Јуче и данас

У Министарству за дијаспору уручене су традиционалне награде за сатиру. То министарство велику пазњу посвећује књижевницима и другим уметницима из дијаспоре и матице и чини све да их повеже и омогући промоцију њихових дела и стваралаштва, речено је на свечаности.
За укупан допринос српској књижевној сатири награду "Радоје Домановић" добио је песник Петар Пајић, док је за најбољу књигу сатире објављену на српском језичком подручју у прошлој години награда припала сатиричарима Бојану Љубеновићу и Радиславу Раши Папешу. За допринос сатири у разним медијима (позориште, филм, ликовна и музицка уметност) награђен је глумац Велимир Бата Живојиновиц. Високо признање Бати Живојиновићу додељено је  не само као великом глумцу и уметнику, него и као великом човеку, истакао је Радослав Тилгер, председник Фонда „Радоје Домановић“ на свечаности. Тилгер је испричао и анегдоту о боравку у Кини, где су га питали и о филмовима у којима игра Бата Живојиновић. Он је, каже, у разговору с групом Кинеза истакао да је филм "Валтер брани Сарајево", у којем игра Бата Живојиновић, гледао "свега" десетак пута, а од њих сазнао да су исто дело они гледали више од стотину пута.

Минијатурне иконе у кори бадема, уметнички су радови вајара Миодрага Вучићевића. У Београду су први пут виђене на изложби пре 25 година, а данас могу да их виде само они који посете дом вајара.

Критика у Немачкој 1986. године окарактерисала је минијатурне иконе у кори бадема као јединствена мајсторска дела светске уметности. Изрезбарена на плоду светог дрвета, радови су Миодрага Вучићевића из Беогада.

Иако је због здравствених проблема превремено пензионисан, уметников стваралачки дух не посустаје.

Минијатурне иконе изрезбарене су у кори плода који има симболично значење у свим религијама света.

У хришћанству, бадем означава ореол елипсастог облика који окружује фигуре светих, пре свих Христа и Богородице, показујући њихову божанску природу.

Ово дело, у Београду је први пут виђено на изложби пре 25 година, а данас могу да их виде само они који посете вајара Миодрага Вучићевића у његовом дому.

Уметник објашњава да су идеје присутне и да човек са њима живи, буди се и леже у кревет, али  и да се идеје, понекад, тешко реализују.

Амбасадор Србије у Паризу др Душан Батаковић изјавио је да му је бивши специјални изасланик УН за Косово и Метохију Марти Ахтисари рутински изрекао слоган о колективној кривици Срба као народа, што је било сигурно политички мотивисано, апсолутно неморално и апсолутно срачунато да би се легализовала независност Космета.
- Ахтисари ми је то изговорио на крају једног разговора, сасвим опуштено, сажимајући га у формулу која је идеолошка, срачуната да легализује независност Космета и избегне објективну историјску ревалоризацију распада комунистичке Југославије - рекао је Батаковић за београдски "Прес".
Батаковић, који је истакнути историчар и аутор уџбеника за седми разред основне школе и био члан српског тима на преговорима са албанском делегацијом у Бечу 2006, као и шеф наше делегације у процесу који се водио пред Међународним судом правде, на питање да ли Срби и даље имају статус "народа који је крив", како је то формулисао Ахтисари, рекао је да је то једна од најпогубнијих последица распада Југославије.
- Званична хрватска ратна пропаганда из 1991, да су Срби започели све ратове полако постаје мејнстрим тумачење савремене историографије, јер се намеће неприхватљив концепт "колективне кривице". Жалосно је то што има и Срба, који за ситне новце и одређене привилегије, то такође, по наруџби, а не из убеђења, пропагирају - казао је он.

О изгубљеној манастирској ризници и драгоценостима расутим по свету пише у својој новој књизи Драгиша Милосављевић
Милешевско благо, некад давно у овом манастиру код Пријепоља чувано, расуто је свуда по свету. Драгоцености, вредне књиге, предмети прворазредне уметничке израде из Милешеве стигли су, временом разношени, и до Загреба, Санкт Петербурга, Берлина и Кембриџа, до манастира Тврдоша, Пиве, Савине, Гомионице, Фрушке горе, Сентандреје... Отишли у неповрат, расејани широм хришћанског света, док се, каквог ли парадокса, у недавно формираној новој ризници овог манастира сада налази само један предмет из некад богате ризнице – позлаћени реликвијар проигумана Лонгина Милешевца.
Ово је, пет година трагајући по свету и истражујући места где су се после Велике сеобе Срба селили милешевски калуђери, с покушајем да проникне у тајанствене слојеве наше прошлости, написао ужички историчар уметности Драгиша Милосављевић у управо објављеној књизи „Изгубљена ризница манастира Милешеве“. Реч је, пре свега, о давнашњој богатој и вредној манастирској ризници коју су, пошавши пред турском опасношћу у егзодус 1688. године, у караванима претоварених коња носили Милешевци на запад, север, југ, па и касније разнетим вредностима током 18. века. Није, чак, искључена ни могућност да је један значајан део ризнице скривен или закопан у околини манастира.

Уколико се не договоре карловачка градска управа и српске институције у овом граду, могло би доћи до прекопавања и измештања више гробова виђенијих Срба који су својим делом оставили дубок траг у историји Карловца.
Преношење прошле недеље земних остатака владике Симеона Злоковића са карловачког православног гробља у манастир Гомирје и најновија упозорења у вези са неплаћањем таксе за гробно место разлози су најновијих разговора међу карловачким Србима који упозоравају на велику срамоту ако овдашње власти истрају у захтеву да се прекопају гробови њихових знаменитих земљака пошто о њима нико не води рачуна.
Чак и у ситуацији када понеко до тих историјских величина има неког од чланова своје шире породице тим људима је потребна помоћ да би сачували гробове својих предака јер су то углавном старији и сиромашни људи, а већина њих и не живи у Карловцу.
Међу примерима запуштености гробова знаменитих Срба је и вечно почивалиште владике Лукијана Мушицког у чији је гроб привремено био сахрањен и владика Симеон Злоковић.
- Веће српске националне мањине града Карловца је преузело обавезу да уређује тај и све остале гробове, али то не ради редовно.

На данашњи дан, 1. децембра 1918. године у Београду је проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
По завршетку I светског рата, после пропасти Аустроугарске монархије и Отоманског царства, створени су услови за стварање државе која би окупила Јужне Словене који су живели на подручју Србије, Црне Горе и словенских делова Аустро-Угарске.
Краљевина Србија је већ на почетку I светског рата за ратне циљеве поставила уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, доношењем Нишке декларације 7. децембра 1914.
Проглашење нове државе, под именом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, уследило је 1. децембра 1918. године, а обавио га је регент Александар I Карађорђевић, у име свог оца краља Петра I. Краљевина СХС заузимала је територију данашње Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије била је династија Карађорђевића.

Међународни радио Србија

Ваљевска гимназија је синоћ обележила 140. годишњицу постојања свечаном седницом Наставничког већа и Одбора за прославу. Беседио је академик Матија Бећковић, бивши гимназијалац, председник Одбора за прославу. Бећковић је и аутор синоћ промовисане химне Ваљевске гимназије за коју је музику написала његова ћерка Људмила Бећковић Јанићијевић, а отпевао ђачки хор.
Приказан је и филм о 140 година најстарије школе у Ваљеву, који су снимили гимназијалци уз помоћ ментора Петра Станојловића, редитеља РТС-а пореклом из Ваљева.
Драмски студио Ваљевске гимназије је вечерас на сцени Дома културе одиграо представу "Кад дођеш у било који град", коју је по истоименој и другим Бећковићевим поемама драматизовао и режирао Мирослав - Ћиша Трифуновић.
Синоћ се појавио и свечани број школског листа "Гимназијалац", за који су писали и Славољуб Ђукић, Милош Јевтић, Мило Глигоријевић, Радош Глишић, Бранко Пиргић, Бранко Антонић, Дарија Ранковић, Слободан Раковић, Радован Лазаревић, Јелена Обућина, Андријана Станишић.

Претпоследњи дан новембра има посебан значај за оне који воле песме „Црни лептир“, „Чудна шума“, „Од злата јабука“, „Морнар“. Слављенички концерт поводом четири деценије од оснивања „Ју групе“, као и нови албум рок ветерани најављују за следећу годину и обећавају да ће свирати до последњег даха.
Београдски састав Ју група (Yu grupa) обележиће 29. новембра 40 година од оснивања, као најдуговечнији рок састав који још активно ради на простору бивше Југославије.
„Планирали смо прославу, имали више идеја, али ниједна није у потпуности одговарала, тако да ће 29. новембар бити прослављен у кругу групе. Оставили смо за следећу годину промотивно-концертне активности поводом тих 40 година", рекао је басиста Жика Јелић.
Према његовим речима, постоји могућност да се снимак њиховог наступа на овогодишњем „Бир фесту" у Београду искористи за ДВД издање.
„У плану је и нови албум, први од Дуго знамо се из 2005. године, као и слављенички концерт у неком већем простору", најавио је ветеран југословенске рок сцене.
Бивши чланови Џентлмена, Жика Јелић, његов брат, гитариста и певач Драги Јелић и бубњар Велибор Богдановић, удружили су снаге са клавијатуристом Миодрагом Округићем и формирали 1970. године нови састав.

За православне вернике у недељу 28. новембра почиње шестонедељни Божићни пост који претходи најрадоснијем хришћанском празнику Рождеству Христовом, које се прославља 7. јануара. Припрема за Божић је потпуна ако верник на крају шестонедељног поста приступи светим тајнама исповести, покајања и причешћа.
Пост је темељ хришћанског пута и прва неопходност на путу спасења, па Црква пост сматра за веома важну и значајну установу за духовни живот својих верника, али и веома моћно средство за постизање пуног спасења.
Према тумачењу Светог владике Николаја Велимировића, пост се састоји у уздржавању од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста телесни и духовни.
Циљеви су, поучава владика Николај, "очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља".
Пост се заснива на примеру самог Исуса Христа, који је на хлебу и води постио 40 дана пре него што се суочио са сатаном.

На извор Свете Петке у београдском насељу Железник свакодневно долазе верници јер се прочуо по исцељењима слепих и нероткиња
Има више легенди о томе како је извор у Железнику код Београда проглашен чудотворним и назван по Светој Петки, али многим његовим посетиоцима то и није толико важно. Они се сваке године масовно искупе у августу и октобру, на празник Преподобне мати Параскеве и на Велики петак, уочи Ускрса.
Последњих неколико година верници долазе скоро сваког дана, запале свећу, помоле се, донесу неки дар, и наточе воду са извора. И заиста, када смо пре неколико дана посетили ово место видели смо неколико мештана како се враћају са пуним пластичним балонима које су убацивали у аутомобиле, паркиране мало подаље, због лошег пута.
Поједине породице сасвим су престали да пију „градску” воду, искључиво се снабдевају са овог извора који се налази око два километра од центра Жаркова. Иако вода није увек хемијски исправна због сливања површинских вода, то као да онима који долазе овде нимало не смета. Напротив, многи дубоко верују у њену чудотворну моћ и препричавају исцељења нероткиња, слепих, психички оболелих…