"23. априла 1999. године у 2.06 НАТО је бомбардовао зграду РТС-а у Београду, где је усмртио 16 људи. Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ... И поред ратне пропаганде овог медија, није било никаквог војног оправдања за бомбардовање зграде РТС-а. НАТО није упозорио цивиле. Зграда је смештена у густо насељеном градском језгру. Особље у њој налази се 24 часа дневно. Био је то потпуно непотребан напад", навео је "Хјуман рајтс воч".
Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан износећи контрадикторна објашњења. Специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.
Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић осуђен је, 2002. године, на 10 година затвора, због тога што није поштовао наређење Савезне владе и људе и технику изместио из објеката у Абердаревој и Хиландарској улици.
Не смемо заборавити напад на РТС
Европска федерација новинара (EФJ) урадиће све што је у њеној моћи да се не заборави напад НАТО-а на Радио-телевизију Србије у којем је погинуло 16 медијских радника, изјавио је на заседању највећег европског новинарског удружења у Истанбулу генерални секретар ЕФЈ Ејден Вајт.
"Нисам сигуран да би установљавање дана сећања било најбоље решење, али мора се знати за тај напад који је био први у низу војних напада на телевизијске станице", рекао је Вајт, подсећајући да је америчка војска 2001. и 2003. године гађала бирое катарске телевизије Ал Џазира у Кабулу и Багдаду.
Удружење новинара Србији и Синдикат новинара Србије затражили су од Међународне федерације новинара, уочи прошлогодишњег 23. априла, да се овај датум обележава као дан сећања на све убијене у медијима, који су проглашени за војни циљ.
Вајт је нагласио да је Европска федерација новинара желела да прошле године у Београду обележи десету годишњицу бомбардовања зграде у Абердаревој, али да у томе није успела, између осталог и због "неслагања два српска новинарска удружења".
РТС