Јуче и данас

Сједињене Америчке државе обележавају данас 9. годишњицу терористичког напада на „куле близнакиње” Светског трговинског центра, у којем је, 11. септембра 2001. године погинуло близу 3.000, а повређено више од 6.000 људи.
Ова годишњица је, због полемика око најаве изградње џамије на доњем Менхетну, изазвала је нешто више пажње јавности него неколико претходних.
Председник САД Барак Обама је поводом девете годишњице напада позвао грађане на верску толеранцију и рекао да је влада одлучна да ухвати организаторе напада, да су то терористи Ал Каиде, а не припадници муслиманске вере.
„Влада је одлучна да убије или ухвати организаторе напада 11. септембра, али Американци морају запамтити да је то борба против терориста Ал Каиде, а не много ширег света људи муслиманске вере”, рекао је Обама, у тренутку када се у јавности води расправа о месту изградње џамије и муслиманског културног центра и када је оштра реаговања изазвала најава спаљивања Курана.
Годишњице напада Ал Каиде су, са протоком времена, све скромније обележаване. Простор око такозване „нулте тачке”, на месту где су се налазиле „куле близнакиње” Светског трговинског центра, још је само велико градилиште из кога споро ничу нова обележја Њујорка.

У Солуну у цркви на Зејтинлику, српском војничком гробљу на коме су сахрањени војници страдали у пробоју Солунског фронта у Првом светском рату, служена прва литургија на српском језику. 
Конзул Србије у Солуну Милан Димитријевић, који је присуствовао литургији, рекао је агенцији Бета да ће од данас, у тој цркви, сваке суботе и на све верске празнике, по календару Српске православне цркве, бити служене литургије на српском.
"Од 1939. године када је црква на Зејтнилику изграђена до данашњег дана није заживела идеја да се на територији Грчке, мимо Свете горе, служи литургија на српском", рекао је Димитријевић.
Литугији, која је почела у 8.00 по локалном времену, присуствовали су владика Варнавас, игуман манастира Хиладнар Методије, свештенство из Солуна, саветник председника Србије Млађан Ђорђевић, као и педесетак грађана Србије који живе у Солуну.
Према конзуловим речима, служење литургија је договорено у саглсности са манастиром Хиландар, митрополитом у чијој је Зејтинлик надлежности, а у организацији су учествовали и представници Србије на челу са саветником председника Србије, Млађаном Ђорђевићем.

Патријарху српском Иринеју вечерас је у Бечу уручена Повеља Заштитника фондације „Про Оријенте”.
Фондација „Про Оријенте”, посвећена сарадњи са православним и старооријенталним црквама, приредила је Свечану академију, у свечаној сали Националне библиотеке Аустрије, у част поглавара Српске православне цркве. Том приликом председник „Про Оријенте” Јохан Марте уручио је патријарху Повељу Заштитника ове фондације.
У поздравном говору, Марте је указао на добре односе које ова фондација негује са Српском православном црквом.
Бискуп бечке надбискупије Франц Шарф је нагласио да је велика част за Римокатоличку цркву у Аустрији што је патријарх Иринеј за своју прву посету иностранству одабрао баш у Беч.
Епископ бачки Иринеј, у свом обраћању, казао је да није само Србија мост који повезује Исток и Запад, већ и Беч.
Свечани говор у част уручења Повеље патријарху Иринеју одржао је недакадшњи амбасадор Аустрије у Београду Михаел Венингер, који је присутнима представио његов животни и духовни пут. Он је истакао да је патријарх Иринеј учинио много на екуменизму, и представља исказ привржености са српским народом.

Једини начин да се Република Српска одбрани од неоосманизма је да српски национални корпус, и поред свих политичких и партијских разлика, постигне апсолутно јединство, рекао је данас у Бањалуци оријенталиста др Дарко Танасковић, један од учесника округлог стола „Неоосманизам и Република Српска”. Ако српски национални корпус постигне јединство, додао је Танасковић, онда ће Српска имати маневарски простор да се супротстави неоосманизму, „јер он има и унутрашње противречности и спољне непријатеље”.
Танасковић је упозорио да је неоосманизам одавно реалност на Балкану, и да он постоји као спој неколико елемената – исламизма, туркизма и извесне неоимперијалне османске носталгије. Он је рекао да законодавну власт у Турској данас држе исламисти и да је то довело до појаве неоосманизма.
У раду округлог стола учествовао је и премијер Републике Српске Милорад Додик, који је оценио да се Турска у БиХ понаша навијачки и да искључиво подржава бошњачко-муслиманске интересе. „Њен циљ је да Бошњака доведе у доминантну позицију у односу на друга два народа – Србе и Хрвате. Турска се ослања и на Исламску верску заједницу да би промовисала своје интересе, а то је што битнији регионални утицај Турске у регионалним и светским оквирима”, рекао је Додик и нагласио да је крајњи циљ Турске да од БиХ направи исламску државу на Балкану.

Муслимани данас прослављају један од најрадоснијих празника у исламу - Рамазански бајрам.
Рамазан је девети месец муслиманског календара, то је свети месец јер је у њему почела објава Курана. У Посланиковом хадису, који преноси Енес се каже: "Када се Мухаммед преселио из Меке у Медину, становници Медине су имали своја два празника, у којима су се забављали и веселили. Мухаммед, а.с., им је тада рекао: “Алах вам је ова два празника заменио са два боља, Рамазанским и Курбан-бајрамом." (Несаи и Ибн Хиббан)
Данас је престао једномесечни рамазански пост којим су се верници припремали за велики празник. Уздржавали су се од јела и пића до заласка сунца, трудили се да немају ружне мисли, да буду милосрдни, солидарни, богобојажљиви, све у свему, да се човек научи самодисциплини тела и душе и да буде покоран Алаху Узвишеном. Рамазански бајрам је подстицао муслимане да се уче самопоштовању душе и њеној жељи да надјача телесне страсти, да живе у моралу, миру и срећи. Управо је зато данашњи празник радостан за оне који су успели да победе себе, који воле свог брата.

Док се игра Светско првенство у кошарци није на одмет да се подсетимо како је овај спорт настао у Србији. Упознавање са историјатом игре под обручима олакшано нам је захваљујући деведесетогодишњем Душану Цветковићу из Београда, који је у својој књизи „Соколи и соколски слетови” између осталог описао и почетке једног од наших најтрофејнијих спортова.
Развој кошарке нераскидиво је повезан са предратним соколским друштвима, која су била јако развијена у Краљевини Југославији. „Савез српских сокола” основан је још 1908. године, као национални огранак витешке спортске организације настале 1862. године у Чешкој на предлог Мирослава Тирша, доктора филозофије и професора Прашког универзитета. Занимљиво је да је творац „соколства” сам израз позајмио из српске епске поезије, у којој је птица соко синоним за одважност, храброст, честитост и племенитост.
Код нас су соколска удружења постала масовна у време краља Александра Карађорђевића, кад се свуда по Србији граде велике гимнастичке хале – соколане. Одржавала су се бројна такмичења у гимнастици и другим спортовима, а на великим соколским слетовима у иностранству учествовали су и наши младићи. Међу њима на великом слету у Прагу 1938. године појавио се као осамнаестогодишњак и Београђанин Душан Цветковић. „Политика” је опширно извештавала са овог значајног спортског догађаја, а Душанова мајка је помно исецала сваки чланак и чувала да покаже сину када се врати кући.

Трећег септембра 1985. године трагично је настрадао један од најбољих нападача у историји Партизана - Драган Манце.
Двадесет дана пре 23. рођендана, док је журио на тренинг, Манце је изгубио контролу над својим "пежоом 205" и ударио у електрични стуб на новосадском путу.
Први је за погибију сазнао тадашњи тренер Партизана Ненад Бјековић.
"Момци, малочас је погинуо наш Драган. Тренинг је завршен", рекао је Бјековић са сузама у очима, док се његовом помоћнику Милутину Шошкићу слошило.
Манцеов најбољи пријатељ Влада Вермезовић пао је на терен, док је остатак тима јецао одбијајући да поверује у ту ужасну вест.
Убрзо су из Црвене звезде стигли Митар Мркела и Хусреф Мусемић који нису желели да поверују у истинитост те приче, а затим је у Хумску дошао и Милко Ђуровски који је годину дана касније заменио дрес вечитог ривала.
Плакали су ривали читавом СФРЈ, а на Манцеовој сахрани присуствовало је 30.000 људи.
Нападач црно-белих одиграо је за Партизан 279 утакмица и постигао је 174 гола, а да није настрадао вероватно би и постао најбољи стрелац у историји клуба.
Манце је био љубимац навијача, а многобројне поготке је славио ширењем руку и клизајући на коленима.

Завијање сирена пробудило је данас у зору житеље пољских градова Вјелуњ и Гдањск подсетивши их да је у то време, пре 71 годину, нападом Немачке на Пољску почео Други светски рат.
Немачка коњица и моторне јединице улазе у Пољску из источне Прусије 1939. Вјелуњ, пољски градић 21 километар од границе са Хитлеровим Трећим рајхом немачки авиони бомбардовали су и убили 1.200 људи непосредно пре него што ће започети рат.
До тада најкрвавији сукоб почеле су прве салве испаљене 1. септембра 1939. у 4.45 са немачког бојног брода Шлезвиг Холштајн на пољски војни гарнизон на полоустрву Вестерплате у Гдањску.
"Вестерплате је једно од оних искустава која су представљала основу за одлучност да се гради нови, бољи европски свет у коме суседи не морају да се боје једни других", казао је јутрос на обележавању 71. годишњице избијања Другог светског рата председник Пољске Броњислав Коморовски. Пољски председник подсетио је на мудрост очева оснивача Европске уније сажету у једноставну паролу: "Није било Европе, био је рат".
"Данас имамо Европу. Можемо заједно да се осећамо безбедно. Европа постоји, рат постаје историјско искуство", рекао је Коморовски.

Изложба "Србија - земља фресака", која обухвата 13 копија фресака из најзначајнијих српских цркава и манастира, као и одливке камене пластике и две макете манастира Сопоћани и Милешева, биће отворена вечерас у седишту Европског парламента у Бриселу, најавило је Министарство културе Србије.
Изложбу организује Мистарство, у сарадњи са Галеријом фресака Народног музеја у Београду и Европским парламентом, а отвориће је председник Делегације Европског парламента за сарадњу с југоисточном Европом Едуард Кукан и министар културе Србије Небојша Брадић.
Поставка "Србија - земља фресака" представља сегмент фонда Галерије фресака у Београду и до сада је приказана у Стразбуру, Клагенфурту, Љубљани и Паризу.
Реч је о копијама најзначајнијих фресака из цркава и манастира, међу којима су Богородица са Христом хранитељем из Богородице Љевишке, Св. Ђорђе из Дечана, ктиторски портрет краља Милутина и краљице Симониде из Грачанице, фрагмент композиције Рођење Христово из Сопоћана, Рођење Богородице из Цркве Св. Димитрија Пећке патријаршије и друге.

Мотоцикл данас слави 125. рођендан и немачки медији подсећају да је први модел, са дрвеним оквиром и такође дрвеним точковима, у своје време био сматран "чудом".
Познат као "отац" мотора са унутрашњим сагоревањем, немачки оружар а касније инжењер Готлиб Дајмлер је у сарадњи са Вилхелмом Мајбахом 1885. произвео први двоточкаш опремљен том врстом мотора.
Први мотоцикл је покретао једноцилиндрични четворотактни мотор и за погон је користио тада ново чудесно гориво - бензин.
Мотор се палио помоћу ручке за окретање. Мотоцикл је био опремљен са два помоћна точка, по један са обе стране коленасте осовине, а читав мотор је био смештен унутар алуминијумског кућишта осовине.
Дајмлер је свој патент заштитио 29. августа 1885. године, али је ускоро закључио да прототип мотора није довољно снажан и да је мотоцикл "Петролеум Рајтваген", како се тада звао, једна нестабилна машина која је изузетно тешка за вожњу, чему ни мало није помагало стање тадашњих путева.