Српска православна црква (СПЦ) данас обележава два празника посвећена светом апостолу и јеванђелисти Луки и светом Петру Цетињском који су иако представници две различите епохе својим делима задужили православље.
Свети Лука је један од првих проповедника хришћанства, савременик Исуса Христа и један од писаца Четворојевандјеља. У основе хришћанске проповеди спадају "Јевандјеље по Луки" и "Дела Светих апостола".
Према богослужбеном календару СПЦ, овај дан није обележен као заветни, већ је као "црно слово" сврстан у празнике од значаја за суштину цркве. Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава православних српских породица. Народ га слави и као исцелитеља и заштитника појединих заната. Као свог заштитника славе га и образовне установе, медју којима је и Академија Српске православне цркве за уметност и конзервацију.
Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе с њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу. Позната је "икона у икони" која представља Светог Луку и у перспективи икону Богородице коју светитељ осликава. Сликарско дело овог светитеља (родом из Антиохије) су и иконе Светих апостола Петра и Павла, а црква га сматра оснивачем хришћанског иконописа. Свети Лука је живот окончао у 84. години када га, како је записао владика Николај Велимировић, "злобни идолопоклоници ударише на муке, Христа ради, и обесише о маслину у граду Тиви".