Јуче и данас

Српска православна црква (СПЦ) данас обележава два празника посвећена светом апостолу и јеванђелисти Луки и светом Петру Цетињском који су иако представници две различите епохе својим делима задужили православље.
Свети Лука је један од првих проповедника хришћанства, савременик Исуса Христа и један од писаца Четворојевандјеља. У основе хришћанске проповеди спадају "Јевандјеље по Луки" и "Дела Светих апостола".
Према богослужбеном календару СПЦ, овај дан није обележен као заветни, већ је као "црно слово" сврстан у празнике од значаја за суштину цркве. Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава православних српских породица. Народ га слави и као исцелитеља и заштитника појединих заната. Као свог заштитника славе га и образовне установе, медју којима је и Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију.
Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе с њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу. Позната је "икона у икони" која представља Светог Луку и у перспективи икону Богородице коју светитељ осликава. Сликарско дело овог светитеља (родом из Антиохије) су и иконе Светих апостола Петра и Павла, а црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа. Свети Лука је живот окончао у 84. години када га, како је записао владика Николај Велимировић, "злобни идолопоклоници ударише на муке, Христа ради, и обесише о маслину у граду Тиви".

Дучићева награда за 2010. годину уручена је савременом српском књижевнику Миловану Данојлићу на централној свечаности "Дучићевих вечери поезије" у Требињу.
У образложењу жирија, које је синоћ на свечаној акдамији под називом "У хлебној доброти ћирилице" прочитао професор Ранко Поповић, наводи се да је Данојлић један од најзначајнијих стваралаца савремене српске књижевности, прозни писац и песник изразито препознатљивог рукописа, стилиста, власник раскошног речника, трагалац изузетне моћи запажања и наглашеног моралног става.
"Поетско тражење смисаоног ослонца на задатом брисаном простору постојања јесте, пре свега, језичко трагање, са сопственом упоришном тачком, тачком отпора, како је именује Данојлић", истиче се, између осталог, у обраложењу жирија за доделу "Дучићеве награде".
Говорећи о Данојлићевој поезији, професор Јован Делић истакао је да је реч о песнику вечитог календара који увек и изнова фасцинира.
Захваљујући се на престижној награди, Данојлић је истакао да признања увек пријају, посебно када се ради о песнику као што је Јован Дучић.
"Никада се нисам борио ни за једну награду, нити сам их тражио, одбити их је глупо, као и превише јој се радовати", рекао је Данојлић.

Потпуковник америчке авијације у пензији Милтон Френд могао би да буде сведок у поступку за рехабилитацију Драже Михаиловића. Један од 500 америчких пилота спасених у Србији 1944. године каже да жели да сведочи, како би се "очистило" име генерала Михаиловића.
Амерички ветеран Милтон Френд, један од 500 америчких пилота спасених у Србији 1944. године, могао би да буде сведок у поступку за рехабилитацију Драже Михаиловића. Потпуковник америчке авијације у пензији, Френд, сада 88-годишњак, каже да се још сећа тих догађаја и да жели да сведочи, како би се "очистило" име генерала Михаиловића. Амерички авијатичар и данас се сећа како су га, на висини од 19.000 стопа, напала два немачка "месершмита". Пронашли су га сељаци за које није знао да ли су партизани или четници.
Према његовој причи, у околини Горњег Милановца, шест америчких авијатичара одведено је у планине, где их је чувао гарнизон четника.
"Свима смо причали, покушали смо о томе да говоримо људима у Петнаестој ваздухопловној јединици, али њима није било прихватљиво то што смо говорили. Они нису схватили колику смо помоћ добили, како су се понашали четници према нама и како је српски народ био добар према нама. Ми смо то форсирали и натерали смо их да нас слушају", каже амерички ветеран.

Уједињене нације, које данас обележавају 65 година од настанка и сада имају 192 државе чланице, искористиле су ту прилику да потврде приврженост принципима унапређења мира, развоја и људских права, на којима светска организација и почива. Дан УН обележава се сваке године 24. октобра, када је Повеља УН ступила на снагу.
Према речима генералног секретара УН Бан Ки-муна, тај дан је прилика за поновну потврду универзалних вредности толеранције, узајамног поштовања и људског достојанства, као и напретка који је заједнички начињен на плану образовања, очекиваног трајања живота, ширења технологије и унапређења демократије и владавине закона. "Али пре свега то је дан на који можемо да се решимо да учинимо више, више на заштити делова света захваћених ратним сукобима, на борби против промена климе и избегавању нуклеарних катастрофа, више на ширењу могућности за жене и борби против неправде и некажњености", истакао је Бан.
УН су основале државе победнице у Другом светском рату. Као такве и са прокламованим циљевима одржања мира и безбедности, развоја људских права и унапредјења социјалног и економског развоја, УН су представљале одговор на очекивања света који је тек изашао из најразорнијег сукоба у историји човечанства.

Код споменика стрељаним ђацима и професорима крагујевачке гимназије у парку Шумарице, одржана је традиционална антиратна манифестација "Велики школски час". У знак сећања на жртве фашизма стрељане 1941. године у Крагујевцу, на манифестацији је изведена поема "Стрељани град" италијанске песникиње Ане Сантоликуидо.
Поруку мира из Шумарица упутио је амбасадор Италије Антонио Варикио, истакавши да је реч о страдању које се догодило давно, али које сви желимо да сачувамо у живом сећању.
"Указати почаст онима који су пали далеке 1941. године значи подићи глас у жељи да се никад више не догоди да разум буде успаван", истакао је италијански амбасадор. Преносећи младим генерацијама сећања на прошлост желимо да будућим протагонистима у друштву поверимо задатак да ангажовано проналазе разлоге за дијалог и мир", додао је Варикио.
Поему "Стрељани град" извели су глумци Књажевско-српског театра и драмског студија и солисткиње Јадранка Јовановић и Јелена Томашевић, у режији Живојина Ајдачића, на музику пољског композитора Пјотра Кумуровског.

Данас се обележава 66 година од ослобођења Београда у Другом светском рату. Тим поводом, венце на споменик ослободиоцима Београда положили су  председник Србије Борис Тадић, као и министар одбране Драган Шутановац и начелник Генералштаба оружаних снага Русије Николај Макаров.
"Слава онима који су дали свој живот верујући у нашу будућност и мир. Онима који су се борили против фашизма, против зла и насиља над човеком и нашим бићем. Онима који су се борили за слободу Београда.", написао је председник Тадић у Спомен књигу. Тадић је венац положио уз интонирање државне химне "Боже правде" и уз присуство свечаног строја Гарде Војске Србије.
На Споменик ослободиоцима Београда 1944., који се налази на гробљу ослободилаца Београда венце су у име Владе Србије положили министар одбране Драган Шутановац, а у име српске и руске војске начелници генералштаба генерал-потпуковник Милоје Милетић и генерал армије Николај Макаров. Српски министар одбране и начелници генералштаба положили су венце и на Споменик црвеноармејцу. Пошту ослободиоцима главног града одали су и амбасадор Русије Александар Конузин, представници амбасада Украјине, Белорусије и Азербејџана, председник Скупштине града Александар Антић, представници Скупштине Србије и СУБНОР-а.

Деведесетпетогодишњи Џорџ Вујновић, Американац српског порекла, добио је дуго очекивано признање америчке владе за свој допринос у спасавању посада америчких бомбардера у Другом светском рату, који су били оборени изнад бивше Југославије.
Мисија "Хилијард", у којој је спасено 512 пилота и чланова посада, највећа је таква операција спасавања Американаца иза непријатељских борбених линија свих времена, јављају амерички медији. "Хилијард" је енглески назив за конопац којим се дижу једра.
Вујновићу ће на свечаности у Саборној цркви светог Саве у Њујорку бити уручена медаља "Бронзане звезде", коју ће му предати конгресмен Џозеф Краули.
Вујновић је радио за претечу данашње ЦИА. Током рата био је стациониран у Барију, на југу Италије и био је најактивнији у убеђивању америчких званичника да уопште организују ту операцију.

Џорџ Вујновић, родом из Питсбурга, живи у њујоршком предграђу Квинс.
PTC

Немачка ће у уторак, 19. октобра, вратити Србији Часни крст манастира Жиче, речено је Танјугу у Прес служби Католичке бискупије у Падерборну, у чијем музеју је крст био изложен.
Реч је о крсту који је у вихорима Другог светског рата нестао и, затим, деценијама, као поклон непознатог немачког војника, био изложен у Музеју католичке бискупије у граду Падерборну.
Место примопредаје биће Амбасада Србије у Берлину, а том догађају ће, према најавама у Берлину, присуствовати представници Министарства иностраних послова Немачке, владика бачки Иринеј Буловић и жички Хризостом Столић, надбискуп Падерборнске католичке бискупије Ханс-Јозеф Бекер и други црквени великодостојници и представници двеју земаља.
Овај догађај, први такве врсте, када је реч о Србији и Немачкој, истовремено је, како се оцењује у дипломатским круговима у Берлину, знак промена у односима двеју земаља и српско-немачке црквене и дипломатске активности, захваљујући којој ће, после седам година напора, благо бити враћено Србији.

Душан Басташић, председник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора "Јадовно 1941", и владика горњокарловачки Герасим обавестили су данас Његову светост патријарха српског Иринеја да је 24. јуни проглашен Даном сећања на Јадовно и замолили га да тај дан буде уписан у црквени календар.
Они су обавестили патријарха Иринеја да је у току обнова спомен-подручја Јадовно, где су усташе зверски убиле 40 123 заробљеника у само 132 дана постојања логора, а међу њима је било 38 010 Срба и приближно 2 000 Јевреја.
Басташић је рекао да су замолили патријарха Иринеја да служи парастос на 70 година јадовинске трагедије 25. јуна 2011. на Јадовну, као и да благослови иницијативу за одржавање прве међународне конференције о Јадовну у јуну следеће године у Бањалуци.
"Страдање нашег народа на Јадовну било је обавијено тишином зато што је истина о Јадовну била контрапродуктивна братству и јединству у Брозовој историографији'', рекао је Басташић Срни. Према његовим речима, рана потомака јадовинских жртава, која се преноси из генерације у генерацију, била је разлог да се покрене иницијатива за оснивање Удружења ''Јадовно'' у Бањалуци и окупљање потомака жртава са основим циљем да страдања у Јадовну буду отргнута од заборава.

По народном веровању, на празник Преображења Господњег не ваља спавати, јер ће човек целе године бити дремљив. Али, 19. августа 2000. године Србија није спавала, јер је тог преображенског поподнева на београдском Тргу Републике представљен Уговор са народом Демократске опозиције Србије. У брошури од 16 страна, коју је потписало 19 лидера ДОС-а, са Зораном Ђинђићем и Војиславом Коштуницом на челу, била су сажета многа велика обећања уочи одлучујућег изборног окршаја са режимом Слободана Милошевића.

Деценију касније, Србија се заиста преобразила. Толико да победник над Милошевићем, Коштуница, заједно са својим ДСС-ом данас није чак ни најјача странка у опозицији, док је лидер модернизованог СПС-а Ивица Дачић у власти и заменик је премијера. Развој догађаја је показао да је „дневни ред“ после 5. октобра био знатно шири и са много тежим питањима и искушењима него што се могло видети са Трга Републике 19. августа 2000. године.

Ни лидери ДОС-а нису данас задовољни укупним билансом протекле деценије. „После 10 година на 5. октобар гледамо као на велики напредак у поштовању права и слобода, али као и у сваком историјском догађају, мање је остварено од очекиваног”, сажео нам је у једној реченици учинак протекле деценије Драгољуб Мићуновић, најискуснији међу лидерима ДОС-а. Уговор са народом, својеврсна Magna carta libertatum ДОС-а, био је продукт свог времена и носио је печат илузија и ентузијазма његових твораца.

1. Усвојићемо декларацију о хитним припремама за доношење новог устава, ради отклањања постојећег уставног хаоса.