Прилози

Пред Корићку јаму, између Гацка и Билеће, почетком јуна, 1941. године, усташе су довеле 134 угледна српска домаћина из села Корита, везане су их тукли маљевима и бацали у јаму дубоку 35 метара. То је први злочин такве врсте у Херцеговини. Из Корићке јаме успело је да се спасе осморо Корићана, да сведоче о злу и изневереном пријатељству дотадашњих комшија.

У сећању тада петогодишње Милојке Курдулије, данас игуманије Христине, у манастиру Светог Јована Кроштанског, подигнутог недалеко од стратишта, још је последњи поглед на оца, кога усташе одводе. Све памти, а прошле су 82 године.

"Мајко, да изађем још мало на брег, да видим тату, како га гоне. Каже она, хајде, нећеш га видети никада више. Ја сам га онако жалосно погледала, али ми је вазда остао тај поглед, и сад кад видим туда, чини ми се као да га и сад гоне туда. А много сам оца волела", испричала је мати Христина, игуманија манастира Св. Јована Кроштанског.

Преживела је рат, судбина је одвела даље од родног села, а када се замонашила у Манасији, слика из Корита је постала још јаснија и жеља чвршћа - да се крај родне куће и стратишта подигне манастир. Ниједна, а било је безброј препрека, није је у томе спречила.

Данас је ту, да памти и приповеда, да посети и црквицу поред јаме и спомен-костурницу у центру села, где се окупљају потомци убијених Корићана. А село, ко зна какво и колико би данас било, да толике људе није изгубило.

Школски округ у америчкој држави Јута уклонио је Библију из основних и средњих школа због тога што садржи, како се наводи, „вулгарност и насиље”. Потез је уследио после жалбе родитеља да Библија краља Џејмса, 400 година стара верзија превода на енглески, има садржај неприкладан за децу.

Одлуку је донео ове седмице школски округ Дејвис, северно од Солт Лејк Ситија, главног града Јуте, након жалбе поднете у децембру 2022. године, пренео је Би-Би-Си.

Званичници су навели да су већ уклонили седам или осам примерака Библије које су имали на својим полицама, напомињући да текст никада није био део наставног плана и програма за ученике.

Комисија није детаљније образложила свој потезб и није навела који одломци у Библији садрже „вулгарност и насиље”.

Према листу „Солт Лејк трибјун”, родитељ који се жалио рекао је да Библија краља Џејмса „нема озбиљне вредности за малолетнике” јер је, како је навео, „порнографска по нашој новој дефиницији”, позивајући се на закон о забрани књига из 2022. године.

У пресуди округа је утврђено да садржај Библије не крши закон из 2022. године, али да укључује „вулгарност или насиље које није прикладно за млађе ученике”. Књига ће остати у локалним средњим школама.

Конгресмен државе Јута, Кен Ејвори, који је написао закон из 2022. године, раније је одбацио захтев за уклањање Библије као „шалу”, али је ове недеље променио мишљење и ту књигу назвао „изазовним штивом” за млађу децу.

„Традиционално, у Америци се Библија најбоље учи и најбоље разуме у кући и око огњишта, као породица”, написао је он на Фејсбуку.

Како подсећа ББЦ, школски округ у Тексасу прошле године је повукао Библију из библиотека, а прошлог месеца ученици у Канзасу затражили су да се Библија уклони из њихове школске библиотеке.

Трагично и недужно страдалим Варваринцима у НАТО бомбардовању 30. маја 1999. поред спомен-обележја крај Велике Мораве, одржан је помен и положени су венци. Тог дана страдало је десет недужних цивила, а тридесетак је рањено.

Авиони НАТО-а бомбардовали су мост у Варварину 30. маја 1999. године у два наврата. Била је недеља пијачни дан и православни празник Свете Тројице. Према насумичним проценама на пијаци, близу моста, било је око хиљаду људи. Дотадашњи мирис липа, по коме је ова питома српска варошица позната, и пријатни пролећи празнични дан заменио је мирис недужно проливене крви, грађана, цивила, деце.

Године пролазе али бол и сећања не бледе. Посебно се врате на овај дан. Сета на лицима окупљених Варваринаца је видна. Породице, пријатељи и родбина недужно страдалих своју бол носе како најбоље умеју и знају.

Али нико не заборавља. Чини се ни Велика Морава. Хук је ове јаке и ћудљиве реке ових дана је јачи.

Међу убијеним цивилима била је и петнаестогодишња Сања Миленковић, ученица математичке гимназије у Београду, која је била и најуспешнији ученик у досадашњој историји Варварина.

Док је служио литургију у Цркви Успенија Пресвете Богородице, и потрчао да помогне парохијанима страдао је и свештеник Миливоје Ћирић.

- То је дан који је променио мени живот, мојој породици па и целом Варварину. Десило се нешто незамисливо. Да неко може да види да су ту људи и да их убија - дрхтајућим гласом започиње разговор за „Политику” Верица Ћирић, ћерка покојног свештеника Миливоја. - Као да је било јуче, сећања су толико јака јер је тако био један посебно несрећан дан за све нас - каже Верица, тихим, дрхтајућим али достојанственим речима.

И то је све што треба да знате о овим протестима

У суботу је одржан 4. по реду протест под називом Србија против насиља, који је окупио огроман број грађана Београда, али и других градова наше земље. За разлику од претходних окупљања, овај је обележила киша, што није поколебало људе да изађу на улице, и поруче да желе корените промене у друштву и на медијској сцени.

Било је оних грађана који су прошетали сами, у друштву чланова породице или пријатеља, чак и љубимаца. Ипак, нама су пажњу украли најмлађи учесници шетње, који су будућност наше земље, и за чију лепшу свакодневицу се боримо.

Једна породица посебно се издвојила у маси, због оригиналних мајица са недвосмисленом поруком. Они нису желели да ћуте на коментаре да су лешинари, што је био један од коментара председника Србије.

Како слика говори више од хиљаду речи, предлажемо вам да погледате како је то изгледало.

Очекивано, на Твитеру истомишљеници остављају позитивне коментаре, који се само нижу: „Мени је ово слика (не фотографија) деценије! , „Дивна слика”, „Моји одабрани лешинари <3 <3 <3”…

И ми, наравно, поздрављамо ова модна издања и шаљемо поздрав трочланој породици!

CityMagazine

У Сан Франциску је преминуо Мирослав Мајкл Ђорђевић, велики српски добротвор. Рођен је 1936. године у Београду, на Дорћолу, где је завршио Прву мушку гимназију. Емигрирао је у САД 1956. године. Радећи као физички радник зарађивао је новац за школовање: године 1960. завршио је студије банкарства и финансија на Универзитету Беркли у Калифорнији.

Током осамдесетих, уз партнерство неколико најзначајнијих финансијских компанија у Америци основао је две финансијске фирме.

Био је оснивач и директор Конгреса српског уједињења (1991), међународне непрофитне организације са стотинама хиљада чланова који су у бурним временима распада Југославије, деведесетих година 20. века, пружали моралну и материјалну, непроцењиву важну помоћ Србима у бившој Југославији.

Са породицама Ћеловић и Вуковић из САД основао је „Фондацију Студеница” 1993. године, са циљем да се додељивањем стипендија најбољим српским студентима у свим областима, промовише знање и помогне образовање. Фондација, чији је председник Мирослав Ђорђевић био до последњег дана живота, доделила је више хиљада стипендија у Србији, са жељом да млади интелектуалци стекну знања и ојачају способности да обнове Србију и регион и тако допринесу просперитету српске државе и српског народа. Фондација је помагала и многе друге пројекте из области културе и спорта.

После завршетка рата у бившој Југославији, Ђорђевић је основао и био председник и главни извршни директор Bank of Southeast Europe International Inc, и после рата обновио Развојну банку у Бањалуци, у БиХ. Са мало или нимало међународне помоћи Србима после рата, банка је, дајући кредите за мала предузећа приватним српским предузећима и пољопривредницима, била веома важна за Србе у Републици Српској да обнове своју ратом разорену територију.

Tраже хитну суспензију директорке

Родитељи ученика из VII/2 одељења ОШ "Владислав Рибникар", које је претрпело највеће последице трагичне пуцњаве 3. маја, упутили су допис Министарству просвете у којем захтевају хитну суспензију директорке ове школе, школског психолога и педагога.

Они су у допису у који је Танјуг имао увид навели да захтевају "хитну и без даљег одлагања суспензију директорке ОШ 'Владислав Рибникар' Снежане Кнежевић до завршетка истраге и утврђивање њене личне одговорности за настали трагични догађај и касније поступање према ученицима и родитељима VII/2 одељења".

Захтевају и хитну суспензију школског психолога Лидије Максић и школског педагога Јелене Вујичић, и то дозавршетка истраге и утврђивање њихово личне одговорности за настали трагични догађај.

Поновили су и раније изнете захтеве: да се у потпуности и до краја изврши реконструкција трагичног догађаја и статус истраге поводом тога и о томе обавесте заинтересоване стране у складу са законом; шта ће бити са дечаком и у ком су статусу његови родитељи, јер постоји велики страх да ће он бити на слободи; шта ће се и како, осим обезбеђења средстава, конкретно предузети поводом предложеног реновирања просторија школе.

Понављају и захтев да се утврди "шта је конкретно предузето или ће бити предузето поводом нашег захтева за утврђивање одговорности људи који су изнели у јавност списак са именима деце из одељења, а који је обишао цео свет, као и фотографије родитеља и деце, па да се, због таквог поступка, одговорни санкционишу у складу са законом".

Они су затражили и "одређивање једног или мање групе лица од стране надлежних органа за непосредну комуникацију и координацију активности са родитељима VII/2 одељења због својих специфичности".

Такође захтевају израду и усвајање посебног наставног плана и програма завршетка седмог и похађања осмог разреда за VII/2 одељење, укључујући и полагање мале матуре.

Ка­на­да је пре не­ко­ли­ко да­на про­те­ра­ла ки­не­ског ди­пло­ма­ту Џао Ве­ја због оп­ту­жби да је вр­шио при­ти­сак на ка­над­ског кон­зер­ва­тив­ног по­сла­ни­ка Мај­кла Чон­га, јер је овај кри­ти­ко­вао Ки­ну због трет­ма­на ма­њи­не Уј­гу­ра. Као од­го­вор на то, Пе­кинг је про­гла­сио „пер­со­ном нон гра­та” ка­над­ског ди­пло­ма­ту из кон­зу­ла­та у Шан­га­ју. Ка­над­ски пре­ми­јер Џа­стин Тру­до крат­ко је по­ру­чио да ње­го­ва зе­мља не­ће би­ти за­стра­ше­на од­ма­здом Ки­не и да ће на­ста­ви­ти да чи­ни „све што је по­треб­но да Ка­на­ђа­ни бу­ду за­шти­ће­ни од спољ­ног ме­ша­ња у уну­тра­шње ства­ри”.

Ово би мо­гло да иза­зо­ве до­дат­ну на­пе­тост из­ме­ђу две зе­мље, ко­је су већ у су­ко­бу после хап­ше­ња ди­рек­тор­ке „Ху­а­ве­ја” Менг Ван­џоу у Ка­на­ди 2018. го­ди­не. За­тим је про­те­ран ки­не­ски маг­нат из Се­вер­не Аме­ри­ке, а ка­сни­је су у Пе­кин­гу због оп­ту­жби за шпи­ју­на­жу ухап­ше­на дво­ји­ца Ка­на­ђа­на. Сва тро­ји­ца су, ина­че, осло­бо­ђе­на 2021. го­ди­не.

За­о­штра­ва­ње од­но­са из­ме­ђу Ка­на­де и Ки­не мо­гло би да има озбиљ­не по­сле­ди­це не са­мо за ове две зе­мље, већ и за гло­бал­не ме­ђу­на­род­не од­но­се, оце­њу­ју ов­да­шњи ме­ди­ји. Као ве­ли­ке свет­ске си­ле, две др­жа­ве игра­ју ва­жну уло­гу у свет­ској по­ли­ти­ци и еко­но­ми­ји, па би њи­хо­ва ди­пло­мат­ска кри­за мо­гла има­ти ути­цај на мно­ге дру­ге зе­мље и ре­ги­о­не.

У игри ди­пло­мат­ских од­но­са, ка­ко на­во­ди ка­над­ска штам­па, „ма­те­ма­ти­ка је че­сто при­лич­но јед­но­став­на - про­те­рај­те јед­ног на­шег ди­пло­ма­ту, ми ће­мо јед­ног ва­шег”.

Ди­пло­мат­ски од­но­си две зе­мље су на си­ла­зној пу­та­њи пу­них пет го­ди­на, а кул­ми­на­ци­ја за­о­штра­ва­ња иде упо­ре­до са за­хла­ђе­њем и кон­фрон­та­ци­јом из­ме­ђу Ва­шинг­то­на и Пе­кин­га. Пре­ма нај­но­ви­јим до­ступ­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, Ки­на тре­нут­но има око 200 ди­пло­ма­та у Ка­на­ди. Ме­ђу­тим, број ки­не­ских ди­пло­ма­та мо­же да ва­ри­ра у за­ви­сно­сти од по­тре­ба и до­го­во­ра из­ме­ђу две зе­мље. Са дру­ге стра­не, Ка­на­да има око 130 ди­пло­ма­та у Ки­ни, рас­по­ре­ђе­них у ам­ба­са­ди у Пе­кин­гу и кон­зу­ла­ти­ма у Шан­га­ју, Гу­анг­џоу, Чен­гу и Хонг­кон­гу.

Министарство унутрашњих послова упутило је јуче јавно извињење грађанима због непримереног дописа школама којим се од просветних радника тражило да за полицију припреме спискове проблематичних и асоцијалних ученика за које процењују да су у ризику од насиља. После трагедије у ОШ „Владислав Рибникар” такве захтеве школама послале су полицијске управе Ужица и Кикинде, прецизирао је јуче др Жељко Бркић, државни секретар МУП-а, истичући да су ти дописи „мотивисани добрим намерама, али несмотрено дефинисани”. Он је објаснио да такав налог није стигао из МУП-а, али да је његова позадина жеља полицијских службеника да ураде све што је у њиховој моћи да се безбедност ученика и наставника подигне на што виши ниво.

- Ове две полицијске управе направиле су несмотрен потез тиме што су тражиле да се доставе подаци за које МУП нема овлашћења да их прибавља. Желим да се извиним свима који су се осетили узнемирено због оваквог дописа и да им поручим да немају обавезу да на њега одговарају, нити ће овакви дописи више стизати било којој школској управи. Полицијске управе у Ужицу и Кикинди самостално су, на своју иницијативу, послале овај допис. Никакав налог, ни усмени ни писани, није дошао организационим јединицама дирекције полиције да поступе на овај начин - нагласио је Бркић.

Захтев полиције да школе праве спискове проблематичних ђака наишао је на бурно негодовање просветних радника. „Није то био само захтев, полицијски службеници су и поступали у неким школама по том захтеву, али наставници су одбили да праве спискове деце, као што смо им и саветовали, јер и по закону то не смеју да раде”, тврди за „Политику” Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије (НСПРС), који је и алармирао јавност. Из овог синдиката медијима је стигао спорни допис под називом „Спровођење мера заштите у школама на територији ППУ Ужице”. Ту се непримерено тражило да школе за полицијске службенике „припреме списак ученика за које процењују да су у ризику од нациља, било да су оштећени, односно жртве или извршиоци насиља или испољавају асоцијално понашање”.

Гори интернет ових дана од реакција на Додиков испад на РТС-у, у коме је озбиљно извређао Новака Ђоковића и његову породицу. Требало ми је неколико дана да све ово сложим у глави и могу вам рећи, што дуже о томе размишљам, изгледа ми да "случај Додик" представља симбол дубоког пропадања српског народа у целини. Три су основна разлога за то.

Први катастрофалан аспект на овај инцидент је тај да су званични Београд и званична Бања Лука у озбиљно поремећеним односима, читај у озбиљном сукобу. У овом сукобу се очигледно не бирају средства, па је неко много моћан наместио веома прљаву игру председнику Републике Српске. Ко је тај, толико моћан, могу да предпоставим, али ћу се држати своје основне професије, па како за то немам доказа, то у овом тексту нећу ни изнети. У сваком случају је јако лоше то што се званична власт матичне државе служи "ударцима испод појаца", па на овакав начин компромитује првог човека прекодринских сународника.

Не пада ми напамет да браним Додика. Никад према њему нисам гајио симпатије, а за овај његов наступ се не може наћи оправдање, све и кад би то неко хтео да чини. И ту долазимо до друге трагичне тачке која показује морално и политичко посрнуће српског народа. 

На челу Републике Српске је очигледно неуравнотежен, бахат и примитиван човек, који је у својој моћи уз све ове негативне особине, постао толико неопрезан, што је вероватно последица његовог погрешног убеђења да је недодирљив. Оно што је изговорио не у директном преносу, али ипак на Јавном сервису, не би смео да изговори ни у кругу породице и најближих пријатеља.

И на крају долазимо до треће димензије овог тужног догађаја. У свом сукобу, власт Србије и Републике Српске злоупотребила је једног од најбољих (можда најбољег) међу нама. У њиховим подметањима, мрачним стратегијама и свему негативном, колатерална штета је најбољи спортиста Србије свих времена, најбољи светски тенисер свих времена, а можда и најбољи светски спортиста икада, Новак Ђоковић и његова породица. А то је најтрагичнија тачка овог инцидента. Најгори вређају најбољег. У последње време, сведоци смо бројних напада на Новака Ђоковића и његову породицу.