Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Данас се навршава 67 година од усташког покоља више од 2 300 Срба из Дракулића, Шарговца, Мотика и рудника Раковац код Бањалуке. У спомен цркви Светог великомученика Георгија у Дракулићу сутра ће бити света литургија, као знак сећања на убијене Србе, после чега ће код Спомен-костурнице у Дракулићу бити служен парастос невиним српским жртвама усташког покоља.
Павелићеве усташе су 7. фебруара 1942. године у овим бањалучким селима убиле више од 2 300 Срба, укључујући и 551 дете.
Покољ је организовао усташки командант за такозану "Хрватску Крајину" Виктор Гутић, а предводио га је жупник бањалучког самостана Петрићевац фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, који је после тог злочина постао командант Јасеновачких логора и прозван "фра дијаволо".
У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне државе Хрватске, наводи се да је злочин у овим бањалучким селима био највећи покољ учињен у само једном дану. Злочин су починиле усташе Анте Павелића из такозваног "Тјелесног здруга" уз помоћ бањалучких усташа.
Крвави усташки "пир" у овим селима почео је у четири часа ујутру и трајао је до поднева истог дана.
Побијени су сви Срби који су се затекли у селу, осим Ленке Курузовић, која је са својих петоро деце успела да умакне усташком ножу.
Мештани Дракулића, Шарговца, Мотика и рудника Раковац побијени су без иједног метка, секирама, ножевима, крамповима и "србомлатком".
Да су усташке власти припремале подмукли покољ Срба, говори и чињеница да су неколико дана раније извршиле попис сељана, уз образложење да ће сви који се затекну код куће у недељу, тог 7. фебруара 1942. године, добити помоћ у храни.
Такође, неколико дана раније, усташе су наредиле да се, због наводног беснила, побију сви пси у тим бањалучким селима, са стварном намером да за време злочина лавеж паса не би открио да се нешто чудно дешава.
После Другог свјетског рата о овом стравичном усташком злочину дуго се ћутало. Тек 1964. године извршено је пописивање страдалих, наводно 1 400 лица, којима су 1965. године тадашње власти подигле спомен-костурницу.
Накнадним истраживањима дошло се до броја од 2 300 жртава, пописаних именом и презименом, премда се зна да је и та бројка много већа, пошто су у покољу 7. фебруара побијене и потпуно затрте читаве породице, па о њима није више имао ко да сведочи.
Тек 1991. године одржан је први парастос овим жртвама, а служио га је владика Јефрем.
Од тада сваке прве недеље у фебруару служи се парастос, а уназад осам година и заупокојена литургија у новосаграђеном храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу.
Иако су потомци жртава и становници ових села, као и читавог бањалучког региона, очекивали да ће се тадашњи поглавар римокатоличке цркве папа Јован Павле Други током своје посете Бањалуци и самостану Петрићевац у јуну 2003. године оградити од ових злочина, папа овај догађај није ни поменуо.
Једине речи поглавара римокатоличке цркве које су се могле довести у везу са овим и другим злочинима, у којима су, између осталих усташа, директно као крвници учествовали и католички свештеници, односиле су се на молитве Богу да "буде милосрдан за кривице почињене против човека, његовог достојанства и његове слободе, па и од стране неких чланова Католичке цркве".
Срна