Прилози

Награде су више од пуког броја

Готово да нема међународног такмичења са којег се нису вратили са медаљама. Прича говори о најуспешнијим средњошколцима.

Само у 2023. години ученици Математичке гимназије освојили су више од 300 медаља на међународним такмичењима. Најбољима међу њима, стигле су и награде школа, Академије наука, задужбина.

Филип Бојковић, ученик Математичке гимназије у Београду каже да је био на више такмичења, али му је најбитнија Светска информатичка олимпијада у Мађарској.

"Престао сам да бројим, не могу више на прсте, а што се планова тиче, у јануару идем у Казахстан, на Жаутиковску олимпијаду", рекао је Филип. И за Гвоздена и Василија такмичарска година била је пуна медаља.

Гвозден Лапчевић, ученик Математичке гимназије у Београду рекао је да је било пуно такмичења.

"Освојио сам сребрну медаљу на олимпијади у знању у Турској, сребрну медаљу на Жаутиковској олимпијади у Казахстану, сребрну на Балканској математичкој олимпијади у Турској, сребрну медаљу на такмичењу у Пекингуи сребрну медаљу на румунском мастеру из математике", навео је Гвозден.

Василије Хаџи Пурић, ученик Математичке гимназије у Београду набројао је своје награде.

"Освојио сам више од  70 награда из више од девет  предмета. Прву награду на државном такмичењу из математике, прву награду на државном такмичењу из физике по предметима, златну медаљу из математике, сребрну медаљу из физике и информатике", каже Василије.

Андреј је најбољи физичар. "Примарни циљ ми је да упишем Математички факултет у Београду, смер за астрофизику, а такође после тога планирам да радим у неком институту који ће се бавити тематикама које ја волим, као што су астрофизика и нуклеарна физика", рекао је Андреј Поповић, ученик гимназије "Душан Васиљев" и Кикинди.

Пре него што себи поставите „новогодишње циљеве"

Времена се мењају а жеље су нам исте. У току је период пребројавања, обећавања, анализа и осврта… Људи често праве листу новогодишњих одлука, и постављају циљеве у чију реализацију крећу првог јануара. Очекују се магични резултати, док психолози тврде да је постновогодишња депресија достигла границе епидемије говорећи о стању потиштености после славља и шаренила.

Ана Мирковић, психолошкиња, рекла је да за празнике углавном сви пожелимо нешто „лепо, искрено, нематеријално...“: „Али, иза тога иде низ корака, како до тога да дођемо. Ако хоћемо да будемо здрави, морамо да поведемо рачуна о исхрани, па онда правимо те мале планове, како заправо да будемо на том пољу, јако дисциплиновани, што је јако тешко у празницима, па онда како да се вратимо у природу, како да уведемо неку физичку активност".

„Ако говоримо о љубави, онда размишљамо о искрености, о тоталној посвећености, колико заиста конструктивног времена проведемо са људима који су нам драги, да ли све окружујемо довољно оним људима који су добри извори, добре енергије. Ако говоримо о срећи, нека донесемо одлуку да морамо да променимо посао, нека да променимо град, земљу”, објаснила је Мирковићева.

Гошћа РТС-а додала да је баш Нова година - дивно доба да направимо те пресеке.

„То је некако и логично. Увек желите да нешто велико у вашем животу се деси од почетка. И тако и у психотерапији. Фројд каже да кренемо од почетка. И нико не доноси важне одлуке од среде или четвртка, увек је то од понедељка. Али је јако смешно, зато што током недеље тврдимо да ће то бити од неког новог почетка, а онда ако се то не деси баш тог дана, онда нисмо спремни да направимо то мало одлагање, него померамо, померамо.

Када се завршава једна година, ми желимо да верујемо да смо упаковали све оно што се у њој дешавало, све колико год лоше, добро, овако или онако било, и да имамо прилику за неки нови почетак”, истиче психолошкиња.

Ипак, није довољно само желети, већ имати и план реализације.

Огроман део морског дна

Сједињене Државе полажу право на огроман део морског дна, вршећи стратешки притисак присвајањем потенцијалних ресурса, наводи портал Блумберг.

У тренутку када званични Вашингтон јача напоре да заштити залихе минералних ресурса кључних за будуће технологије, САД су прошириле своја потраживања на океанском дну за подручје двоструко веће од Калифорније, преноси Блумберг.

Такозвани проширени континентални појас покрива око милион квадратних километара морског дна, претежно на Арктику и у Беринговом мору, областима од све већег стратешког значаја на које полажу права и Канада и Русија.

САД су прогласиле и границе својих подводних области у Атлантику, Пацифику и у Мексичком заливу.

"Огромна територија"

Дуго очекивано саопштење издато раније ове недеље мапира спољне домете америчког континенталног појаса и области испод површине мора, а према међународном праву, земље имају економска права на природне ресурсе на и испод морског дна на основу граница својих континенталних појасева.

- То је огроман посао, јер је то огромна територија. Ту је на снази суверенитет САД над морским дном, било да је реч о рударству, ескплоатацији нафте и гаса или постављању каблова. САД ће имати суверенитет над тим областима - рекла је Ребека Пинкус, директорка Поларног института у Вудроу-Вилсон центру у Вашингтону.

Амерички Стејт департмент је навео да је ово "питање повезано са географијом, а не са ресурсима".

Танјуг

Гарант безбедности Срба на Космету

Кандидати на листама власти и опозиције сагласили су се у дебати на РТС-у да такозвани француско-немачки споразум није прихватљиво решење за Косово, али док владајуће партије мисле да је само ова власт гарант безбедности, опозиција сматра да се само сменом режима може помоћи Србима у покрајини.

Један од лидера листе „Србија против насиља“ Мирослав Алексић изјавио је да француско-немачки споразум представља суноврат политике Александра Вучића на Косову и Метохији, да је то обавеза коју је он лично преузео, а да се „Србија против насиља“ залаже за поштовање Устава.

Алексић је на РТС додао да је пре 2012. године није било војске Косова, да на северу Косова нису постојале КС таблице, а да је актуелна власт Косову „на тацни предала“ и таблице и енергетику, и документа, и позивни број.

„Та игра са грађанима је довела да Срби на Косову данас буду остављени на милост и немилост режиму Аљбина Куртија“, рекао је Алексић и додао да властима Косово служи само за „коруптивне радње“. Он се осврнуо и на страдање у Бањској, на то да је Милан Радоичић признао кривицу, да су Срби на Косову и Метохији остављени на цедилу, а да је Србија понижена.

Игор Симић са листе „Александар Вучић - Србија не сме да стане“ рекао да је добро што Алексић стоји док говори о Радоичићу јер „то показује поштовање“, као и да је Бањска била реакција на терор на Косову, али да Алексић то не зна јер „пије капућино по Београду“.

Одговарајући на примедбу о Радоичићевој вили и становима у Београду, Симић је додао је да су ретки људи који су се „одрицали свега овоземлајског“ како би помогли народу, уз тврђење да је баш Радоичић један од њих.

За оно што нам је држава „поклонила“

Главни уредник НИН-а Милан Ћулибрк изјавио је да је давање новца из буџета одређеним категоријама друштва апсолутно неодговорно, и економски и социјално, и представља предизборно подмазивање гласачке машине.

На списку помоћи уочи избора су пензионери, којима је данас исплаћена једнократна помоћ од 20.000 динара, а добиће је ускоро и студенти и средњошколци.

Колико год се људима чини да је то нешто што им држава даје, то је, како је објаснио Ћулибрк за Н1, новац који је претходно позајмила и ми ћемо сви морати да га вратимо са великим каматама.

„Ми само слушамо када власт најављује нове поклоне. Нисмо чули да је, од када је почело бацање пара из хеликоптера крајем 2019. године, наш јавни дуг повећан за 11,5 милијарди евра“, навео је он. То, како је појаснио Ћулибрк, значи да је држава у последње три године сваког од нас задужила за по 2.000 евра. „Ми ћемо тај дуг враћати са каматама“, истиче.

„Свако од нас ће у наредних 10 година вратити 2.500 евра за оно што нам је држава поклонила у те три године“, рекао је Ћулибрк.

Према његовим речима, циљ је да се обезбеди који глас више, а власт то неће да кошта јер „ћемо дугове враћати сви ми“.

„Да сам је председник или министар финансија, било би ме срамота да пензионер који има пензију 17.000 каже да је задовољан. То је оно што је најгоре. Економски проблеми могу да се реше али оно у шта смо друштво претворили и преко чега прелазимо, то је најгоре од свега“, оценио је он.

Све ове једнократне помоћи су, како је навео, најављене и биће исплаћене након ребаланса у коме ни динар није био предвиђен ни за шта од тога.

Словенија није дала агреман кандидату Србије за амбасадора Зорану Ђорђевићу због „формалних препрека безбедносне природе“, пише словеначко „Дело“.

Србија је званичним каналима 8. августа ове године затражила од Словеније сагласност за Зорана Ђорђевића, који би требало да буде именован за амбасадора у Словенији. Према сазнањима словеначког листа, Ђорђевић неће добити сагласност Словеније да постане амбасадор Србије у Словенији. „Дело“ наводи и да није било могуће добити званичну информацију о проблемима у додели агремана за Ђорђевића. Наиме, Министарство спољних и европских послова Словеније не коментарише процедуру за издавање агремана за шефове дипломатских мисија у Словенији.

У принципу, у словеначкој дипломатији подела агремана следи шест до осам недеља после предлога, ако, наравно, нема препрека за његово издавање. То утврђују надлежне институције, од Министарства спољних послова, полиције, правосудних органа до словеначке обавештајно-безбедносне службе. Према сазнањима „Дела“, једна од институција изразила је „формалну резерву“ према Ђорђевићу.

Према члану 4 Бечке конвенције о дипломатским односима, држава пријема, односно Словенија, није дужна да држави пошиљаоца објашњава разлоге одбијања сагласности. У устаљеној дипломатској пракси, сматра се одбијањем кандидата ако држава не изда споразум у року од деведесет дана од дана пријаве. Након три месеца, земља пријема сматра кандидата за амбасадора непожељном особом.

Министарство спољних послова Србије послало је почетком августа захтеве за агремане за више амбасадора. Међу њима је био и директор „Поште“ и бивши министар Зоран Ђорђевић. Он је на функцију државног секретара Министарства одбране постављен у септембру 2013. године.

За министра одбране изабран је 2. марта 2016, пошто је са те функције смењен Братислав Гашић. Ту функцију задржао је и у новој Влади Србије, изабраној у августу 2016, да би у кабинету премијерке Ане Брнабић, формираном на лето 2017, наследио Александра Вулина у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

По новом закону, који се протеклог четвртка нашао пред посланицима федералног Парламента Канаде, током штрајкова и блокада биће забрањен рад радницима на замени на радним местима која су федерално регулисана. То се односи на федерално регулисане секторе, укључујући банкарство, телекомуникације, луке и аеродроме, као и већину крунских корпорација.

Овиме је обухваћено око милион радника.

По речима званичника, закон се не односи на запослене у федералној јавној служби, који су обухваћени различитим одредбама Закона о раду, као ни на запослене на које се односе провинцијске или територијалне регулативе.

Законом предвиђени изузеци предвиђени су за ситуације у којима би замена радника била неопходна како би се спречиле опасности по здравље и безбедност, или да би се избегла озбиљна штета по имовину или животну средину.

Обе стране се такође обавезују да, у процесу преговарања, раде на договору о неопходним пословима у случају штрајка или блокаде. Договор би требало да се постигне у року од 15 дана након обавештења о колективном преговарању, у противном питање решава Канадски одбор за индустријске односе, Canadian Industrial Relations Board.

Без тог припремљеног плана синдикати неће моћи да објаве најаву штрајка.

За непоштовање закона предвиђене су казне од 100 хиљада долара дневно, за сваки прекршај.

Синдикати су поздравили нацрт закона као добар први корак, док су представници пословног света изразили опрез због могућих ефеката по пословање. Но, до усвајања закона има још више него довољно времена да сви заинтересовани припреме и промене своје стратегије.

Његова највећа улога био је баш његов живот

Вест о смрти једног од највећих српских глумаца Жарка Лаушевића погодила је многе његове колеге и пријатеље, који истичу да је ово ненадокнадив губитак за српску културу и да нас је заувек напустио велики и непоновљиви Лауш.

Последњу глумачку улогу Жарко Лаушевић остварио је у Херојима Халијарда, а редитељ Радош Бајић истакао је да је смрт великог глумца црни дан за српску културу и кинематографију.

„Тамо одакле се нико никада није вратио отишао је јединствени, велики, непоновљиви и највећи - Жарко Лаушевић. Била ми је част да сарађујем са њим и да му будем пријатељ. Последњи аплауз упућен њему на премијери нашег филма Хероји Халијарда, пре нешто више од месец дана, трајао би вечно да га он сам није прекинуо. Све је то велики Лауш заслужио. Моју велику жалост и осећање ненадокнадивог губитка, деле сви у нашој продукцији 'Контраст студиос' - уз изразе дубоког саучешћа које упућујемо његовој породици“, навео је Радош Бајић.

Лаушевићев млађи колега Милан Марић, који је играо у серији Пад снимљеној по мотивима књиге Година прође, дан никад, опростио се од Лаушевића на друштвеним мрежама уз неколико фотографија великог глумца.

Редитељ и Лаушевићев блиски пријатељ Мирослав Лекић рекао је за РТС да се обистинило оно најгоре, али да ће Жарко заувек остати са њим.

„Заиста сам све време ове Жаркове борбе био убеђен да ће Жарко као и увек до сада изаћи као победник. Нажалост, то се није обистинило. Када вам оде неко тако близак и драг, никад нисте спремни на то и једино што бар за себе могу да кажем да Жарко не може да оде - са Жарком сам сваки дан и у кући и у монтажи и у неким својим разговорима у његовим књигама и у филмовима тако да наше дружење се наставља“, истакао је Лекић.

Иван Карл, директор Филмског центра Србије, рекао је да Жарко Лаушевић као и сваки велики глумац не умире јер то не чине ликови којима је издао пасош за вечност на великом платну и малом екрану.

Коментаришући документарни филм "Ја, Александар: Државни гамбит", приказан на ТВ Н1, предсеник Србије Александар Вучић рекао је да нема другу страну и да није фер и демократски. Једна од ауторки филма Јована Полић каже за Н1 да је снимање документарног филма трајало дуго и да је позив Александру Вучићу упућен два пута.

„Направили су атмосферу у којој је све дозољено, они су тамо мени стварно судили, поставили су столицу па је столица требало да одговара да ли се каје што није било Вучича на осуђеничкој и оптуженичкој клупи“, рекао је Вучић.

Како је рекао, најлакше је бити убедљив у осуди празне столице.

„Када неко нема могућност да вам одговори онда је то веома једноставно. Овде нема друге стране, то није демократски и није фер. Ако хоћете да идете до краја да некога сатрете, кажите да вам је то циљ, да судите столици, да измислите оптужницу, да износте пресуду и да ми судите за време кад никакве везе са политиком нисам имао“, рекао је председник Србије.

Он сматра да су продуценти филма имали задатак да га „оцрне“.

Једна од ауторки филма „Ја, Александар: Државни гамбит“, Јована Полић из Аудио и видео продукције ЈСП каже за Н1 да је снимање овог документарног филма трајало дуго и да је позив председнику Србије Александру Вучићу упућен два пута. „Прво смо послали званичан захтев кабинету председника на мејл, на који нисмо добили одговор, већ је његова саветница за медије Сузана Васиљевић одговорила СМС поруком да се она и председник захваљују на позиву, али да он не жели да говори у филму. После неког времена смо поново упутили званичан захтев, али никакав одговор више нисмо добили“, објашњава Полић за Н1.

„Добили су задатак, морате да оцрните Вучића, пишите, говорите, измишљајте шта хоћете и пресуда мора да буде на смрт“, рекао је он.

Рекао је и да такво суђење, у метафоричком смислу, није забележено од краја Другог светског рата.

„Овакво суђење није забележено ни 1945. ни 1946. године, била су много правичнија суђења од овог, какво су метафорично говорећи, против мене извели“, изјавио је Вучић.

Погледајте филм „Ја, Александар: Државни гамбит“ 

Н1

Зна власт да са 10.000 динара социјално угрожени неће моћи да купе оно што им је потребно, али још горе је ако она рачуна да ће тим новцем можда купити неки глас 17. децембра. Јадно. При томе не мислим на сиротињу која ће, захваљујући тој власти, догодине бити још сиромашнија

Дефинитивно у Србији има правде. Бар за будућег носиоца изборне листе СНС-а. Откако је усвојен амандман којим се забрана функционерске кампање продужава са 10 на 30 дана пре избора, Александар Вучић уместо нових путева, пруга, болница и фабрика отвара врата телевизија са националном фреквенцијом. Прошле среде у 'Дневнику РТС'-а говорио је 21 минут, два дана касније у Националном дневнику на 'Пинку' 40 минута, у недељу у јутарњем програму 'Прве' 80 минута, а у понедељак на 'Хепију' 110 минута. Ах да, умало да заборавим, 24. октобра нацији се обратио усред серије 'Село гори, а баба се чешља'. Шта би тек било да је неко стварно нешто запалио? А шта ће тек бити када се распишу избори и почне кампања?

Мање-више свуда је понављао исто. Као да се уплашио да му 17. децембра гласове неће донети обећања да ће већ 2025. просечна плата бити већа од 1.000, а просечна пензија 420-430 евра, па је отишао корак даље. Плате је подигао на 1.400, пензије на 620, а минималац на 650 евра, с тим што је продужио и рок за две године, до 2027, таман кад му истиче други председнички мандат. Што би народ рекао, може да буде, ал` не мора да значи. Више од будућих плата и пензија, међутим, пажњу ми је прво привукла опаска водитељке Прве да је минималац „сада око 400 евра“, а још више што се Вучић на те речи мало и брецнуо:
„Сада је и мало виша, 402-403 евра, али добро“. Побогу, није добро! Да ли је могуће да ни председник, ни његова домаћица која га сваки час интервјуише, не знају да је минималац у септембру био 38.640 динара (толики ће бити и у децембру), а у октобру и новембру 40.480 динара, због већег броја радних дана? Је ли тешко израчунати да је између 329 и 345 евра? Јесу ли свесни колико стотинама хиљада запослених на минималцу значи тих 55 или 71 евро, колико им недостаје до „њихових“ 400? Него, пре него што најлошије плаћени радници помисле да их је неко оџепарио, биће да је Вучић мислио на минималац који ће почети да се исплаћује од 1. јануара 2024. Две недеље после затварања биралишта.