Јуче и данас

Патријарх српски Иринеј рекао је данас да се Српска православна црква моли да се на Косово и Метохију врате мир и слобода и позвао своју духовну децу да, не речима већ животом и делима, исповедају и чувају своју веру у Васкрсење.
"Молимо се Богу да се молитвама светога Саве и светога цара Лазара врате мир и слобода на наше страдално Косово, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо где су наше највеће светиње које су бисери православне културе и свеукупне хришћанске баштине", наводи се у Ускршњој посланици коју је данас прочитао патријарх Иринеј.
Поглавар СПЦ је оценио да је српски народ решен да на "овом светом олтару (Косову и Метохији) стоји и опстоји, верујући у крст и Васкрсење Христово и наше", чувајући се неслоге и не збуњујући се причама које не воде очувању вере и духовног и националниг идентитета.
"Позивамо вас, децо наша духовна, да исповедате и чувате своју веру у Васкрсење, не речима већ животом и делима", навео је патријарх Иринеј и позвао на чување српског православног предања наслеђеног од апостола и светих Отаца.
Патријарх српски казао је да је Васкрс темељ цркве и извор вере и наде у нашем животу на земљи.

Почетком седамдесетих, Студио Б, који данас слави четири деценије постојања, замишљен је, најпре, као недржавни радио, а данас је прерастао у градски радио и телевизију, који Београђанима пружа богат информативни и културни програм.
Током свих ових година, није одступио од своје главне теме - живота у Београду и сталног настојања да се проблеми његових житеља реше лакше и брже. Јубилеј ће бити обележен доделом награде "Најбеограђанин" и рок концертом у Дому oмладине.
Растао је заједно са својим суграђанима. Почео је као колектив од петнаестак запослених, који је личио на једну породицу.
Свакодневно је улазио у наше домове, а уз чувени, комшијски, топао поздрав омиљеног и непревазиђеног Душка Радовића, хиљаде Београђана започињало је радни дан.
Слободан Коњевић, музички уредник Студија Б, каже: "Сећам га се као човека који је бдео над свима нама, волео је људе и све што је радио било је за њихову корист и њихову добробит и мислим да Београд ни данас то није заборавио."

Патријарх српски Иринеј упутио је „братске честитке и најбоље жеље” београдском надбискупу Станиславу Хочевару поводом Васкрса, празника над празницима, када се слави „библијска тајна вековима скривана у недрима Старог Завета, објављена свету у Новом Завету”.
„Данашњи човек обремењен бригама овога света и заслепљен себичним потрошачким менталитетом избегава да се суочи са тајном живота и смрти. Сведоци смо да све више долази до изражаја цивилизација смрти... по њима једина реалност, почетак и крај света”, каже се у честитки патријарха београдском надбискупу и истиче да „Црква проповеда најдубље достојанство и светињу људског живота, верујући у васкрсење Христово...
„Дај Боже да будемо сведоци те истине и да у душама нашим и на нашим лицима непрестано блиста радост Васкрсења”, наводи се у празничној честитки поглавара Српске православне цркве.
У њој се истиче да је Христос својим васкресењем потврдио да је Месија и спаситељ света и да за хришћане „нема другог имена на земљи којим би се могли спасти”. „Са овим мислима... уз искрено поштовање остајемо у заједничком Васкрслом Богочовеку Исусу Христу”, наводи се у честитки патријарха Иринеја.

Поводом 186-годишњице рођења Бранка Радичевића, културна институција "Бранково коло" из Сремских Карловаца, која чува успомену на овог великог српског песника, недавно је у Београду представила пет нових песничких књига.
На дан рођења Бранка Радићевића, "Бранково коло" сваке године додељује награду „Печат вароши сремскокарловачке“. Овогодишњи добитници престижног признања Андреј Јелић Мариоков, за збирку сонета "Молебни венац" и Гордана Ђилас за књигу поезије "Учитељ сећања", својим стиховима отворили су књижевно дружење пред бројном публиком у Београду. У доброј атмосфери песничке речи потом је представљено пет нових песничких књига млађих аутора "Бранковог кола", Милана Ракуља из Бањалуке, Маје Даковић из Београда, Мирослава Митковића из Ниша, Мирјане Кајзе из Мркоњић Града и Славице Торма-Лукач из Суботице. О књигама је песнички надахнуто говорио директор "Бранковог кола" Ненад Грујичић, а аутори су казивали своје стихове.

Овогодишње заједничко славље Васкрса (4. априла) је прилика за све хришћанске цркве да дубље размисле о садржају и значењу тог празника и могућности јединственог обележавања, јер разлике међу њима нису суштинске природе, изјавио је данас београдски надбискуп Станислав Хочевар, додајући да Запад не треба да заборави на Бога, а Исток на потребе човечанства.
У интервјуу Танјугу, Хочевар је рекао да те разлике нису теолошке и да, наглашавајући сличности и занемарујући спољне разлике у обредима, хришћани имају разлога за заједничко славље и сведочење вере "у време глобализације када се читав свет уједињује".
Синергија источног и западног хришћанства
У време када постоји опасност да се преко веома снажних медија да предност економији, техници, материји и да се у други план стави човек, његова личност, духовност и моралне вредности, хришћани, рекао је надбискуп, имају посебну одговорност да Исусовим начином омогуће превазилажење тешких историјских терета, подељености, мржње, неразумевања дајући тако прилог помирењу и сарадњи.
"Том синергијом, заједничком енергијом свих хришћана, истом вољом и љубављу може се помоћи данашњем свету у проблемима", нагласио је Хочевар.

Мит о необоривом америчком „невидљивом” ловцу бомбардеру Ф-117А срушена је пре 11 година, на данашњи дан, када су јединице југословенске војске обориле тај авион док је био у акцији НАТО бомбардовања Србије 1999. године.
Ф-117А „ноћни соко”, који је после бројних акција у Либану, Панами, Ираку... стекао ореол „невидљивог”, оборен је 27. марта у војвођанској равници у селу Буђановци.
„Ноћни соко” је изузетну репутацију стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991. године, када је, по објављеним подацима, 1.270 пута пролетео непримећен над ирачким радарима, у 39 борбених мисија.
Ф-117А је конструисан у облику брушеног дијаманта, што је неуобичајно за летилице те намене, а у америчкој војној терминологији добио је назив „стелт”, што на енглеском језику значи „кришом”, „у потаји”, или „невидљиви авион”.
„Ноћни соко” је представљао симбол моћи због савремене технологије којом је опремљен, а што му је омогућавало да буде „невидљив” за све радарске системе.

Краљевина Југославија је 25. марта 1941. приступила Тројном пакту. Одлука владе Цветковић-Мачек није била нимало необична и неочекивана. Немачка је до тог времена успела да покори, умири или на своју страну привуче читаву континенталну Европу. Аустрија и Чехословачка пале су без већег ангажовања немачке војске.
Пољска и њена заштитница Француска освојене су после кратке и бруталне кампање без преседана у ранијој историји. Покорене су Белгија, Холандија, Данска и Норвешка. Неутралне европске земље углавном су биле наклоњене Силама осовине. Немачки рајх господарио је Европом. Његови савезници били су Италија, Јапан, Финска, Мађарска, Румунија, Бугарска...
Италија је анектирала Албанију, а управо марта 1941. године спремао се коначни напад немачких и италијанских трупа на Грчку.
Совјетски Савез, доскорашњи архинепријатељ, био је немачки партнер у подели источне Европе. Велика Британија је била изолована и подвргнута свакодневним бомбардовањима. САД су стајале по страни, наизглед незаинтересоване. Југославија се налазила у неодрживом положају.

Последњи роман Моме Капора "Како постати писац", који је написао у болничкој постељи, али није стигао и да га представи читаоцима, представљен је данас у издавачкој кући Српској књижевној задрузи.
"Велики познавалац човекове природе и душе, тананих осећања и скривених мисли, али и тајни уметничког заната, Капор се у свом последњем роману, који носи поднаслов роман-приручник, бави темом како постати писац - у књижевности, друштву и сопственим очима", рекао је главни уредник СКЗ Драган Лакићевић.
Истакавши да је Капор две закључне књиге ("Исповести" и "Како постати писац") објавио у Задрузи, Лакићевић је рекао да је тиме велики писац подвукао црту свог дела.
"Читати, читати и само читати" 
"Један круг се затвара на најлепши и најтрагичнији начин. У последњем рукопису Момо Капор се сећа првих сусрета са плаво-сивим корицама СКЗ, када је почео незајажљиво да чита како би упознао свет. У Задрузи, коју је Момо подржавао и помагао, појављују се две његове последње књиге, у чему има лепе и сетне симболике", рекао је проф. др Дарко Танасковић.

Званичног податка о броју страдалих цивила у НАТО бомбардовању још нема, иако је од почетка ваздушних удара на СР Југославију прошло 11 година. Процене се крећу од 500 до 2.500 погинулих, најчешће се помиње број од око 2.000 жртава, а пре него што би се уопште и дошло до што прецизнијег податка требало би решити и неке недоумице око саме методологије пописа страдалих цивила.
У Републичком заводу за статистику наводе да би, пре прављења пописа, требало прецизно дефинисати, на пример, да ли се пописују само директне жртве, односно страдали у ратним дејствима и ваздушним нападима, или и индиректне, односно они који су умрли од последица бомбардовања, попут оболелих од рака, на пример. Како наводе у овој државној установи, они нису радили истраживање о броју страдалих цивила у бомбардовању. Њихово Одељење за виталну статистику ради редовне извештаје о броју умрлих, међу којима се наводе и жртве ратних дејстава, али се војне и цивилне жртве, на пример, не раздвајају.
Божо Грбић из Завода за статистику објашњава да би најпрецизније истраживање било оно на терену – статистичари би са упитницима посећивали породице жртава и прикупљали податке, али је то уједно и најскупље, а новац за такво истраживање никада није обезбеђен, истиче наш саговорник.

Беседом Радослава Петковића, прошлогодишњег добитника награде „Борисав Станковић”, вечерас у Врању отвара се, 44. пут, традиционална манифестација „Борина недеља”. О Борисаву Станковићу у српској књижевности и култури говориће Александар Јерков, Јован Пејчић и Мирослав Цера Михаиловић, а гост вечери је Срба Игњатовић, председник Удружења књижевника Србије.
Наредних дана, књижевни портрет Владимира Пиштала осветлиће Михајло Пантић и Ненад Шапоња, а Синише Ковачевића Ивана Димић и драмски уметници Лепомир Катић и Бошко Пулетић.
О антрополошком делу Бојана Јовановића говориће: Владета Јеротић, Петар Влаховић и Жарко Требјешанин. Биће представљено и песничко дело: Живорада Недељковића, Гојка Божовића и Зорана Пешића Сигме. Округли сто посвећен је теми: „Треба ли Србији књижевност”. Учествују: Радивоје Микић, Мило Ломпар, Гојко Тешић, Јован Делић, Петар Пијановић, Александар Јовановић, Горан Максимовић, Бојан Јовановић, Ана Вучетић, Младен Весковић, Марко Недић и Јован Јањић.