Руководилац овог пројекта проф. др Драган Бараћ, саветник у Народној библиотеци Србије и ванредни професор на Филозофском факултету Источно Сарајево, истиче да су поред репринт издања црквених књига: Служабника из 1519. године, Псалтира штампаног 1921. године и Молитвеника из 1923. године, и научни радови сарадника из академија наука и уметности Републике Српске, Русије и Србије, Народне библиотеке Србије, Матице српске, Богословског факултета из Београда, Патријаршијског музеја Српске православне цркве из Београда и Библиотеке Светог архијерејског синода Румунске православне цркве.
Капитална дела „Горажданске штампарије” садрже и Студију у којој је описана улога и значај прве ћириличне штампарије на просторима БиХ, која се одатле сели у Румунију, као и њен утицај на ширење ћириличне књиге и европског штампарства у 16. веку, посебно са аспекта њеног тадашњег повезивања културе, књижевност и уметности Венеције у Италији, Горажда у Босни и Херцеговини и Трговишта у Румунији.
Истраживачки тим је приликом реализације овог пројекта дошао до сазнања да је из манастира Милешева, који је после пропасти Пећке патријаршије постао духовни и културни центар српства, потекла идеја о оснивању штампарије у Доњој Сопотници, па је манастир Милешева, посредством Горажданске штампарије, имао пресудни утицај на српско средњовековно штампарство.
На жалост, до данашњих дана сачувано је веома мало оригиналних примерака књига штампаних у Доњој Сопотници, због чека је коначно штампање њихових репринт издања још значајније, посебно у тренутку када се навршава 490 година од почетка рада ове штампарије.
Према подацима до којих су дошли истраживачи у оквиру овог пројекта сачувано је 25 примерака „Молитвеника”, чак 25, који се налазе у домаћим и страним библиотекама, почев од Русије до Хиландара и Београда. Једини примерак од прве књиге Служабника из 1519. године сачуван је на Хиландару у оригиналној величини, а Псалтир је реконструисан од три појединачна примерка. Оригинални примерци и делови црквених књига из Горажданске штампарије чувају се у Венецији, Дубровнику, Трговишту, Београду и Санкт Петербургу.
Прва промоција репринт издања књига Горажданске штампарије најављена је у марту у Српској академији наука и уметности у Београд, а у априлу или мају на Филозофском факултету на Палама. Централна промоција ових књига одржаће се на Петровдан, 12. јула у порти храма Светог Ђорђа у Доњој Сопотници-Ново Горажде, када ће се обележити и 490 година горажданског штампарства.
Уређивачки одбор овог значајног пројекта, који овековечава истински белег српског штампарства на просторима данашње БиХ и шире планира промоцију ових дела и у Италији, Румунији и Русији.
На слици: Оригинал ћириличног рукописа из горажданске штампарије (Фото С. Хелета)
Славко Хелета