На шесту годишњицу смрти Маргите Стефановић, у четвртак је у Студентском културном центру представљена књига Александра Илића „Врати унатраг“ („Драгон мјузик продакшн“), посвећена људима који су љубављу обликовали Београд. Реч је о разговорима које је аутор књиге водио са клавијатуристкињом култне групе ЕКВ, последњих и нимало репрезентативних година њеног живота. По речима рок критичара Банета Локнера, ово штиво „лако је за читање, али не и за прихватање, јер на болан начин приказује последње године Маргитиног живота, али и тамну страну ЕКВ“.
- Драго ми је што сам успео да оживим успомену на Маргиту и што она није заборављена, иако су јој многи окренули леђа зато што је била наркоманка и ХИВ позитивна - рекао је Александар Илић који је Маги упознао 1992. у време рађања албума „Дум дум“. - Била је рођена уметница, што ју је одвајало од остатка света. Књигу сам писао много година и од 1.900 страна објавиосамо шестину. Многи су ме нападали због тога. Може да се љути ко год хоће, и Фирчи, не занима ме! Имам право на своје мишљење.
Осим поменутог Ивана Фецеа Фирчија, некадашњег бубњара ЕКВ, који је пред сам почетак промоције уручио аутору писмену опомену пред тужбу (у којој због клевета и увреда на његов рачун захтева јавно извињење, милион динара одштете и забрањује даље штампање књиге), по Илићу је осуло паљбу неколико Маргитиних пријатеља. Рекавши да је она у књизи представљена као наркоман, изнели су сумњу у веродостојност разговора. Прозваним се осетио и директор наше најстарије дискографске куће ПГП РТС Огњен Узелац, такође поменут у књизи, због ауторских права ЕКВ. Иначе, део прихода ове књиге намењен је борби против ХИВ дискриминације.
Истог дана у просторијама Радио Београда представљена је књига Владимира Јанковића Џета „Године на шест“ („Лагуна“) на тему како је настао и нестао рокенрол у Београду. То је аутентични документ о шездесетим годинама, деценији велике безбриге, који је некадашњи басиста „Црних бисера“ и „Тунела“, а сада „Влада Џет бенда“ писао три године.
- Када су учестали позиви за гостовања у разним емисијама, где су тражили да причам о оним временима, рокенролу и зашто ме зову Џет, почео сам да пишем текст који сам хтео увек да имам уз себе - казао је Влада Џет, уредник Радио-програма „202“, који је надимак добио по бас гитаристи групе „Шедоуз“ Џету Харису. - Написао сам три шлајфне, почео да додајем нове секвенце, хронолошки их поређао и тако је настала књига. Данас би она била дупло дебља, јер сам се у међувремену сетио још много тога. Изгледа да ћу стопама Владимира Дедијера, који је писао прилоге за биографију Јосипа Броза у 12 томова. „Године на шест“ наменио сам онима који су допринели и видели ту деценију, али, највише онима који је нису доживели да могу да направе паралелу.
В. М. П.
Ауторска права Радио Оаза 2026