Код споменика стрељаним ђацима и професорима крагујевачке гимназије у парку Шумарице, одржана је традиционална антиратна манифестација "Велики школски час". У знак сећања на жртве фашизма стрељане 1941. године у Крагујевцу, на манифестацији је изведена поема "Стрељани град" италијанске песникиње Ане Сантоликуидо.
Поруку мира из Шумарица упутио је амбасадор Италије Антонио Варикио, истакавши да је реч о страдању које се догодило давно, али које сви желимо да сачувамо у живом сећању.
"Указати почаст онима који су пали далеке 1941. године значи подићи глас у жељи да се никад више не догоди да разум буде успаван", истакао је италијански амбасадор. Преносећи младим генерацијама сећања на прошлост желимо да будућим протагонистима у друштву поверимо задатак да ангажовано проналазе разлоге за дијалог и мир", додао је Варикио.
Поему "Стрељани град" извели су глумци Књажевско-српског театра и драмског студија и солисткиње Јадранка Јовановић и Јелена Томашевић, у режији Живојина Ајдачића, на музику пољског композитора Пјотра Кумуровског.
Крај хумке стрељаних, венце су положиле делегације Прве крагујевачке гимназије, председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, министри просвете и спољних послова Жарко Обрадовић и Вук Јеремић и друге делегације.
Комеморативне манифестације у спомен-парку почеле су литургијом у Цркви новомученика, у Шумарицама, на којој је служен молебан крај хумке стрељаних ђака и професора.
Поред амбасадора Италије венце на спомнек у Шумарицама положили су и амбасадори Словачке Игор Фурдик, Палестине Мохамед Набхан, Босне и Херцеговине Бориша Арнаут и Румуније Јон Маковеј, као и делегације градова пријатеља Питештија (Румунија), Караре (Италија), Охрида (Македонија), Козарске Дубице, Приједора и Фоче (БиХ) и Сремских Карловаца.
После "Великог школског часа" одржана је "Регата мира", током које су грађани током мултимедијалног програма, уметника Горана Димића, путем интернета слали у свет поруке мира.
У Спомен-музеју "21. октобар", синоћ је одржана мултимедијална културно-уметничка манифестација "Бдење", у оквиру које је промовисана поема "Стрељани град". Бдење је настављено концертом мешовитог хора "Кир Стефан Србин", а пред поноћ је приказан играни филм Обични људи редитеља Владимира Перишића, чиме је и почео Крагујевачки фестивал антиратног и ангажованог филма, КРАФ.
У оквиру обележавања годишњице стрељања у Крагујевцу, у Спомен-музеју је отворена изложба јапанске укијо графике из 18. и 19. века, јапански дрворези из колекције Нинка Радосављевића, а у Галерији народне библиотеке "Вук Караџић", отворена и изложба румунског карикатуристе Дору Аксентеа.
Крвава бајка
Немачка "казнена експедиција" стрељала је у Крагујевцу, 21. октобра 1941. године, у знак одмазде, више хиљада српских цивила. У стрељањима су, према тврдњама крагујевчана сведока догађаја, учествовале и квислиншке формације Димитрија Љотића.
Повод су били немачки губици у борбама партизанских и четничких јединица 16. октобра на путу Крагујевац-Горњи Милановац. Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника.
Стрељање недужних спроведено је према наредби генерала Франца Бемеа од 10. октобра, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 за рањеног.
Акција одмазде изведена је 19. октобра, у околним селима, а 21. октобра у Крагујевцу. Међу жртвама злочина били су и ђаци виших разреда гимназије (од петог до осмог). Према познатим подацима, убијене су 2794 особе, 2379 у Крагујевцу, а 415 у околним селима.
РТС
Ауторска права Радио Оаза 2026