Циљ је да манифестација окупи што већи број ученика, професора, школа и културних радника, рекла је за Међународни радио Србија директорка Задужбине Мирјана Драгаш и објаснила да је овај месец одабран за манифестацију, јер су у априлу 1783. године објављена два његова најважнија дела, "Писмо Харалампију" и "Живот и прикљученија", у којима је изнео своја начела и програм рада у правцу просвећивања и образовања којима је Доситеј остао веран до смрти.
Доситеј Обрадовић (световно име Димитрије) био је српски  просветитељ и реформатор. Рођен је 1744. године у румунском делу Баната тадашње Аустрије. Још као ђак основне школе, одао се сањарењу и верском заносу. После смрти његовог оца, његов теча, да би га излечио од сањарења и мистицизма, даје га на занат. Међутим, жеља за науком, коју је он гледао у црквеним књигама, не оставља га ни доцније, и чим му се за то указала прилика, напушта занат и родбину и бежи у фрушкогорски манастир Хопово. Ту се закалуђерио и почео озбиљно да мисли на пустињачки живот. Али када је боље и ближе упознао манастирски живот и калуђерско братство, видео је да то не одговара животописима светаца и његовим илузијама. Поред тога, до руку су му дошле и грађанске књиге, из којих је увидео да изван цркве постоји и друга мудрост и друкчији морал, управо оно за чим је жудео. После три године манастирског живота, напустио је манастир за сва времена. Од тог тренутка настају његова непрекидна путовања ради студија по Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Понесен таквим идејама радио је на просвећивању српског народа. Преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије „Живот и прикљученија“. Доситеј је био први попечитељ (министар) просвете у Совјету и творац свечане песме „Востани Сербие“. Умро је 1811. године. Његови остаци почивају на улазу у Саборну цркву у Београду.
Милена Глувачевић, Међународни радио Србија