Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Душан Басташић, председник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора "Јадовно 1941", и владика горњокарловачки Герасим обавестили су данас Његову светост патријарха српског Иринеја да је 24. јуни проглашен Даном сећања на Јадовно и замолили га да тај дан буде уписан у црквени календар.
Они су обавестили патријарха Иринеја да је у току обнова спомен-подручја Јадовно, где су усташе зверски убиле 40 123 заробљеника у само 132 дана постојања логора, а међу њима је било 38 010 Срба и приближно 2 000 Јевреја.
Басташић је рекао да су замолили патријарха Иринеја да служи парастос на 70 година јадовинске трагедије 25. јуна 2011. на Јадовну, као и да благослови иницијативу за одржавање прве међународне конференције о Јадовну у јуну следеће године у Бањалуци.
"Страдање нашег народа на Јадовну било је обавијено тишином зато што је истина о Јадовну била контрапродуктивна братству и јединству у Брозовој историографији'', рекао је Басташић Срни. Према његовим речима, рана потомака јадовинских жртава, која се преноси из генерације у генерацију, била је разлог да се покрене иницијатива за оснивање Удружења ''Јадовно'' у Бањалуци и окупљање потомака жртава са основим циљем да страдања у Јадовну буду отргнута од заборава.

''То је одговоран однос потомака побијених. Ово страдање треба да уђе у трајно памћење потомака, као део српског православног идентитета, да у будућем периоду не би платили толико високу цену колику су платили њихови дедови'', истакао је Басташић.
Басташић је подсетио да је карловачки историчар Ђуро Затезало пре око 20 година дошао до списка према коме су у централни логор на Јадовну примљена 40 123 заробљеника, међу којима је било 38 010 Срба, који се никада нису вратили. Они су довођени из целе Независне Државе Хрватске, Сарајева, Требиња, Вишеграда, Сремских Карловаца... Књига Затезала о овим злочиним објављена је тек прошле године.
Басташић, кога је данас са владиком Герасимом у Београду примио патријарх Иринеј, рекао је да постоје сведочења веома малог броја људи који су преживели усташки погром, а преживели су тако што су по 20 дана пили сукрвицу и кишу која је падала по њима и извукли се из јама у које су били бачени. Ретки преживели испричали су да су људи били везани по двојица у колони. Затим би маљем били ударени у главу прва двојица или четворица који би пали у јаму, а онда би они филмском брзином својим телима повлачили и остале.
Злочини усташа догодили су се на подручју Велебита које обилује великим бројем крашких јама, као и на подручју острва Пага, које је у непосредној близини.
Према његовим речима, логор Јадовно је претеча логора Јасеновац. Постојао је до краја августа 1941. године када је, због доласка Италијанске војске, прекинут његов рад и после тога је отворен Јасеновац. За локацију је одабрано такво место за које се знало да ће злочине бити тешко доказати.
Басташић је подсетио да је пре око 20 година, сада пензионисани, владика захумско-херцеговачки Атанасије служио помен за настрадале свештенике у Јадовну и да је овог лета поново одржан помен коме су присуствовали председник Хрватске Иво Јосиповић, изасланици председника Србије и премијера Републике Српске, као и мајка председника Србије Бориса Тадића, чији је отац једна од жртава тог стратишта.
Познато је да је Шаранова јама, која се налази недалеко од Јадовна, дубока око 100 метара и да је врло уска. Претпоставља се да је само у њој око 30 000 побијених, али је Басташић на питање Срне одговорио да само Бог зна колико је тамо жртава.
Владика Герасим изјавио је овом приликом за медије из Републике Српске да је на пријему код патријарха Иринеја у Патријаршији предложио да у Епархији горњокарловачкој буде основан одбор који ће имати задужење да проучава и води бригу о овом највећем у Епархији логору у коме су страдали и двојица владика и 73 свештеника.
СРНА