Јуче и данас

Свечаним уручењем награде "Бранко Радичевић"  грчком песнику Насу Вајени, у Сремским Карловцима је данас затворено 37. "Бранково коло".
Примајући признање једне од најзначајнијих књижевних манифестација у југоисточној Европи, од директора "Бранковог кола" Ненада Грујичића, Вајена је истакао да награду која носи име великог српског романтичара из 19. века доживљава "као да је додељена свим грчким песницима".
Вајена је предавач на Универзитету у Атини, дела су му превођена на више светских језика и добитник је многих грчких и међународних наргада и признања.
На свечаности у Карловачкој гимназији о књизи изабраних песама лауреата најзначајније награде "Бранковог кола" говорила је Ксенија Марицки Гађански а приређен је и пригодан музички програм.
Протеклих 11 дана на "Бранковом колу", традиционалној манифестацији у славу песништва и духовности, на неколико места у Новом Саду, Карловцима и на Стражилову наступило је више десетина домаћих и песника из десетак земаља света, одржан је скуп филозофа и приређене многобројне промоције и изложбе.
РТВ

Примирјем Русије и Турске крајем 1807. године, уз више победоносних бојева против Турака, дошло је до затишја и на ратиштима Србије. Требало је, међутим, војне успехе, и њима остварену државност учвршћивати одговарајућим мерама. Ратника је било довољно, не, међутим, и описмењених житеља који би помогли државном устројству тек ослобођене државе.
У испомоћ својој слободној матици прискочило је више наших људи испрека, из данашње Војводине. Међу њима и Доситеј, дочекан слављем на обали Саве. Своје побуњене сународнике поздравио је стиховима „Востани Сербије”, подарио им и своју уштеђевину, а са митрополитом Стратимировићем вођама устанка упутио писмо уз програмске мисли о уређењу и просвећивању побуњене Србије.
Замисао о Великој школи и њено остварење везани су за Ивана Југовића. Сомборац родом, изузетно учен и зналац више језика, оставио је професуру у карловачкој гимназији да би се крајем 1805. придружио својим бунтовним сународницима. Постао је писар, затим и секретар новооснованог Совјета. Да би ослобођеној земљи и просветно користио, договори се с председником Совјета Младеном Миловановићем да отворе „велику школу”.

У библиотеци пензионера Јована Томовића, дугогодишњег директора ПИК-а „Таково“, мноштво је старих књига и новина које је одувек куповао у антикварницама и доносио кући. Показује нам 28. број „Новина читалишта београдског“ од 2. јула 1848. године. Била је то година Вукове коначне победе у борби за српски језик и правопис, али „Новине“ су још штампане предвуковском ортографијом.
Томовић нам је, као врстан привредник, указао на извештај са насловне стране, о спољнотрговинском обрту Кнежевине „за годину рачунску 1846/7“.
– Видите, држава је предочила народу шта је све извезла и увезла, именом и бројем комада, и колико је за то узела или дала гроша ћесарских. Пре тачно 160 година ресорно попечитељство је сматрало да однос са светом за грађане не сме да буде тајна. И што посебно „пада у очи“ јесте то да је и таква, неписмена, Србија имала одличне информације о токовима робе, укључујући и транзит преко Кнежевине. Кажем „неписмена“, јер је, 20 година касније, кнез Михаило изјавио да „у целој Србији има толико школованих људи, са школама из Европе, да их на прстима моје руке могу избројати“ – коментарише текст Томовић.

Парастосом пред спомеником погинулим српских борцима из Првог светског рата на планини Гучево, изнад Бање Ковиљаче данас је обележена 94. годишњица Гучевске битке. Парастос су служили свештеници лозничке цркве, а годишњица битке из Првог светског рата се традиционално обележва на Преображење. Гучевска битка вођена је непосредно после Церске битке у којој је српска војска однела и прву савезничку победу у Првом светском рату. Током ратних операција 1914. године централни положај српских снага на планини Гучево означен је као кота смрти, а борбе, које су почеле 8. септембра, трајале су 55 дана. У част погинулим српским борцима на врху планине подигнута је Спомен костурница, у облику пирамиде, висока 16 метара. Споменик је 1929. године подигло Удружење резервних официра и ратника, као трајно сећање на Гучевску битку.
Бета

Средњовековни српски православни манастир Липље, смештен у подножју планине Борја, у општини Теслић, верни народ све чешће посећује да би на овом месту узнели своје молитве Господу, али и потражили савет од младих монаха.
Настојатеља манастира Липље јеромонаха Стефана посебно радује што у манастир, смешетен на питомој заравни поред ушћа потока Млијечнице у речицу Бистрицу, долази све више младих, првенствено деце.
"Народ долази манастиру и евидентно је да се враћа Цркви, али то још није оно што би чинило Цркву. Међутим, посете су интензивније, долази нам доста ђачких екскурзија на шта смо веома поносни", рекао је отац Стефан.
Према његовим речима, повећава се и број крштених и венчаних у манастиру, као и причесника. Отац Стефан изразио је задовољство и због све чешћих духовних разговора које верници желе да обаве са монасима.
До манастира, за који живо народно предање каже да је задужбина Светог Саве, стиже се магистралним путем Бањалука -Добој.

Негово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем је у засеоку Заједнице у Месној заједници Трнопоље код Приједора освештао темеље спомен капеле која ће бити подигнута у знак сећања на више од 400 жрава усташког злочина из августа 1941. године.
На темељима будућег спомен храма посвећеног Светој великомученици Марини или Огњеној Марији, служен је и помен.
"Сабрали смо се овде да се помолимо Богу и да он благослови, а да се ми потрудимо да се таква времена никада не врате ни овој ни будућим генерацијама, јер смо сви ми жељни мирног живота у којем би изграђивали оно што смо наследили од наших отаца и надограђено предавали својим синовима и својим унуцима", рекао је владика Јефрем.
У пригодној беседи, епископ бањалучки поручио је свима онима који носе одређене функције да имају осећај одговорности пред народом и Богом јер, како је рекао, само са осећајем одговорности могуће је сачувати идеале мира и оно што је најдрагоценије - људске животе.

У Високим Дечанима, на Велику Госпојину, пред око 400 окупљених Срба пристиглих из више метохијских енклава и Ђаковице, епископ липљански Теодосије поручио је да се наставља започета обнова свега што је порушено и да за то има чврсту подршку патријарха Павла и српске државе.
Ова протоколарна вест о сусрету верника са својим пастиром у царској лаври можда и не би заслуживала неку већу пажњу да није уследила после драматичних догађаја у Дечанима изазваних одлуком епископа Артемија да смени свог викара (помоћника) владику Теодосија. Повратком у Дечане које је привремено напустио 22. августа, пошто му је Артемије уручио одлуку о смени стављајући га на располагање Светом синоду, владика Теодосије је показао да је на Синоду добио „прву рунду” у одмеравању снага са епископом рашко-призренским.
За Цркву по канонима неприродно „двовлашће” ће се наставити све док Свети архијерејски сабор, највероватније у октобру, не пресече ствар. Уколико владика Артемије не добије подршку осталих архијереја за своју одлуку о смени „непослушног” епископа Теодосија, отвара се пут да садашњи настојатељ дечанског братства заседне у његов епископски трон. Ако се то догоди, озаконио би се опасан преседан који би могао да угрози устројство СПЦ. Свети оци су доста писали о непослушности.

Слике Петра Лубарде, које су пронађене у његовој кући на Дедињу, однесене су у Универзитетску библиотеку, где ће бити обављена конзервација и рестаурација.
Градски секретар за културу Дарјан Михајловић изјавио је приликом изношења слика да ће Лубардина кућа највероватније бити отворена за његове поштоваоце у наредне две године.
"Следећи корак је реновирање Лубардине куће, али је претходно потребно урадити елаборат о затеченом стању, јер је кућа прилично запуштена", рекао је Михајловић.
Према попису комисије, у Лубардиној кући су пронађена 23 дела прослављеног српског сликара, као и 14 дела која ће накнадно бити проучена, и више од 190 цртежа.
РТВ

У Галерији слика "Сава Шумановић" у Шиду, поводом годишњице смрти познатог сликара, одржано је више филмских пројекција. Саву Шумановића су пре 66. година убиле усташе на православном гробљу у Сремској Митровици.
На филмској вечери синоћ су приказани награђена дела са фестивала документарног и кратког филма Бдење душе, одржаног у Сремским Карловцима, а пројекције су организоване у више градова код нас и у иностранству.
Шумановића су 28. августа 1942. године, са још 120 Шиђана, ухапсиле усташе и спровеле у Сремску Митровицу, где су 30. августа касно увече на српском православном гробљу стрељани.
Шидска галерија која носи његово име сваке године обележава овај дан пригодним програмом.
PTC

У Прекаји код Дрвара данас је освештан храм Успенија пресвете Богородице и служена литургија у присуству делегације Владе Републике Српске, коју је предводио председник Милорад Додик.
У близини храма откривено је спомен-обележје за 63 погинула српска борца и 19 цивилних жртава у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, први пут на територији Федерације БиХ. Отворена је и месна канцеларија у Прекаји, као и пошта.
Споменик је саграђен је захваљујући средствима председавајућег Савета министара БиХ Николе Шпирића, који је и кум обновљене цркве.
Његово преосвештенство владика бихаћко-петровачки Хризостом и владика захумско-херцеговачки Григорије служили су свету архијерејску литургију којој су, осим Шпирића, присуствовали српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић, министар цивилних послова и комуникација БиХ Средоје Новић, министар привреде енергетике и развоја РС Слободан Пухалац, те министар здравља РС Ранко Шкрбић.
Литургији су присуствовали и министар финансија Александар Џомбић, министар просвете и културе Антон Касиповић, директор Републичког секеретаријата за вере Јово Турањанин, затим потпредседник Народне скупштине РС Нада Тешановић,  бројни народни посланици, начелници западнокрајишких општина и начелник општине Требиње Доброслав Ћук.