Јуче и данас

У Коларчевој задужбини свечано обележено 130 година од оснивања те установе настале вољом великог српског добротвора Илије Милосављевића Коларца, који је тестаментом из 1878. године све што је имао оставио своме народу за ширење науке и културе.
Председник Одбора задужбине Олга Милутиновић је у поздравној речи истакла да би се оваквим јубилејом, 130 година непрекидног рада, дичио сваки народ, био он велики или мали.
"Ми који овде радимо, заједно са небројеним сарадницима, имамо част и задовољство да своје снаге усмеримо ка области која је, напоредо са образовањем и нароцито у најновије време, с науком, уткала највише српског у универзалне вредности и примила највише универзалног у српско окриље", казала је Милутиновићева.
Оценила је да је жалосно што су ти напори потцењени, да ми као народ и држава не схватамо да нас је управо култура одвела у Европу и свет.

Међу онима који су учествовали у грабежу злата из Острога био је и чувени четнички војвода којем је игуман Леонтије, како је тврдио, под пријетњом оружја предао један скривени сандук злата.
Кад су краљ и влада са аеродрома на Капином пољу авионима побјегли преко границе понијевши, како се до данас шпекулише, злата и драгоцјености колико је највише могло стати у претоварене летјелице (најчешће се спомиње 20 сандука злата) и кад је сав терет спашавања и чувања блага остављеног у Острогу пао на плећа већ времешног игумана Леонтија Митровића, он је тајну најприје повјерио професору Андрији Копривици и договорио се са њим да све покушају сакрити. Пошто то нијесу могли учинити сами, одлучили су да у све укључе и кафеџију Петра Копривицу и манастирског шумара Љуба Круља.
САЧУВАНА ТАЈНА
„Завјереници” су посао обавили у глуво доба ноћи, 23. априла 1941. године, само два дана прије него што су у Острог рупили гестаповци, а на четири мјеста су сакрили и закопали само дио дворског блага.

У оквиру обележавања 90 година од пробоја Солунског фронта, данас су положени венци и откривена Спомен плоча на споменику француском маршалу и српском војводи Франшу Д'Епереу.
Пошту су, поред представника Министарства рада и социјалне политике и одбране Србије и Француске, одали и амбасадор Француске у Београду Жан-Франсоа Терал, као и потомци маршала.
"Због својих врхунских војничких и људских квалитета Луј Франше Д'Епере постао је маршал Француске, али и српски војвода, пети у нашој историји", подсетио је помоћник министра Миро Чаваљуга.
"Маршал и војвода Д'Епереу је својим деловањем на Солунском фронту у Првом светском рату суштински изменио ток историје, као Врховни командант Савезничких снага, он је својим односом према српској војсци и њеним тежњама да ослободи своју поробљену земљу, заувек заслужио место у српском националном сећању", истакао је Чаваљуга.
Прослава у Вердену 11. новембра
Амбасадор Терал казао је да је историја Француске, до скора, више пажње посвећивала борбама на западном фронту, али модерна историографија све више указује на значај и источног, односно Солунског фронта.

Митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве Амфилохије Радовић оценио је да је црква у Црној Гори данас "у тежем положају него у време комуниста".
Амфилохије је током литургије у Цетињском манастиру, поводом празника Светог Петра Цетињског, владике из црногорске династије Петровић, изнео низ тешких оптужби на рачун власти у Црној Гори и канонски непризнате Црногорске православне цркве. "Данас је горе и теже стање за Цркву Божју у Црној Гори него што је било у време комуниста, јер комунисти нису радили оно што ради данашња власт на челу са Милом Ђукановићем", казао је Амфилохије на Цетињу.
Митрополит је додао да "комунисти нису скрнавили цркве са лажним поповима, распоповима и скитницама".
Производ истог духа који се одриче светог Косова и Метохије
Митрополит црногорско-приморски Српске православне цркве Амфилохије је реаговао на литургију коју су свештеници канонски непризнате ЦПЦ данас служили у сеоској цркви у Бајицама код Цетиња, где је за епископа за Аргентину хиротонисан један свештеник те цркве.

Две недеље уочи 90-годишњице од завршетка рата 11. новембра 1918. у свету су жива само четири ветерана из Првог светског рата.
Пошто је у недељу преминуо Италијан Делфино Борони у 110. години, жива су још четири учесника Првог светског рата - тројица Британаца и један Американац.
Листу преживелих учесника рата 1914-1918. направио је Фредерик Матје који има сајт дерсдесдерс. фрее. фр. Ове године су умрли последњи немачки ветеран Ерик Кестнер 1. јануара у 107. години и последњи француски ветеран Лазаре Понтичели 12. марта у 110. години, који је иначе био имигрант из Италије.
Британска војска - Хенри Алингам (112) рођен је 6. јуна 1896. године. Једини је преживели ветеран који се борио од почетка до краја рата. Добровољно се прикључио британској војсци 1914. и радио као механичар при британској краљевској ваздухопловној морнарици. Године 1916. учествовао је у поморској бици код Јутланда, а наредне године у бици за Сому. Живи у Енглеској.

Црква манастира Каленић посвећена Ваведењу Богородице најрепрезентативније је градитељско остварење не само средњовековне српске архитектуре већ и источнохришћанске. Каленић је грађевина настала у 15. веку по узору на дворску цркву кнеза Лазара у Крушевцу, у народу позната као Лазарица. Вредност и лепота Каленића је у архитектури и сликарству, каже за „Политику” Иван Стевовић, доцент на одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, са којим смо разговарали поводом предстојећег обележавања 600 година постојања овог здања.
Иван Стевовић је аутор књиге „Каленић – Богородичина црква у архитектури позновизантијског света”, која је отворила читав низ питања, на која су његове колеге дале садржајне одговоре у оквиру научног скупа одржаног прошлог викенда у конаку овог манастира. Научни скуп под називом „Манастир Каленић– у сусрет шестој стогодишњици” организовали су Одељење историјских наука САНУ и Шумадијска епархија Српске православне цркве.
Описујући Каленић, Иван Стевовић између осталог каже:

Полагањем венаца код споменика на Зебрњаку крај Куманова данас је обележено 96 година од победе српске војске у Кумановској бици, у Првом балканском рату.
На спомен-костурнице на брду Зебрњак венце су положили помоћник министра рада и социјалне политике у Сектору за борачко-инвалидску заштиту Миро Чаваљуга, представници Министарства одбране, Генералштаба Војске Србије и Амбасаде Србије у Македонији.
Споменик кумановским јунацима из 1912. године, рад архитекте Момира Коруновића, подигнут је 1937. године, а пет година касније оштетиле су га бугарске окупационе трупе.
У крипти споменика су посмртни остаци стотина српских ратника страдалих у тој бици.
Усред Кумановске равнице, на надморској висини од 511 метара, уздиже се брдо Зебрњак, и на њему спомен-костурница, подигнута у част и славу погинулим ратницима у Кумановској битци 1912 године, када је српска армија под командом престолонаследника Александра Карађорђевића и уз подшку локалног становништва водила одлучујућу битку за ослобађање ових крајева од османлиског ропства.

Навршило се 100 година од почетка истраживања Винче, нашег најрепрезентативнијег археолошког локалитета. То је повод да се, наредних месец и по дана, Београђани и гости Београда, у Галерију САНУ упознају се са предметима, начином живота и енергијом коју је локалитет пружио култури Балкана и култури Европе.
"Када је 1906. године проф. Милоје Васић, посредством свог пријатеља геолога Јована Жујовића први пут видео предмете са Винче одмах је био начисто да је реч о веома значајном локалитету. Ипак, требале су пуне две године да 1908. почне са систематским истраживањима", каже за РТС Онлајн , професор Ненад Тасић, који се последњих десет година посветио истраживању Винче.
Он подсећа да је Васић у почетку Винчу сматрао грчком колoнонијом, пошто у ближем видокругу није имао ниједан неолитски локалитет, и пошто су предемети које је тамо пронашо били "тако квалитетно израђени да су подсећали на савремене предмете или тада савремену руралну архитектуру".
Касније када се за Винчу заинтерсовала комплетна светска археологија и Васићу и свеукупној науци постало је јасно да је то много оригиналнији, старији и значајнији локалитет него какво грчко трговачко насеље.

Патријарх Павле је поднео оставку 12. октобра ујутру на законит начин и пред законитим телом, што значи да је то учинио пред целим Синодом, рекао је за „Блиц” извор из добро обавештених кругова у Патријаршији. Извор „Блица” је прецизирао да је оставка заведена у архиви Патријаршије, да ју је патријарх потписао зеленим мастилом и поред свог имена ставио крст, као и да ју је образложио својим слабим здравственим стањем.
Према истом извору, оставка Патријарха отвара могућност да предстојећи Сабор СПЦ 11. новембра буде изборни.
- Не могу ни да демантујем ни да потврдим да је патријарх потписао оставку. Што се тиче процедуре на Сабору, уколико патријархова оставка стигне на њега, она ће изгледати овако: прво је потребно да се већина владика изјасни да се оставка уврсти на дневни ред, а ако би се то изгласало, онда би се на Сабору отворила расправа да ли се оставка патријарха прихвата или не. Уколико би Сабор прихватио оставку, приступило би се избору новог патријарха - каже за „Блиц” други извор из Патријаршије с којим је „Блиц” контактирао у жељи да из више релевантних извора потврди вест да је патријарх Павле потписао оставку.

Шаргарепа је добра за раст, развој и јачање, против анемије, чува и побољшава вид, рад желуца и црева, отклања горушицу, отеклине од водене болести, одстрањује цревне паразите, олакшава излучивање мокраће, спречава опадање косе, отклања умор од умног рада, јача концентрацију, помаже у лечењу шећерне болести, гихта, реуме, карцинома у развоју, упале крајника, чисти крв, помаже код болести дисајних путева, одстрањује отровне материјеиз организма, лечи ране и опекотине.
Шаргарепа (Daucus carota), двогодишња зељаста биљка, потиче највероватније из Европе, изузетно је важна за људску исхрану. Она је у ствари права мала приручна апотека: зна се за више од тридесетак болести код којих она помаже. Аналогно томе, ако се редовно користи, она може спречити појаву многих обољења.
Садржи каротен (провитамин А), витамине Бе групе, Де, ПП, Е и Х,етерично и масно уље, пектин, фитостерин, аспарагин, глутамин,галактан, пентозан, инозитол, шећер, скроб, масти,целулозу, беланчевине, слузи, калијум и друге минерале.Каротена има у шаргарепи више него и у једној биљци. Познато је његово дејство на желудац, црева, очи и кожу. Шаргарепу треба користити целу, чак и лишће, а корен се не сме никако љуштити, јер се тиме губе драгоцени састојци.