Дучићева награда за 2010. годину уручена је савременом српском књижевнику Миловану Данојлићу на централној свечаности "Дучићевих вечери поезије" у Требињу.
У образложењу жирија, које је синоћ на свечаној акдамији под називом "У хлебној доброти ћирилице" прочитао професор Ранко Поповић, наводи се да је Данојлић један од најзначајнијих стваралаца савремене српске књижевности, прозни писац и песник изразито препознатљивог рукописа, стилиста, власник раскошног речника, трагалац изузетне моћи запажања и наглашеног моралног става.
"Поетско тражење смисаоног ослонца на задатом брисаном простору постојања јесте, пре свега, језичко трагање, са сопственом упоришном тачком, тачком отпора, како је именује Данојлић", истиче се, између осталог, у обраложењу жирија за доделу "Дучићеве награде".
Говорећи о Данојлићевој поезији, професор Јован Делић истакао је да је реч о песнику вечитог календара који увек и изнова фасцинира.
Захваљујући се на престижној награди, Данојлић је истакао да признања увек пријају, посебно када се ради о песнику као што је Јован Дучић.
"Никада се нисам борио ни за једну награду, нити сам их тражио, одбити их је глупо, као и превише јој се радовати", рекао је Данојлић.
Говорећи о Јовану Дучићу и подсећајући на његов повратак у родни град, начелник општине Требиње и председник организационог одбора "Дучићевих вечери поезије" Доброслав Ћук истакао је да овогодишње саборовање песнику у част осветљава један посебан јубилеј, односно прву деценију поновног сусрета и заједничког бивствовања Дучића и Требиња.
"Из прекоокеанског Либертвила, тачно пре десет година, Дучић се вратио у Требиње чиме је после готово шест деценија испуњено песниково завештање да почива на брегу изнад родног града", подсетио је Ћук.
Дучићев повратак, додао је он, био је и наш својеврсни повратак себи и сопственом идентитету, повратак великим идејама и осведоченим вредностима, који су нам негде у измаглици националне амнезије годинама остали затурени и затрављени.
"Сада, када су Дучић и Требиње, коначно, поново заједно и у нераскидивом јединству `грумена глине ужежене` и када је из тог грумена тврдог, херцеговачког засветлела жижа нашег сабрања и самопознања, жеља и обавеза да се окупљамо око тог пламена јача је него икада", рекао је Ћук.
У културно-уметничком делу програму, између осталих, наступили су првак југословенског драмског позоришта из Београда Гојко Шантић, првак балета Народног позоришта Констатин Костјуков, солиста балета Народног позоришта Бојана Жегарац, београдска примадона опере Народног позоришта Снежана Савичић, академски хор и оркестар "Шпанац" из Београда, Божидар Вучур, клавир и Ранко Слијепчевић, гитара и вокал.
Свечаној академији у Музеју Херцеговине у Требињу претходила је изложба слика Милорада Ћоровића-поклон збирка овој културној установи.
У Херцеговачкој Грачаници на Црквини, брду изнад Требиња јутрос, последњег дана "Дучићевих вечери поезије", биће служен помен великом српском песнику Јовану Дучићу после чега ће, у вечерњим часовима, бити одржано "Песничко вече" на коме ће наступити еминентна песничка имена из Републике Српске, Србије и Црне Горе.
РТРС
Ауторска права Радио Оаза 2026