Аутори поставке наводе да је усмрћено 42.104 Срба, 15.591 Ром, 11.900 Јевреја, 3.658 Хрвата, 1.080 муслимана, 235 Словенаца, 99 Чеха, 101 Словак, 58 Украјинаца, 34 Црногорца, 21 Мађар, 14 Италијана, 5 Немаца, 9 Руса, 7 Русина, 4 Пољака, 1 Румун и 238 жртава за које није установљена националност.
Као што је познато, процене укупног броја жртава Јасеновца врло се разликују, а на екстремним тачкама те лепезе налазе се тврдње о 2.300, односно о 1,4 милиона усмрћених у овом логору.
Захваљујући неуморном прегалаштву (аутор је 23 књиге и више од 60 научних радова од којих су десетине посвећене Јасеновцу и геноциду) Милетић је идентификовао имена и презимена и друге драгоцене податке о 81.408 жртава усмрћених у Јасеновцу. Установио је и чињеницу да су још 64.093 жртве убијене у јасеновачким логорима, али доступна документација није омогућила да утврди њихова имена и презимена.
У сваком случају, Милетић је до сада непобитно установио да је ова усташка „фабрика смрти” прогутала 146.401 жртву геноцида, холокауста и ратног злочина почињеног над противницима нацистичког режима, успостављеног у НДХ током Другог светског рата. Треба нагласити да Милетић, изношењем овог податка, не говори о коначном билансу усмрћених у Јасеновцу, јер је његов циљ био да што прецизније установи имена и недвосмислено, непорециво утврди доњу границу броја мученика страдалих у овом логору. Не треба сумњати да ће даља истраживања овог монструозног биланса смрти значити и знатно померање те границе навише.
Из начина на који су после 1945. евидентиране жртве рата у Босни и Херцеговини, постаје јасније зашто Милетић није могао да и поименично идентификује поменуте 64.093 јасеновачке жртве.
У попису „Жртве фашистичког терора”, сачињеном у БиХ, наведен је податак да је у усташким концентрационим логорима страдало 103.854 људи, а од тог броја да је у Јасеновцу убијено 58.444 особа. За све те жртве наведен је низ врло прецизних података – из којих су места и општина, колико их је одведено и убијено у логору, која је њихова националност, а знају се и њихов пол, године старости, чак и занимање. У овим пописима-прегледима из БиХ једино нема Рома јер су приказани као муслимани.
Звучи готово нестварно да уз све те пописне, у истраживачком погледу врло драгоцене, податке недостају баш имена и презимена јасеновачких жртава. Из тог разлога, Милетић је ове жртве (64.093) у својим анализама означио као Н. Н. жртве усташког злочина геноцида.
Од какве важности је овај моменат јасно је ако се вратимо подацима о жртвама који су представљени у Музеју Спомен-подручја Јасеновац. Игнорисање оних мученика чија имена ни 65 година после окончања Другог светског рата нису установљена, иако су и они убијени у Јасеновцу, само је још један од начина да се истина о овом монструозном логору, упоредивом с Аушвицем, заташкава и даље.
Слободан Кљакић