Јуче и данас

Крф, једно од најлепших медитеранских острва, за Србе има посебан значај. Готово сви који ту долазе на одмор, не пропусте прилику да посете Српску кућу и острво Видо, како би одали почаст прецима из Првог светског рата који су, пре једног века, боравили на том зеленом острву.
У Србији и у неким европским земљама ове године обележава се девет деценија од пробоја Солунског фронта, као и девет деценија од потписивања примирја у Првом светском рату. Тим поводом, 11. новембра биће свечаност у Паризу.
У том рату Србија је доживела највећи егзодус у новијој историји, повлачећи се у зиму 1915-16. године, преко Албаније, до Грчке. О боравку Срба на Крфу, много је сведочанстава, од  фотографија и записа, до тога да су очувана  многа здања у којима је од 1916. до 1918. године боравила српска влада.  Занимљив детаљ је, на пример, тај правилан низ старих зграда у коме су данас таверне, а које су некада биле коњушнице за потребе српске војске. 
О повлачењу Срба преко планина Албаније, жртвама које су сахрањиване у Плавој гробници у Јонском мору, опоравку војске на Крфу много више се може сазнати у Српској кући у граду Крфу у којој је на првом спрату Музеј посвећен овим догађајима, а на другом почасни конзулат Србије.

Одавањем почасти и полагањем венаца код Спомен костурнице на Новом гробљу обележена је 93. годишњица одбране Београда у Првом светском рату.
На споменик српским јунацима предвођеним мајором Драгутином Гавриловићем, на слици, венце су положили представници Војске Србије, Министарстава одбране, рада и социјалне политике, као и градских власти.
"Та битка је позната, не као војни успех, већ пре свега као пример великог јунаштва и великог страдања српске војске и цивилног ставновништва у Београду током неколико недеља, колико је битка трајала", изјавио је представник Министарства рада и социјалне политике Дејан Ристић.
Он је рекао да је највећи број погинулих, њих око 7.000, сахрањен у криптама које се налазе испод саме Спомен костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату.

Трећа бригада Копнене војске Србије (КОВ) обележава празник јединице у знак сећања на дан када је 1912. године у Први балкански рат кренула једна од најбољих и најчувенијих јединица српске војске свих времена - Други пешадијски пук "Књаз Михаило" првог позива Моравске дивизије.
Иако је у току ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године Србија мобилисала око сто пешадијских, коњичких и артиљеријских пукова, само је пешадијски пук "Књаз Михаило" стекао почасни назив "Гвоздени пук" због храбрости и пожртвовања коју су у многим биткама показали његови припадници. Трећа бригада КОВ наставља традиције те јединице српске војске јер се њене јединице налазе у Прокупљу, Нишу, Куршумлији и Зајечару, одакле је "Гвоздени пук" мобилисао војне обвезнике у септембру 1912. године.
Према сачуваним историјским подацима, пешадијски пук "Књаз Михаило" учествовао је у пресудним биткама у оба балканска и у Првом светском рату, а у борбама су погинула три команданта пука, као и сви командатни батаљона и командири чета који су кренули у рат.

Српско соколско друштво „Свети Сава” из Зворника, које сада има седам клубова са више од 300 такмичара, прославиће догодине век постојања.
Соколство, словенски културни покрет настао у Чешкој 1862. под идејним вођством др Мирослава Тирша, брзо је почело да се шири међу Србима који су желели да соколским вежбањем хармонично развијају тело и дух, као и да културним, спортским и просветним радом окупе оне који ће „увек бити људи, а нељуди никада”. Прве Српске соколе организовали су у Сремским Карловцима 1903. др Лаза Поповић и Милан Теодоровић, а уз помоћ цркве Соколско друштво у Зворнику организовано је 1909. године.
Први старешина Српског соколског друштва у Зворнику био је Ристо Благојевић, а на првом слету у БиХ, 1900. у Прибоју, наступило је 25 зворничких соколова. Прво место тада је освојио Зворничанин Марко Остојић скоком увис од 165 сантиметара. Он је и на другом слету код манастира Тавна освојио прво место, али у трчању.
Према речима протојереја ставрофора Видоја Лукића, у време Аустроугарске све организације које су носиле српски предзнак нису биле добродошле, али је челичном вољом и вером у успех Српски соко остао све до 1914, када су му аустроугарске власти забраниле рад.

Светом литургијом коју је у цркви Ваведење пресвете Богородице служио владика шумадијски Јован, данас је почело обележавање 600. годишњице манастира Каленић.
После литургије одржан је научни симпозијум под називом "Шест векова манастира Каленић", организован у сарадњи са Српском академијом наука и уметности и министарством за културу.
У уводној речи владика Јован је истакао "нека Господ Бог као и у претходних шест столећа и у векове векова, својом безграничном љубављу утврђује ову светињу". Владика Јован је и додао да је Каленић за ових шест векова "давао себе свима, али се његово срце није тањило".
Научни скуп рад наставља и сутра када ће се на тему "Манастир Каленић - у сусрет шестој стогодишњици" говорити још 14 аутора.
Манастир Каленић са црквом посвећеној Ваведењу Пресвете Богородице, која се убраја у најупечатљивије споменике моравске школе, задужбина је племића Вогдана са двора деспота Стефана, његове жене Милице и брата Петра.
Подигли су је и живописали непознати мајстори између 1407. и 1413. године.
Одлуком Скупштине Србије, манастир Каленић је 1979. године проглашен за културно добро од изузетног значаја.
РТС

Амбасадор САД у Црној Гори Роџер Мур уручио је донацију братству манастира Пива за санацију фрески у износу од 22.000 долара, преносе црногорски медији.
Средства су издвојена из Амбасадоровог фонда, а биће уложена у реконструкцију дренажног система за одвођење вода од манастирске зграде.
Овом помоћи биће заштићене фреске, јер ће бити смањен ниво влаге, која продире кроз зидове манастира и оштећује их.
Мур је изразио задовољство што је донацијом успео да заштити пропадање фресака у једном од најзначајнијих манастира у Црној Гори.
Секретар Епархије будимљанско-никшићке Марјан Вујовић нагласио је да ово није једини пројекат који Амбасада САД проводи у Црној Гори, како би заштитила културно благо.
Игуман Пивског манастира Никифор изразио је захвалност на ангажовању америчког амбасадора у Црној Гори.
Пројекат санације урадио је Здравко Гаговић из Завода за очување споменика Црне Горе, по чијем су одобрењу и почели радови.

Припреме за обележавање 150 година од рођења сликара Паје Јовановића (1859–1957) реалисте светског гласа, свакодневне су и помало ритуалне. Локални званичници ће предложити Влади Србије да 2009. годину прогласи за годину Паје Јовановића, а од Поште Србије се очекује да прихвати предлог да се, осим мотива са Пајиних слика, на маркама нађе и портрет великог сликара.
Обавештени смо да познати историчар уметности др Никола Кусовац, најбољи познавалац стваралаштва Паје Јовановића, припрема текст за прву монографију о овом сликару. На овом пројекту су ангажована два музеја, Градски музеј из Вршца и Народни музеј из Београда, као и Легат Паје Јовановића из Београда.
Једна вршачка улица, под Вршачким брегом, носи уметниково име, као и повећа основна школа. Постоји и предлог о подизању споменика Паји Јовановићу, Јовану Поповићу Стерији и велемајстору Бори Костићу – за столом, на Градском тргу.
Сматра се да је Јовановић аутор око 4.000 слика, од чега је једва четвртина код нас. Припремајући документарно-играни филм за РТС, Веско Бутрић, уредник емисије, о великом сликару, чији лик тумачи Мргуд Радовановић, рекао нам је да је, трагајући за вредним платнима, сазнао да су три слике уступљене за вилу у Бечићима, процењене на четири милиона евра. Такође, три слике, непознате нашој јавности, налазе се у Аустралији, а купљене су за осам милиона евра...

Једна од најстаријих медијских кућа у Европи, Радио Београд, обележава сутра 84 године постојања. Радио, који послује у оквиру РТС-а емитује четири програма.
Према речима директора Радио Београда Слободана Дивјака, ова годишњица ће бити обележена радно, док ће идућа, 85. по реду, бити обележена свечано. Радио емитује четири програма, Први, Други, Трећи и Београд 2002.
Дивјак је рекао да ће Радио Београд за три године, када буде завршен процес модернизације, моћи да се мери са свим европским радио станицама.
"Захваљујући обимнијим технолошким инвестицијама, које су спроведене последњих неколико година, дигитализовано је неколико студија, а почела је и дигитализација архива, у којима је депоновано наше национално културно благо", рекао је Дивјак.
У току је последња фаза социјалног програма, која се спроводи на новоу РТС-а и у оквиру које се очекује да ће уз отпремнине ту медијску кућу напустити до хиљаду људи. Тако ће, са садашњих 550 запослених у Радио Београду, рационализација омогућити да тај радио "уђе у оквире" у којима се крећу модерне европске радио станице, истакао је Дивјак.

Код спомен-обележја народном хероју мајору Милану Тепићу у Београду, надомак Клиничко болничког центра "Др Драгиша Мишовић", данас је обележена седамнаеста годишњица његове смрти, саопштила је Војска Србије.
Тепић је погинуо на данашњи дан у Бјеловару 1991. године, током борбених дејстава на простору бивше СФРЈ, када је подигао у ваздух складиште наоружања и војне опреме "Беденик".
Уз звуке оркестра Гарде, венце су на споменик положили чланови породице Тепић – супруга Драгица, ћерка Тања и син потпоручник Војске Србије Александар Тепић.
У име Министарства одбране и Војске Србије венац су положили начелник Управе логистике Генералштаба Војске Србије генерал-мајор Љубомир Самарџић, командант Централне логистичке базе бригадни генерал Драган Аврић и пуковник Здравко Плавшић из Управе за логистику.

Артиљеријско-ракетне јединице трупне противваздухопловне одбране (АРЈ ПВО) Војске Србије обележиће сутра свој празник - 30. септембар у знак сећања на прво обарање непријатељске летелице са земље које се догодило тог дана 1915. године изнад Крагујевца.
Тог дана (17. септембра 1915. године по старом календару) аустроугарски и немачки авиони бомбардовали су у више наврата Београд, Пожаревац, Лапово и Крагујевац.
Историјски подаци говоре да је само у нападу на Крагујевац учествовало између осам и десет непријатељских авиона који су на град, железничку станицу и Војно-технички завод бацили 45 бомби.
Иако у то време артиљерија ПВО није постојала, српска војска користила је делимично модификоване пољске топове на специјално направљеним лафетима који су омогућавали да се цеви подигну по елевацији и да се дејствује по летелицама.