„Уз повећање од 12,5 одсто у јануару, 5,5 одсто од октобра и још 10 одсто у јануару 2024. плате око 208.000 запослених у образовању и здравству биће повећане за 30 одсто, далеко изнад инфлације“, рекао је Мали. Није рекао да је у јуну нето зарада просветара била 11,2 одсто мања од републичког просека, а да је пре две године за просеком Србије каскала само 1,7 одсто. Што речито говори како власт третира образовање. У супротном не би дозволила да од јуна 2021. до јула ове године потрошачке цене порасту 27,5 одсто, а плате просветара за 20,2 одсто, тако да су сада реално бар седам одсто мање него пре две године. И може власт да тврди да су оне повећане за више од 100 евра, са 63.974 на 76.897 динара. Само што сада са тих 100 евра више могу да купе много мање него пре. У једном трговинском ланцу могли су за своју плату пре две године да купе 481 килограм парадајза, 143,5 килограма свињског бута или 1.043 килограма кромпира, а сада једва 319 килограма парадајза, 97,5 килограма меса или 700 килограма кромпира. Куповна моћ им је, дакле, пала око 50 одсто. 

Можда би Влада предложила другачији ребаланс државног буџета да се распитала како просветари балансирају своје кућне буџете. Па не би трећу годину заредом смањивала удео издвајања за образовање, најпре са 3,8 на 3,6 одсто, а сада на само 3,1 проценат БДП-а. И то, ваљда, нешто говори о приоритетима власти. Као и то што је 2021. образовање могло да рачуна на 13,7 одсто укупних расхода буџета, лане на 13,2 одсто, а ове ће, после ребаланса, добити мање од 12 процената. Биће да су овој Влади неке друге ствари много важније од образовања.

На страну што ће, оног тренутка када повећа пензије и плате дела запослених у јавном сектору, Влада повећати и намете свим грађанима. Иако се министар Мали јавно хвали да су од почетка године приходи већи од планираних, они очито нису довољни да се покрију сви расходи, па ће део недостајућег новца да се прикупи и ванредним повећањем акциза за осам одсто на све нафтне деривате, дуванске производе, алкохол, кафу, већ од октобра. Надам се само да нико у Влади не верује да ће то допринети смиривању инфлације. А и ако верује, да нас бар не убеђује да ће тако заиста и бити. Било би превише. 

Као што је било превише и очекивање Владимира Ђукановића да ће се променом власника НИН-а аутоматски променити и уређивачка политика. Некако сам сигуран да ћемо овим бројем бар њега у то разуверити. И да нећемо разочарати људе који су протеклих неколико дана пружали подршку и решили да се претплате на НИН.

НиН, Милан Ћулибрк