Јуче и данас

Свети архијерејски синод је јуче, после вишечасовне расправе иза затворених врата у чијем раду су учествовали и епископ рашко-призренски Артемије и викарни епископ липљански Теодосије, једногласно позвао на обуставу свих спорова и одлука који се односе на недавна збивања у манастиру Високи Дечани, као и свега што може угрозити мисију Српске православне цркве у целини, а посебно на Косову и Метохији.
„Кључне одлуке о овим и другим горућим питањима донеће у догледно време Свети архијерејски сабор Српске православне цркве. У овим невољама које сналазе нашу цркву и наш народ на Косову и Метохији, епископ Артемије, његово свештенство и монаштво и верни народ имају солидарност и подршку читаве наше цркве у сведочењу Христове љубави, истине, мира, правде и сваког добра”, наводи се у саопштењу издатом после седнице Синода.
Седници Светог архијерејског синода, којој је председавао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, из оправданих разлога нису присуствовала два стална члана „црквене владе” – епископи жички Хризостом и милешевски Филарет. Уместо њих, као чланови-заменици Светог синода, били су присутни митрополит загребачко-љубљански Јован и епископ зворничко-тузлански Василије. Како се сазнаје, у раду Светог синода су учествовали и поједини представници Одбора Светог архијерејског сабора за Косово и Метохију.

Председник Групе за истраживање "Сребренице" амерички пензионисани професор Едвард Херман рекао је да не постоје веродостојни докази за тврдњу да су Срби у Сребреници убили седам до осам хиљада муслимана.
"Хашки трибунал је, због политичке калкулације, 27. јула 1995. године тужио босанско-српско руководство због 'злочина над народом' и то само три дана када је шеф истраживања за Босну Херберт Виланд саопштио да из сазнања на лицу места није нашао ниједну једину особу која је могла да посведочи егзекуције", рекао је Херман.
Херман је за београдски "Глас јавности" оценио да је политика САД је угрозила људе у заштићеним зонама јер није демилитаризовала енклаве и додаје да се верзија масакра на основу темељног истраживања доводи у питање.
Он је оценио да је "апсурд да се у Сребреницу одиграло 'убиство народа'" и додао да су "све жене и деца аутобисима превезени на сигурно и да је сам Хашки трибунал признао да је непознат број 'несталих'" могао да погине у борбама".

Некадашњи председник Председништва Србије Иван Стамболић је на данашњи пре осам година отет у Кошутњаку и, како је касније утврђено на суду, одведен на Фрушку гору где је убијен.
Тек 27. марта 2003. године, у оквиру полицијске акције „Сабља”, која је спроведена после убиства српског премијера Зорана Ђинђића, пронађени су посмртни остаци Стамболића у једној јами на Фрушкој гори и ухапшена су четворица припадника ЈСО.
Једниствено суђење оптуженима за убиство Стамболића и покушај убиства лидера Српског покрета обнове Вука Драшковића у Будви 15. јула 2000. године почело је 23. фебруара 2004. у Посебном одељењу Окружног суда у Београду за организовани криминал.
За убиство Стамболића оптужени су бивши командант ЈСО Милорад Улемек Легија, некадашњи припадници ЈСО Душан Маричић, Ненад Бујошевић, Леонид Миливојевић, Ненад Илић и Берчек, бивши начелник Државне безбедности Радомир Марковић и некадашњи начелник безбедности ЈСО Милорад Брацановић.

Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Артемије данас је посредно потврдио да је сменио епископа липљанског Теодосија. „То за сада није за јавност“, рекао је кратко за „Блиц“ епископ Артемије, али није желео да објасни шта је разлог смене. У манастиру Високи Дечани данас су нам рекли да је владика Теодосије на путу и да су чули за његову смену, али да о томе не дају изјаве.
- Суштински разлог за смену владике Теодосија је у томе што се владика Артемије жестоко определио против актуелне власти у Србији, пре свега против председника Србије Бориса Тадића и министра одбране Драгана Шутановца, које је више пута назвао издајницима јер војском нису бранили Косово и Метохију. Он је заступник тврде струје, коју форсира председник ДСС и бивши премијер Војислав Коштуница. Владика липљански је заступао сасвим други принцип - каже за „Блиц“ Мирко Ђорђевић, социолог религије.
Према његовим речима, владика Теодосије сматра да СПЦ није толико јака на Косову да одређује њен статус и да треба да остане са народом, какав год статус Косово добило.

Топола, варошица у срцу Шумадије, колевка је династије Карађорђевића и центар српске државности с почетка 19. века. Овде прошлост и садашњост причају своју причу о устанку и његовом вођи, краљевима, задужбинама и градитељима, о манастирима и црквама, о чувеним винима и виноградарима, о традиционалној храни и гостољубивости.
Према предању, настала је на месту где су се укрстила четири путна правца, месту састајања и сачекивања где је изникло и разгранало се велико стабло тополе, по коме је с временом цело насеље добило име. Опленац, брдо на чијим падинама лежи варош, име је добило по кривим стаблима која су на њему расла, а користила су се за оплен, део сеоских запрежних кола. Плодно земљиште и умереноконтинентална клима погодују пољопривреди, пре свега виноградарству. Варошица подсећа на насеље из 19. века.
Црква светог Ђорђа на Опленцу је објекат аутентичне лепоте и рафинираног изгледа. Грађена је као храм и маузолеј владарске породице Карађорђевић у српско-византијском стилу.

Обраћајући се деци Душко Радовић се обраћа малим људима, упућује их у тајне живота који је пред њима. У делу опуса посвећеног одраслима, он се обраћа великој деци, помажући им да пронађу део себе који су затурили. Како, ухваћени у коштац са животом, са невиношћу не би изгубили и душу 
Боле Милорадовић, Био једном један лав..., уљани пастел, 1989. У аутобиографском и аутопоетичком тексту под насловом „Шта сам то радио” Душан Радовић (29. 11. 1922–16. 8. 2008) каже: „Када данас погледам – ШТА САМ ТО РАДИО – чини ми се да сам више експериментисао, тражио како се све може писати за децу него што сам писао и остваривао неке своје могућности.”
На први поглед, ова изјава може да делује као израз претеране, пригодне скромности. Међутим, у наставку текста, Радовић објашњава: „Сви други пишу своје песме и приче, сеју и негују свој цвет, а ја себи личим на геометра који тражи, мери и утврђује шта све припада деци и литератури за децу.”
Друга изјава помаже нам да и прву посматрамо у новом светлу, а читав Радовићев текст претвара у врхунску поетичку самоанализу. Јер, заиста, једна од кључних тајни вредности Душковог дела састоји се у томе што је подручје дечје литературе успео да – у тематском, формалном и суштинском смислу – до неслућених граница прошири.

Олимпијска ватра, запаљена у Грчкој од Сунчевих зрака, обиђе свет до престонице летње олимпијаде
Из Грчке, бакља је овог пута стигла у Кину. Људи широм наше планете следеће три недеље помно ће пратити збивања на највећем спортском такмичењу на свету - Олимпијским играма.
Ових дана почеле су 29. Олимпијске игре у Пекингу, где се хиљаде спортиста из многобројних држава широм света такмиче у 28 спортова. За овај догађај организатори су се годинама припремали, а на овогодишњим Летњим олимпијским играма биће одржана 302 такмичења.
Иако се модерне олимпијске игре одржавају нешто више од једног века, идеја о организовању оваквог грандиозног такмичења стара је више од 2500 година. Према једној легенди, прве олимпијске игре организовао је Херкул, Зевсов син.
Према историјским подацима, прве игре одржане су 776. године пре нове ере на подручју града Олимпије у древној Грчкој. Тада је 285 такмичара опробало своје способности у девет спортова. Игре су се одржавале сваке четврте године под геслом "У здравом телу здрав дух" и биле су толико важне старим Грцима да су због њих прекидали ратове.

Задужбина краља Петра Првог из Тополе, у оквиру програма обележавња јубиларне 90. годишњице окончања Првог светског рата, организује сутра изложбу под називом "Краљ Петар Први Ослободилац - Војнички и владарски пут краља Петра у Првом светском рату".
Изложба ће, под покровитељством Министарства рада и социјалне политике, свечано бити отворена дан уочи обележавања годишњице смрти краља Петра Првог Првог - 15. августа, у изложбеном простору Карађорђевог града у Тополи.
Поставка садржи око 70 оригиналних фотографија из времена Првог светског рата које приказују ратни пут краља Петра Првог, регента Александра, краљевића Ђорђа, Владе Краљевине Србије, Врховне команде, војске, цивилног становништва и савезника од 1914. до 1918. године.
Посебну вредност представљају ратни дневник краља Петра Првог из периода 1915. и 1916. године, бележница регента Александра, ордење додељивано током Првог светског рата, периодичне публикације, међу којима су и две свеске "Новина српских", објављених на грчком јонском оству Крф 1917. године, шири преглед српске и француске штампе и друго.

Полагањем венаца на споменик Карађорђу и мишарским јунацима, јуче је у овом месту недалеко од Шапца обележена 202. годишњица славног боја у којем су 13. августа 1806. српски устаници поразили много бројнију турску војску и отворили пут стварању модерне српске државе. Венце су положили представници Министарства рада и социјалне политике, Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије, града Шапца, месне заједнице Мишар и удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Пред спомеником који је подигнут 1906. у част стогодишњице Мишарске битке средствима Дринско-савског кола јахача „Кнез Михаило“, а реновиран 2006. по пројекту стручњака Регионалног завода за заштиту споменика културе у Ваљеву, свештеници Шабачке епархије одржали су помен палим јунацима. На велико дело Карађорђевих устаника потом је подсетио председник Савета месне заједнице Петар Кнежевић.

На око 10 километара југоисточно од Параћина и око 2 км јужно од пута Параћин-Зајечар, на једној од страна брда Баба налази се манастир Лешје изнад истоименог села. Од како је постављен за старешину манастира 2004. године, отац Јован је потпуно преуредио храм, увео строга правила по најстаријем јерусалимском типику Светог Саве Освећеног, службе без скраћивања, као и кодекс облачења и понашања у овој светињи. Народ све више долази у манастир кроз чију порту само на дан Покрова Пресвете Богородице прође и до 5.000 људи.
Лешје је добило назив по лешевима који су остали по сечи народа и монаха који су у овој цркви извршили Турци у 16. веку. У манастирску светињу се не може ући без рукава, дуге сукње, са кармином, без мараме и са цигаретом.
- Има људи који се свађају са нама због ових правила, али ту нема попуштања. Шта ће остати од нас ако црква постане продавница, а вера трговина с Богом? Владика Николај је говорио: „Пошто-пото чувај веру, јер ће кад-тад из те вере никнути љубав. Ако изгубиш љубав, изгубио си много, али ако изгубиш веру, изгубио си све“. Само је духовни живот или тренутак који човек проведе у сусрету с Богом болница за све болести овоземаљске - почиње причу отац Јован, старешина манастира Лешје.