Ирфан Нефић, портпарол МУП-а Кантона Сарајево, изјавио је за наш лист „да су процене у току и да ће бити предузете све могуће мере обезбеђења”, о чему ће, како је рекао, „благовремено обавестити организатора”. Према неслужбеним информацијама, овогодишње обележавање годишњице страшног злочина у Добровољачкој већ је проглашено догађајем високог ризика.
„Што се нас тиче, нема разлога за било какву забринутост, јер ми немамо амбицију да некога провоцирамо, да правимо неки спектакл, ми желимо да у миру и достојанству обележимо страдање нашег народа управо на местима где се то десило”, поручује Сташа Кошарац, шеф Координационог тима Владе РС за тражење несталих и суђење за ратне злочине.
Намера нам је, додаје он, да од ове године почнемо на исти начин обележавати и годишњицу страдања војника ЈНА у „тузланској колони” у којој су муслиманске снаге 15. маја 1992. године убиле око 200 војника и старешина, док је 140 заробљено и мучено.
Са друге стране, представници удружења „Зелене беретке”, „Прва патриотска лига” и добитника „Зелених љиљана” одлуку Одбора Владе РС називају „срамном” и „провокацијом” за коју ће, кажу, „наћи начина да је спрече”.
„Ово је једна врста провокације и изједначавања агресора и жртве”, изјавио је генерални секретар „Зелених беретки” Фарук Пањета, док председник „Прве патриотске лиге” Кадрија Шкријељ поручује да ће „сви патриоти бити повређени уколико се дозволи обележавање годишњице у Добровољачкој улици у Сарајеву”.
Подсећамо да је МУП Србије почетком прошле године, по налогу истражног судије, расписао потернице за 19 особа из БиХ, међу којима су и чланови ратног Председништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић и војног врха Јован Дивјак и Заим Бацковић Заги, због напада на колону ЈНА у Добровољачкој. Ганић је, на захтев Тужилаштва за ратне злочине Србије, ухапшен 1. марта у Лондону где, под посебним мерама обезбеђења, чека да тамошњи суд донесе одлуку о његовом изручењу Србији.
Душанка Станишић, Политика