Јуче и данас

Ноћас се навршава једанаест година од НАТО бомбардовања Радио-телевизије Србије. У ноћи између 22. и 23. априла 1999. године, у два сата и шест минута, у бомбардовању зграде у Абердаревој улици погинуло је 16 радника РТС-а.
Погинули су: Јелица Мунитлак (28), шминкер, Ксенија Банковић (28), видео миксер, Дарко Стиоменовски (26), техничар у размени, Небојша Стојановић (27), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (31), електричар, Александар Делетић (31), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (34), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милан Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма и Слободан Јонтић (54), монтер.
Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч", годину дана после бомбардовања, саопштила је да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.

Задужбина Доситеја Обрадовића, другу годину за редом, организује манифестацију "Доситејеви априлски дани". Покровитељ манифестације је Министарство просвете Републике Србије.
У Београду је, у оквиру програма "Доситејеви априлски дани", у Музеју Вука и Доситеја представљена књига изабраних басни Доситеја Обрадовића. Дело је приредио Миодраг Матицки, а том приликом отворена је и изложба илустрација Предрага Тодоровића. Најављен је и добротворни концерт поводом Светског дана књиге, под називом "Доситејев европски пут", на којем ће наступити чембалисткиња Смиљка Исаковић и глумац Танасије Узуновић. Акција је организована у сарадњи с Центром за културу Барајево, а њен циљ је прикупљање књига за месну библиотеку. Књиге ће даровати Завод за уџбенике, Задужбина Доситеја Обрадовића и гости концерта. Књижевни салон "Код Доситеја" биће одржан 27. априла у просторијама Задужбине у Београду, када ће бити представљена књига Радована Ковачевића "Откривање Медитерана. Доситеј Обрадовић на Средоземљу 1761-1771". У оквиру манифестације, у основним и средњим школама у Србији одржавају се школска такмичења посвећена животу и раду Доситеја Обрадовића, радионице баснописаца и језикословаца и разни други програми.

Погледајте и овај ВИДЕО
У присуству државног врха Србије и неколико хиљада грађана свечано отворен нови Авалски торањ. Његову изградњу иницирали су РТС и Удружење новинара Србије, уз подршку великог броја грађана. Почињемо са Авалским торњем, а надам се да ћемо завршити са још много великих објеката, рекао председник Борис Тадић.
Авалски торањ, симбол Београда и Србије, свечано је отворио градоначелник Београда Драган Ђилас, поручивши да та грађевина треба да буде симбол будућности Србије.
Са скоро 205 метара висине, нови торањ највиша је грађевина на Балкану, а његову изградњу иницирали су Радио-телевизија Србије и Удружење новинара Србије, уз подршку великог броја грађана. Градоначелник Београда пожелео је да ниједан други градоначелник више не буде у прилици да поново отвара Авалски торањ.
"Имамо га, чувајмо га", рекао је Ђилас и додао да торањ не треба да буде порука прошлости, већ порука за будућност. На свечаности, добродошлицу новом торњу први је пожелео извођач радова Раја Радовановић. "Радити на оваквом пројекту је част, задовољство и велика обавеза. Дело које смо направили понос је Београда и Србије. Авалски торањ је отворио све светске тендере и ово је пример како се треба градити", рекао је Радовановић.

Предстојеће обележавање злочина који су починиле муслиманске војне и паравојне формације над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године биће први пут организовано „на лицу места”, упркос противљењима појединаца из Федерације БиХ и неких тамошњих борачких организација, попут удружења „Зелени љиљани”, „Зелене беретке” и „Прва патриотска лига”.
Портпарол Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Бранка Шљивар потврдила је „Политици” да „ни под каквим притиском неће и не може бити промењена одлука Одбора за неговање традиције и обележавање значајних датума из ослободилачких ратова Владе РС да се и злочини над Србима, коначно, почну обележавати на местима на којима су се и догодили”.
„Све је спремно, планирано је да око 300 грађана РС, међу којима и један број преживелих учесника стравичних дешавања у Добровољачкој, овог 3. маја оде у Сарајево и на достојанствен начин, како то и обичаји налажу, запали свеће и положи цвеће на место на којем су убијена 42 војника ЈНА, рањена 73 и заробљено њих 215”, каже Шљиварова и напомиње да Одбор још увек није добио одговор од кантоналних власти Сарајева од којих је званично тражио да омогуће достојно обележавање 18 година од страдања припадника ЈНА који су се ненаоружани и по договору с највишим бошњачким званичницима мирно повлачили из Сарајева.

Историчар Антун Милетић је ових дана објавио нову, невелику књигу под насловом ,,НДХ – Концентрациони логор Јасеновац 1941–1945”, као неку врсту историографског водича у коме је на сажет начин изнео своје резултате истраживања јасеновачког логора.
Уз остало, Милетић износи и збирни преглед броја идентификованих жртава ове усташке „фабрике смрти”  што је резултат његовог упорног, вишедеценијског трагања, консултовања и анализе 312.892 изворна документа, 1.106 књига и 1.482 записа.
Пошто је јуче одржана комеморација жртвама усташког логора смрти Јасеновац, треба подсетити да је 22. априла 1945, од преосталих 1.075 логораша, њих око 600 кренуло у пробој. У том очајничком покушају 128 јасеновачких мученика домогло се слободе а остале су усташе немилосрдно ликвидирале.
У садашњој музејској поставци Спомен-подручја Јасеновац, на коме је јучерашња комеморација одржана, наведена су имена и подаци за 75.159 жртава. Аутори поставке наводе да је њих 57.614 усмрћено у Јасеновцу, а 12.220 у логору у Старој Градишки. За осам жртава место смрти није установљено. Према овом извору, у Јасеновцу је убијено 35.215 мушкараца, 20.469 жена и 19.475 деце до четрнаест година старости.

Мање леп од Беча, мање господствен од Прага, мање очуван од Будимпеште, мање сјајан од Букурешта, али толико жив, толико озарен, толико непредвидив…
Овим речима Жан-Кристоф Буисон, француски новинар, описује српску престоницу у својој књизи „Роман о Београду”, објашњавајући да наш град, разаран тридесетак пута током векова, „не оставља утисак својом архитектонском блиставошћу, али да се човек везује за њега десетинама невидљивих веза”.
Уредник културне рубрике у Фигаро магазину, такође и аутор неколико књига, Буисон је написао бројне чланке и репортаже о Београду и Србији и у Француској важи за великог познаваоца ситуације на Балкану, као и за једног од ретких који је деведесетих година покушавао да пробије медијску блокаду о Србији.
Књига, коју је објавила француска издавачка кућа „Роше”, са поднасловом „Роман о чудесним местима и судбинама”, ових дана је представљена и у Културном центру Србије у Паризу, а пре тога и у чувеном париском ресторану „Фукетс” на Шанзелизеу. На промоцији у Српском културном центру говорио је и Душан Батаковић, амбасадор Србије у Паризу, коме се Буисон специјално захвалио у књизи на помоћи и стрпљењу.

У Лепосавићу, на Косову и Метохији, вечерас ће бити обележен Дан споменика културне баштине УНЕСКО-а. Министар културе Небојша Брадић то оцењује као изузетно важан догађај, уз напомену да је, истовремено, то прилика да се о културној баштини Србије говори на свим местима где се она налази.
"Зато ће институције Министарства културе, стручњаци из ове области, део својих активности данас провести на Косову и Метохији где ће представити монографију "Светска баштина -Србија", рекао је Брадић Танјугу.
Промоција у Центру за културу у Лепосавићу биће пропраћена и изложбом посвећеном овој публикацији. Монографија "Светска баштина - Србија" прво је стручно представљање споменика културе са листе УНЕСКО-а, који се налазе на територији Србије.
Једном уписан на листу светске баштине локалитет остаје власништво земље у којој се налази, али његово очување добија међународни значај за генерације које долазе, напомињу у Министарству културе.

Више хиљада ходочасника и туриста посетило је током викенда италијански град Торино како би искористило јединствену прилику да види тзв. Торински покров у који је, како многи хришћани сматрају, био умотан Исус Христ након распећа.
Мистериозна жута тканина, димензија 4,4 са 1,2 метра, на којој се види лик човека умрлог после разапињања на крст, изложена је од синоћ, први пут у последњих 10 година, у катедрали у овом граду на северозападу Италије, јавио је Ројтерс. Резултати лабораторијских тестова спроведени у Оксфорду, Цириху, Тоскани и Аризони 1988. године, показали су, медјутим, да је платно настало измедју 1260. и 1390. године,  док појединци сматрају да су резултати ових тестова нетачни због наслага бактерија које су се вековима формирале на платну. И даље је остало нерешено питање како се споменути лик нашао на платну. Покров је откривен средином 14. века у Француској, а у Торино га је донела бивша италијанска краљевска породица Савоја 1578. године.

У селу Адашевци код Шида данас ће, комеморацијом и одавањем поште погинулима, бити обележена 65. годишњица пробоја Сремског фронта који је означио крај Другог светског рата на територији Србије.
Сремски фронт је једно од најтежих, најдуготрајнијих и најтрагичнијих српских, али и бојишта Другог светског рата, на коме је у рововској борби од октобра 1944. до 12. априла 1945. године учествовало око 250.000 војника на обе стране.
Сремски фронт је успостављен пошто су отпочеле завршне борбе за ослобођење Београда и целе земље, када је формирана борбена линија дуж западних граница Срема. Немци су тај фронт држали због извлачења делова армије „Е” из Грчке, Македоније и са Косова и зато су га очајнички бранили.
Први пролетерски корпус Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) запосео је тај фронт после ослобођења Београда, 21. октобра 1944. да би заштитио престоницу и наставио потискивање непријатеља на запад. Југословенске снаге на Сремском фронту сачињавало је 12 дивизија које су се бориле у садејству са снагама совјетске „Црвене армије” и бугарске Народне армије у настојању да пробију петоструку линију непријатељског фронта у надирању ка Славонији.
Све јединице на Сремском фронту попуњене су мобилизацијом младића из Србије, претежно малолетних, крајем 1944. и у зиму 1945.

Хидроелектрана „Ђердап 2”, на Кусјаку код Неготина, обележиће данас свој први велики производни јубилеј. Управо се навршава 25 година како је 12. априла 1985.године у рад пуштен први од укупно десет хидроагрегата ове друге дунавске електране, чија је градња почела 3. децембра 1977. године, а завршена 8. марта 2001. године, када је у рад пуштен и њен последњи, десети агрегат.
И друга дунавска електрана, код Неготина, заједничко је дело бивше СФРЈ и Румуније и има 20 агрегата укупне снаге 540 мегавата. Заједничка брана у којој су смештене две електране, наша и румунска, завршена је у ноћи између 26. и 27. новембра 1984. године, када је, великим слављем, означен завршетак седмогодишњег преграђивања Дунава, трећег на нашим просторима у минулих 20 векова. „Ђердап 2” има и две бродске преводнице, а наша је почела да ради 7. фебруара 1994. године.
Званично, према подацима наше диспечерске службе на „Ђердапу 2”, ова наша електрана до сада је произвела укупно 32 милијарде и 266 милиона киловат-часова струје, а нашом бродском преводницом до сада су извршена 25.342 превођења. Преводницом је прошло 106.928 пловила са око 70 милиона тона терета.