимпијског злата. Ваљда ће после Париза "заслужити" да им на томе захвалимо.

А ако Ивани Вулети не захвалимо ни после Олимпијских игара у Паризу, које ће бити чак пете на којима брани боје наше земље, онда нам ни изговори више нису потребни.

До тада, можда за девојке није било места на балкону, али сва је срећа па знају добро да "кувају". Сигурна сам да неће “прескочити“ балкон после Олимпијаде.

РТС, Тамара Драговић

Већина економиста са Волстрита и даље очекује рецесију у Америци током следеће године, наводећи да је вероватноћа да се тако нешто догоди око 60 одсто. Овакав став заснива се на веровању да би потрошња могла да падне јер се уштеђевина коју су Американци акумулирали током пандемије ковида смањује. С обзиром на то да лична потрошња чини отприлике 70 одсто америчке економије, њено смањење би представљало озбиљан проблем.

Друго, цене нафте поново расту и попеле су се на више од 90 долара по барелу достигнувши ове недеље десетомесечне максимуме. Неки аналитичари са Волстрита не искључују да би бенчмарк Брент могао да достигне 100 долара „на кратко” усред смањења производње и геополитичких тензија. Према америчким медијима, изгледа да се цене бензина приближавају износу од, у просеку, четири долара по галону што додатно може да утиче на смањење потрошње грађана.

Штавише, више цене енергената могу да убрзају инфлацију, што ће навести Федералне резерве да каматне стопе држе неко време на високом ниводу. Није тајна да високи трошкови задуживања коче привредни раст, подсећа „Спутњик интернешенел”.

У јулу, Фед је повећао стопу за 0,25 одсто, односно одређена је референтна каматна стопа за зајмове у распону од 5,25 до 5,50 одсто. После овог повећања, просечна стопа кредитних картица сада је виша од 20 одсто - што је највиши ниво до сада. Иако се очекује да ће америчка централна банка ове седмице одустати од повећања каматних стопа, даља повећања у будућности се не искључују.

Трећи разлог скептицизма аналитичара је чињеница да су банке ограничиле кредитирање предузећа усред повећања каматних стопа Федералних резерви. Према писању америчке штампе, читав низ националних банака пооштрио је стандарде за комерцијалне и индустријске кредите, а пословно кредитирање је од суштинског значаја за економски раст.