Јуче и данас

Споменик са 11 имена настрадалих у Улици Стевана Немање испред стамбене зграде Р-74 подсећа на најтрагичнији догађај у новијој историји Новог Пазара. На том месту 31. маја 1999. године од бомбе НАТО агресора погинуло је 11 Новопазараца.

И данас ће се родбина страдалих и грађани Новог Пазара окупити да погинулима запале свеће и на месту страдања положе букете цвећа са неизговореним питањем зашто се то догодило.

Тог дана Владан Симић је пошао у шетњу са двогодишњим сином Марком. Само пре десетак дана Марко је дувао свећице на другом рођендану. Отишли су до продавнице у згради Р-74. Владан је покушао да загрљајем заштити сина. Безуспешно – нашли су их мртве и загрљене. Сада би Марко славио 18 рођендан и матуру, шетао би са девојкама… Заувек је остао дете. Било је предлога да се дечји вртић у суседству назове по најмлађој жртви – двогодишњем дечаку Марку Симићу. Предлог је заборављен.

Шеснаестогодишњи Марко Роглић био је гимназијалац. Ђорђе Пантовић са 24 године, омиљен међу вршњацима и муштеријама, и тог дана је био на радном месту у месари коју је бомба потпуно разорила.

Дејан Милошевић је у дворишту покушавао да поправи свој аутомобил.

Српска православна црква обележава данас празник Силаска Светог Духа на апостоле, који се прославља педесети дан по Васкрсу.

Овај празник познат је и као Духови, Педесетница или Тројице и увек се обележава десети дан по Вазнесењу Господњем.

Српска православна црква слави га као један од највећих догађаја у хришћанству, забележен у Четворојеванђељу.

Сматра се да су, после догађаја у Јерусалиму, апостоле божанском силом надахнули Отац, Син и Дух Свети који се, како је записано, у облику пламених језика спустио на главе Христових ученика.

На Духове је Христос испунио обећање које је дао својим ученицима на дан Вазнесење, када им је поручио да са Тавора крену у Јерусалим и ту сачекају док им се не јави Дух Свети који ће их крстити – али не водом, како је крштавао Јован Крститељ, већ огњем Божанским који ће им дати снагу да свим народима на њиховим језицима проповедају Јеванђеље.

У десети дан по Спасовдану, како је записано, зачула се хука налик на снажну олују изнад дома дванаесторице апостола, појавила се Богородица и народ је угледао јаку светлост и пламене језике како се спуштају на главе Христових ученика.

Вишедневно редовно заседање Сабора Српске православне цркве је завршено, а донето је низ значајних одлука међу којима је отварање дијалога са Римокатоличком црквом, обнављање дијалога с македонском црквом у расколу и разматрање могућности деловања представника СПЦ у Бриселу.

Како је саопштено, Сабор је одлучио да прихвати дијалог са Римокатоличком Црквом, односно са Хрватском бискупском конференцијом, поводом намере Римокатоличке Цркве да канонизује контроверзног кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата и званичног викара оружаних снага такозване НДХ. У ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, образовати одговарајућу комисију, а како се наводи, разговараће се о Степинчевој улози у том трагичном раздобљу и то у контексту српско-хрватских односа у 20. веку.

У саопштила СПЦ наведено је и да је Сабор на заседању, од 14. до 29. маја, разрешио епископе Филарета и Георгија и изопштио бившег владику рашко-призенског Артемија и црноречког игумана Николаја.

„Монах Артемије, вођа познате расколничке групације, враћен је у ред световњака под својим крштеним именом Марко и трајно искључен из црквене заједнице, уз позив њему и Негославу Николићу, његовом лажном 'хорепископу Николају', да се покају и врате Мајци Цркви, која ће их, ако то учине, са радошћу примити у свој загрљај”, пише у саопштењу.

Павле Савић (Солун, 10. јануар 1909. - Београд, 30. мај 1994.)

"Својевремено сам напустио Савезну комисију за нуклеарну енергију јер се нисам слагао ни са начином рада Комисије, ни са плановима развоја искоришћавања нуклеарне енергије. Са Универзитета сам отишао у пензију јер се нисам слагао са разним стварима, а посебно са радом на уџбеницима. Прихватио сам да будем председник САНУ јер желим да се научно-истраживачки рад приближи индустрији, да она користи резултате тог рада и да научници не морају стално да доказују да раде нешто корисно. Досадило ми је да се сваког дана извињавам што се бавим научним радом", говорио је Павле Савић.

Шта год да је у животу радио, а био је активан у много области, ма колико се због своје бритке интелигенције и наглог темперамента замерао моћницима, академик Павле Савић (1909, Солун - 1994, Београд) је од свих био увек сматран великаном српске и светске науке, човеком беспрекорног интегритета, елементарног поштења и велике храбрости. Више о томе се може наћи у фонду Универзитетске библиотеке.

После раног детињства у Солуну, где је његов отац као ветеринар добио службу у Слободној царинској зони Србије, Павле Савић је завршио основно и средње образовање у Пожаревцу и Београду, где је, после матуре, уписао Катедру за физичку хемију тадашњег београдског Филозофског факултета. Његова, касније легендарна, особина да нема длаке на језику, већ тада је дошла до изражаја, када је приликом сукоба са шефом катедре Милојем Стојиљковићем, дао оставку на место асистента.

У два је и Србија била умешана

Од рата на истоку Украјине преко грађанског рата у Сирији па до сукоба у Афганистану, широм света у току је више десетина конфликата већег или мањег интензитета. Неки су у својим почецима, неки трају дуги низ година, многима се не назире крај.

У прошлости је ипак било ратова који су трајали изузетно кратко, а британски Индепендент је објавио десет најкраћих. 

1. Енглеско-занзибарски рат (1896.) 

Ратна морнарица тадашњег британског царства снаге занзибарског султана поразила је за само 38 минута. 

2. Фудбалски рат (1969.)

Водио се између Хондураса и Ел Салвадора, а трајао је 100 сати. Повод му је био гол постигнут у продужецима квалификацијске утакмице за Светско првенство у фудбалу, у којој је репрезентација Ел Салвадора победила са 3-2. Међутим, стварни су узроци повезани са земљишном реформом коју је спровео Хондурас, а која је била усмерена против већег броја имиграната из Ел Салвадора. 

3. Шестодневни рат (1967.)

Израел је за само шест дана поразио Египат, Јордан и Сирију, потпомогнуте ирачким и либанским војницима. Освојио је цели Синај, појас Газе, Западну обалу и Голанску висораван. 

4. Трећи индијско-пакистански рат (1971.)

Трајао је 13 дана, а реч је о коначној фази Пакистанског грађанског рата, после ког се Бангладеш отцепио као независна држава. 

5. Српско-бугарски рат (1885.)

Трајао је 14 дана, а завршен је споразом Краљевине Србије, која се противила уједињењу Бугарске. 

"Дани јоргована" у Краљеву, посвећени српској краљици и француској принцези. Поред неколико хиљада Краљевчана, у поворци био и хуманитарац Арно Гујон

Краљево је у суботу било на ногама! Уз пригодан културно-уметнички програм, дефиле градским улицама, симболичну садњу јоргована, колективно венчање на Тргу српских ратника и свечану академију, одржана је традиционална, 22. по реду манифестација "Дани јоргована" посвећена француској принцези и српској краљици Јелени Анжујској, жени краља Уроша Првог Немањића, као и обележавању 765 година српско-француског пријатељства. 

Још у средњем веку српски народ је у славу Немањића и у част своје краљице, Јелене Анжујске, у "долини векова" дуж целе Ибарске клисуре засадио јорговане који и данас цветају.

А, својом просветитељском мисијом и хуманошћу краљица Јелена је задужила српски народ који је и данас слави - у знаку јоргована и српско-француског пријатељства.

Централна приредба, у организацији друштва "Јелена Анжујска" из Краљева, а под покровитељством Министарства спољних послова и локалне самоуправе, започела је свечаним дефилеом градским улицама, од Храма Светог Саве до Трга српских ратника у центру града. 

Српска православна црква прославиће данас Спасовдан или Вазнесење Господње, хришћански празник који се обележава 40 дана после Васкрса. Спасовдан је један од десет празника који је посвећен Исусу Христу и увек се слави четвртком.

Према хришћанском веровању, Христос је Васкрсењем показао да је јачи од смрти и 40 дана касније његови су се ученици налазили за трпезом.

Спасовдан је слава манастира Високи Дечани, Београда, Бањалуке, Невесиња и Источног Новог Сарајева.

Литургијом у Вазнесењској цркви, коју је служио патријарх Иринеј, почело обележавање Спасовдана, градске славе Београда. После тога, централним улицама кренула је литија током које се одржавају три молитве.

Литија, коју предводи патријарх српски Иринеј, а пропратила су је звона са свих градских и приградских цркава. На челу литије налазе се Јерусалимски крст, барјак Града Београда и коњица. На барјаку од црвеног броката је са једне стране икона Вазнесења Господњег и словима од златних нити натпис "Општина Града Београда 1938", а са друге стране икона Свете Петке и порука "Ко Крсно име слави - оном и помаже". 
Са леве и десне стране барјака носе се два мала крста и два мала звона која све време непрекидно звоне, а иза њих иде жито Храма и Града Београда, као и колач храма и Града.

Двадесет и три године траје чекање на правду за смрт 12 беба, које су преминуле услед недостатка кисеоника на Длу за интензивну негу породилишта у Бањалуци од 22. маја до 19. јуна 1992. године.

У бањалучком Клиничком центру тада је рођено 14 беба којима је био неопходан кисеоник, али им није могао бити допремљен због забране Савета безбједности УН.

Авион са кисеоником који је тих дана чекао на аеродрому Батајница, код Београда, није добио дозволу за лет од УН. Бебе су живеле толико мало да нису добиле ни имена, а сахрањене су једна до друге на бањалучком Новом гробљу.

Две бебе су преживеле, али са тешким последицама. Код једне од њих - Марка Медаковића недостатак кисеоника довео је до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме.

Друга беба Слађана Кобас преминула је 2005. године, која се никада није опоравила од мањка кисеоника.

Једна од мајки Жељка Тубић из Приједора сматра да би задовољење правде била морална сатисфакција не само мајкама, већ целом друштву, Српској и свим људима који ту живе, јер су бебе биле различитих националности. Она поручује да је битно да они који су криви - одговарају за овај злочин. "Ако треба чекаћемо још 23 године, само да правда буде задовољена", каже Тубићева.

Вољен и невољен, потцењен и прецењен, Добрица Ћосић још увек остаје издвојен и неоцењен. Имао је ватрене љубитеље и обожаваоце, и не мање огорчене оспораватеље и мрзитеље. Једно време се чинило да нема бољег, а затим да нема горег Србина од њега. Једино неспорно је да се толико папира и мастила не би потрошило око ничега и никога - каже за "Новости" академик Матија Бећковић, поводом године од смрти великог српског писца и академика, дисидента и политичара, првог председника СР Југославије Добрице Ћосића (1921-2014), која се у понедељак навршава. 

Био је, како је сам говорио, саучесник и сведок у многим догађајима и времену када је историја сумануто радила, у доба срећном за писца, а несрећном за човека.

- Иву Андрића никад нико ништа није питао ни о политици ни о политичарима, које је знао и са којима је сарађивао, а био је већи политичар и имао стрмију политичку каријеру од Ћосића, са којим је у безброј разговора увек говорено о политици и политичким личностима, а готово никад о његовој књижевној уметности и поетици. Бавио се политиком, али политика се не мање бавила њиме. И сам је прешао пут од верника до грешника и отпадника. Откад је отишао под камење, није се повећала гомила камења која је за живота бачена на њега. Верујем да ће се временом бити смањивана, а место, значај и улога овог великог рапсода српскога народа биће отребљени од политичких и идеолошких налога против Добрице и његове Србе - каже Бећковић.

Како време буде пролазило, по мишљењу песника Рајка Петрова Нога, Добрица Ћосић ће бити све значајнији српски писац.

„Пошта Србије” је почетком месеца објавила традиционално, пригодно издање „Наука”. На двема маркама номинала 23 и 74 динара нашли су се портрети Јована Цвијића, утемељивача српске географије, и др Аћима Медовића, оснивача и првог председника Српског лекарског друштва.

Аутор ликовног решења је Анамари Бањац, креатор марака „Поште Србије”, а уз две марке у оквиру овог издања објављена су и два пригодна коверта. Техником вишебојне офсет штампе марке су, у табацима од по осам комада са вињетом у средини, штампане у Заводу за израду новчаница. Тираж је 45.000, док пригодан жиг носи датум пуштања у оптицај – 8. мај.

Јован Цвијић (11. октобар 1865 – 16. јануар 1927) био је утемељивач српске географије, оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије, професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. У богатом научном и истраживачком раду бавио се подједнако геологијом, геоморфологијом, друштвеном и физичком географијом, али и антропологијом, историјом и етнографијом.