Јуче и данас

Владика Артемије, који је према одлуци Сабора недавно рашчињен, после избацивања из манастира и при повратку с Косова и Метохије, задржао се две ноћи, с већом групом монаха, у краљевачком хотелу „Ројал”. Ту се задесио тачно на педесетогодишњицу од примања монашког чина.
– Јесте, 20. новембра 1960. године у манастиру Ћелије примио сам монашки чин од оца Јустина. Ето, од Сабора сам на поклон добио рашчињење, тако је обележено моје полувековно служење Српској православној цркви, али Господ зна шта сам ја у том периоду радио и зашто сам, према њиховој одлуци, рашчињен епископског чина – каже не почетку разговора Артемије и још подробније објашњава:
– Но, што се тиче тих одлука Светог архијерејског Сабора, ја то још званично нисам добио, али оно што сам дознао из медија исто је као и ранија одлука Светог Синода из фебруара и Сабора из маја. Потпуно су неуставне и неканонске одлуке и за мене лично немају никакав значај.
На нашу опаску саговорнику да је неке одлуке, ипак, поштовао он додаје:
– У почетку сам говорио и делима показивао да сам за јединство, ред и поредак у српској цркви. Зато сам и прихватао неке неканонске одлуке иако се с њима нисам слагао пошто би то значило да им дајем канонску вредност. Али, прихватао сам их због вишег циља, због мира и јединства и српској цркви. Мислио сам и очекивао да ће и врх Цркве имати исто мишљење, сличан став и да нам је исти циљ. Но, показало се да нема краја њиховим санкцијама.

Православни верници и Српска православна црква данас славе Сабор светог Архангела Михаила или Аранђеловдан.
Српска православна црква и православни верници славе Сабор светог архангела Михаила, празник установљен у првим вековима хришћанске проповеди. Архангела Михаила ће као своју крсни славу обележити и Удружење новинара Србије.
Овај дан установљен је као празник Архангела Михаила у време Силвестера Првог Римског (314-335) и Патријарха Александра Александријског (326). Изабран је новембар, јер се зна да је Бог стварао свет на овај дан у марту, а како има девет чинова анђелских, почасни девети месец од марта до новембра посвећен је Архангелу Михаилу. Архангел Михаило је први међу Анђелима, и војвода анђелске, небеске војске.
Аранђеловдан се прославља исто као и све друге крсне славе, припремом славског колача, жита и вина, и освештањем које обавља свештенство цркве. У народу постоји погрешна традиција да славари не спремају жито (кољиво) за Аранђеловдан, јер кажу да је Арахнгел Михаило "живи светац".
Свети архангел Михаило, присутан не само у хришћанству већ и у свим религијама, обележен је црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ.

Данашњи дан кад је потписан Дејтонски споразум, 21. новембар, биће ове године, на 15. годишњицу, обележен као празник у Републици Српској (РС), док у другом ентитету Босне и Херцеговине, у Федерацији БиХ (ФБиХ), нема такав карактер.
Дан када је потписан Дејтонски споразум има у РС двоструко значење: један је да је тиме РС добило међународно признање,а други да је тада настала садашња БиХ, састављена од два ентитета и три равноправна народа.
У другом делу БиХ, на простору муслиманско-хрватске федерације, сматрају да је тиме заустављен рат и стога је Дејтонски споразум, кажу, један од најуспешнијих мировних уговора у свету, и ништа друго. Парламент БиХ још није ратифковао Дејтонски споразум, због различитог виђења и тумачења тог документа, мада је његов саставни део и Устав БиХ, по коме земља функционише.
И даље свака страна у БиХ има своје тумачење Дејтонског споразума. За бошњачку и хрватску страну је Дејтонски споразум превазиђен, а српска страна је за његову доследну примену.
Главни ауторитет у тумачењу Дејтонског споразума је Канцеларија високог представника.

Демографски подаци скоро свих европских земаља показују да број становника стагнира или је у благом паду. Али, дубља анализа тих података открива да европске нације нестају, а Европа остаје насељена. Муслиманима.
На "Фејсбуку" се појавио видео који се бави изумирањем хришћанске цивилизације на европском тлу и све већим бројем муслимана у водећим државама континента.
Мање-више, ништа што већ не знамо, али оно што заиста узнемирава је брзина којом европска цивилизација изумире, а исламска постаје доминантна. Према подацима из овог видеа у скоро свим европским државама наши унуци ће живети у другачијем амбијенту.
Погледајте ОВДЕ!
Вести

Случај владике Артемија дубоко је поделио вернике и лаичку јавност у Србији. Његово присилно пензионисање због наводних финансијских малверзација и потоња непослушност да прихвати прогон са Косова и Метохије, одлуке која је уследила од сабраће у мантијама, додатно је унела забуну међу Србима - коме дати за право?
Професор Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије у Нишу и декан Православног богословског факултета у оснивању, у разговору за "Вести" износи своје мишљење о узроцима и могућим даљим поделама унутар СПЦ, које су још уочљивије после смрти патријарха Павла.
Како оцењујете тренутно стање у Српској православној цркви?
- Нажалост, оно се компликује. Није било добре воље да се проблеми решавају на прави начин. Све што се данас дешава и што ће се дешавати сутра природна је последица недостатка добре воље и једног озбиљнијег промишљања о улози СПЦ у садашњости и у будућности.
Одсуство промишљања код кога?
- Код оних који воде главну реч и који артикулишу и намећу ставове у самој Цркви. Они имају помало ригидан однос према, да тако банално назовем, непрестаном комешању у народу и клиру, што неко очигледно не жели да види, нити да призна.
Да ли случај са владиком Артемијем може да доведе до поделе у СПЦ?

Владика Артемије стигао је синоћ у манастир Дубоки Поток, који се налази у селу Зубин Поток на северу Косова, најавивши да ће ујутру служити литургију, али је потом Епархија рашко-призренска најоштрије осудила његове намере и поступке, подсећајући да је њему Синод забранио чинодејствовање.
Поводом изненадног појављивања епископа рашко-призренског Артемија на Косову и Метохији из канцеларије епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске у Грачаници стигло је, нешто иза поноћи, саопштење.
"После јучерашње одлуке Светог архијерејског сабора Српске православне цркве да на место упражњеног трона Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске постави досадашњег викарног епископа Липљанског Г. Теодосија, Епархија Рашко-призренска је синоћ примила узнемирујуће информације о отвореној узурпацији епархијске власти од стране умировљеног епископа Артемија и групе његових 'лутајућих' монаха који су под црквено-судским поступком", стоји у саопштењу.
Артемије је у четвртак око 20.15 часова, како се прецизира, с неколико својих  одбеглих монаха и групом активиста Српског националног већа КиМ, предвођених Миланом Ивановићем и Драганом Велићем, ненајављено ушао у манастир Дубоки Поток, општина Зубин Поток, са намером да 19. новембра (петак ујутру) служи литургију у овом манастиру.

Патријарх Павле преминуо је, пре годину дана, у сну, у 10.45, у 95. години, на ВМА, где је, од 13. новембра 2007. године, био на лечењу.
Крај његовог одра у Саборној цркви прошло је пола милиона људи, а стотине хиљада грађана на улицама Београда опростило се од 44. поглавара Српске православне цркве.
По сопственој жељи, сахрањен је у манастиру Раковици, у Београду.
"Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди", поручивао је патријарх Павле. Саветовао је:  "Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих, јер не знају шта раде".
Био је веома популаран у народу који га је могао видети како пешачи од Калемегдана према Славији, или се вози јавним превозом.
Устајао је врло рано, живео је у потпуности по јеванђељу и у складу са оним што је говорио.
Умео је све сам да поправи, било да су то ципеле или наочаре. Сам је кувао, шио и ниједан физички посао му није био ни стран, ни тежак.
Противио се сваком луксузу, био је, кажу, штедљив, али никако шкрт. Прича се да је патријарх једном приликом, испред Патријаршије, видео пуно луксузних аутомобила и упитао чији су. Када је добио одговор да су то возила његових владика, патријарх је узвикнуо: "Бог те видео, а чиме би се тек возили да се нису заветовали на скромност?"

Црноречко братство у егзилу, које подржава умировљеног епсикопа рашко-призренског Артемија, оптужило је неке чланове Синода СПЦ, амбасадоре појединих западних земаља, српску власт и председника Бориса Тадића да заједнички раде на затирању српства и уништавању православља у Србији.
"Извршиоци и подстрекачи најновијег прогона епископа рашко-призренског Артемија, са циљем његовог коначног и дефинитивног уништења, видљиви су у јавности и јасно су препознати“, наводи се у имаил-у под називом „Удар на епископа Артмија - процес затирања српства и православља у Србији“ који је стигао у нашу редакцију са имејл адресе Црноречког братства у егзилу.
"Улога непосредних егзекутора припала је актуелним члановима светог Синода, а то су заправо тројица тзв. Јустиноваца (Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић и Иринеј Буловић) и њихови следбеници (Григорије Дурић, Фотије Сладојевић, Јоаникије Мићовић, Теодосије Шибалић...), док су подстрекачи овога недела амбасаде тј. амбасадори појединих западних земаља, заправо Вашингтон који стоји иза њихових мисли и деловања, и свакако, незаобилазни режим западне марионете Бориса Тадића, који је нештедимице ставио у службу спровођења овога злочина све потребне ресурсе државног апарата – медије, полицију, судство, аналитичаре...“, наводи се у писму које је потписао архимандрит Симеон.

Стогодишњица смрти Лазе Костића књижевника, песника и драмског писца, обележена је у Српској академији наука и уметности у Београду научним скупом на којем је, осим осврта на његова дела, било речи и о односу Костића и других велиана домаће књижевности и поставкама и извођењима његових текстова.
Лаза Костић је романтичар, али по ономе сто је српској поезији донео, он је и зачетник српског модерног песништва, рекао је академик Љубомир Симовић. Поздравну реч на отварању скупа имао је председник САНУ, академик Никола Хајдин, који је истакао да је Лаза Костић трудећи се да прошири границе и могућности српског језика ковао нове речи и тражио нова сазвучја.
Чувену Костићеву песму “Санта Мариа делла Салуте” говорио је драмски уметник Петар Краљ. Та песма била је тема и првих реферата учесника научног скупа. Ови стихови настали су као последица интимне драме песника због његове велике љубави према знатно млађој девојци. Иако нису били блиски по годинама родила се обострана љубав. Ленка Дунђерски је била опчињена славним песником, а он њеном младошћу и лепотом. Међутим, схватајући да је разлика у годинама сувише велика и да је таква љубав просто немогућа Лаза бежи у манастир Крушедол, где ће остати неколико година.

Пре тачно 16 година преминуо је гитариста и фронтмен групе „Екатарина Велика", Милан Младеновић, чије је стваралаштво обележило другу половину осамдесетих година у бившој Југославији.
Милан је рођен 21. септембра 1958. године у Загребу. У шестој години се с породицом сели у Сарајево, а 1970. године у Београд. У Београду завршава 11. Гимназију у којој крајем 1970-тих, заједно са школским другом Драгомиром Михаиловићем-Гагијем, оснива свој први бенд „Лимуново дрво". Годину дана касније формира свој први култни бенд „Шарло aкробата", заједно с Душаном Којићем-Којом и бубњарем Иваном Вдовићем. „Шарло aкробата" је био један од најзначајнијих представника југословенског новог таласа, и са песмама Нико као ја, Она се буди и Мали човек представљен је на компилацији „Пакет аранжман" (1980).
„Шарло" не опстаје дуго и из њега се рађају два утицајна рок састава - Младеновићева „Катарина II" и Којићева „Дисциплина кичме".
Током 1982. новом бенду се прикључују клавијатуристкиња Маргита Стефановић - Маги, а 1983. басиста Бојан Печар и бубњар „Шарла aкробате" Ивица Вдовић. У тој постави „Катарина II" 1984. године издаје истоимени албум, после чега Вдовић и Михајловић одлазе из бенда.